STIŽE NOVA KRIZA, NAJGORA DOSAD: Uznemirujuće upozorenje ekonomiste koji je predvideo krah 2008.

Budući da se radi o čoveku koji je javno upozoravao na poslednju krizu mnogo pre njenog početka, i o jednom od glavnih autora nedavne studije G30 zemalja o budućnosti centralnih banaka, na njegove bi reči trebalo obratiti pažnju

- Situacija je puno gora nego što je bila 2007. godine. Nemamo više makroekonomske municije za novu borbu s krizom. Dugovi su nastavili da se gomilaju u poslednjih osam godina i dosegnuli su toliki visoki nivo u celom svetu da predstavljaju ekonomski odron koji samo što se nije dogodio i koji preti uništavanjem svega ispred sebe. Nemamo ih čime servisirati! - crno upozorenje rekao je Vilijam Vajt, predsednik posmatračkog odbora Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prenosi Slobodna Dalmacija .

UPOZORENJE ZA CEO SVET: Očekuje nas ogromna kriza, bankari pozivaju na oprez

U sledećoj recesiji, kako tvrdi bivši ekonomist Banke za međunarodna poravnanja, postaće očito kako se većina enormnih dugova neće moći tako lako otplatiti niti reprogramirati, a gomila ljudi naći će se u nebranom grožđu kada njihova imovina doslovno preko noći izgubi na vrednosti. Upozorenje je stiglo u okviru Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, i to svim okupljenima.

- Jedino pravo pitanje biće jesmo li sposobni da se suočimo sa stvarnošću ili ćemo držati glavu u pesku koliko god možemo. Da se nešto ovakvo sprema i logično je budući da je cikličnost dugova poznata unazad pet hiljada godina, još od doba Sumerana...

Ono što sada čeka svetske vlade jest hvatanje u koštac s mnogobrojnim otpisima dugova koji nas očekuju. Samim time, tvrdi Vajt, dogodiće se velika "pretumbacija" na svetskom tržištu iz koje će niknuti novi gubitnici, ali i novi pobednici.

Među ovim prvima, Vajt vidi evropske kreditore. Upravo će se na Starom kontinentu dogoditi najveći rezovi, a evropske banke već su priznale kako je u opticaju više od bilion dolara nenaplativih i loših zajmova koje de facto već sada mogu otpisati. Najviše ih je uzeto od zemalja u razvoju, a sve kako bi se prekrili ili sanirali dosadašnji dugovi. Preciznije, novim zaduženjima (koja postaju teško naplativa ili uopšte nenaplativa) saniraju se stari krediti.

Nova pravila "bail outa" ili finansijskog spašavanja, upozorava Vajt, mogla bi opaliti po svima čija je štednja veća od 100 hiljada evra.

- Otpis dugova velikim državama će oni na kraju platiti – kazao je Vajt na čije bi se reči svako trebao zabrinuti, ne samo oni s milionskim štednjama.

Upravo je Vajt još tamo 2005. godine vrlo jasno izjavio da finansijski svet Zapada ide prema krizi, i da se globalna ekonomija odjednom našla na samoj ivici. Preko te ivice je, kao što svi dobro znamo, i pala početkom 2008. godine krahom tržišta nekretnina u SAD-u i teškom zloupotrebom tzv. finansijske poluge. Tada je gorko potvrđena ona izreka (čiji koreni sežu još u vreme prve svetske ekonomske krize 1929. godine) da "kada SAD kine, celi svet dobije upalu pluća".

Ovoga puta bi neko drugi mogao biti kliconoša... Neko ko je u međuvremenu postao toliko moćan da svet zarazi upalom pluća – Kina.

Naime, kako tvrdi Vajt, nakon propasti globalnog finansijskog giganta Lehman Brotersa, centralne banke su povećavajući ponudu novca odnosno kvantitativnog, i stimulišući niske gotovo nulte kamatne stope kao i posuđivanje dolara zemljama u razvoju i državama istočne Azije, otvorile put stvaranju novog kreditnog mehura koji bi mogao puknuti bilo kada.

Rezultat – poentira Vajt – jeste taj što su sada i te zemlje upale u spiralu duga.

Kombinovani dug javne države i privatnog sektora kod zemalja u razvoju (u svetu) u proseku sada iznosi 185 posto BDP-a. Kod OECD zemalja taj je postotak još veći i iznosi 265 posto BDP-a. U oba slučaja dogodio se rast od zabrinjavajućih 35 posto u odnosu na 2007. godinu.

- Tržišta zemalja u razvoju su 2008. i 2009. bila deo rešenja, a danas predstavljaju deo problema – tvrdi Vajt.

Budući da se radi o čoveku koji je javno upozoravao na poslednju krizu mnogo pre njenog početka, i o jednom od glavnih autora nedavne studije G30 zemalja o budućnosti centralnih banaka, na njegove bi reči trebalo obratiti pažnju. Bio u pravu ili ne. To je i razlog zbog kojeg u "Telegrafu" za koji je Vajt dao intervju napominju kako reči kanadskog ekonomiste "imaju posebnu težinu".

Sam Vajt se ograđuje od predviđanja preciznog uzroka sledeće krize, ali napominje kako se svet opet opasno šeta po ekonomskom rubu.

- Globalni finansijski sistem izgubio je svoje sidro i kao takav sve će više biti sklon kvaru – kazao je bivši glavni ekonomista Banke za međunarodne pogodbe. Dakle, ne zna se što će tačno pokrenuti makaze koje će opet početi da "šišaju" građane i vlade i pokrenuti nove lavine stečaja, ali jedan od vrlo izglednih kandidata, kao što je spomenuto, mogla bi biti - Kina.

Vajt, naime, u intervjuu britanskom "Telegrafu" nije ništa precizirao, ali je napomenuo kako bi devalvacija juana, kineske službene valute, "mogla metastazirati".

- Još nismo videli šta Kina sve može u valutnim ratovima - kazao je Vajt dodajući kako je i jedan od krivaca novonastalog stanja i manjkava reakcija američkog Sastava federalnih rezervi koji sada ni sam ne zna što bi, prenosi Slobodna Dalmacija .

(Telegraf.rs)