SRĐAN JE UMRO NA SVETOG SAVU JER JE BRANIO DRUGA MUSLIMANA! Zbog ove priče danas PLAČE ceo Balkan (VIDEO)
Na današnji dan pre 23 godine umro je od zadobijenih rana HEROJ, mladić koji je u samo jednoj sekundi i samo jednim potezom postao istovremeno idol za Srbe, Hrvate i Bošnjake, a ovo je priča o njemu
Na Svetog Savu udario je grom, baš kao iz narodne pesme, u sred zime kada mu vreme nije i ceo Balkan zavio u crno - preminuo je mladić koji je u samo jednoj sekundi i samo jednim potezom postao istovremeno HEROJ za Srbe, Hrvate i Bošnjake, a mnogi od njih i danas kliču njegovo ime i u njega se zaklinju! Na današnji dan pre 23. godine umro je od zadobijenih rana i mnogi će reći otišao na neki bolji svet Srđan Aleksić.
Preporučujemo
NISAM UZEO POLA MILIONA EVRA, ALI NE ZNAM KOLIKO JESAM: Saslušan blagajnik koji se kockao parama štediša!
"DA JE USTAŠA ROĐEN U SRBIJI, BIO BI ČETNIK": Ovaj FEJSBUK status je zapalio internet!
Još uvek golobradi Aleksić je i prema crkvenom kanonu doživeo sudbinu pravog mučenika, na JOVANJDAN (21. januara) učinio je delo kojim je, kako to Biblija kaže kupio ulaz u CARSTVO NEBESKO, a na dan kada pravoslavni vernici slave Svetog Savu (27. januar) je preminuo. Prema rečima Crkve i njenih velikodostojnika, ali i narodnih verovanja, kada neko umre na VELIKI PRAZNIK to je dokaz da je on bio čista duša!
Srđan Aleksić, tada 27-godišnji mladić je 21. januara 1993. godine u Trebinju spasao svog prijatelja Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja od divljačkog napada četvorice rezervista Vojske Republike Srpske. Vojnici su umesto Alena pretukli Srđana koji je pao u komu i preminuo 27. januara 1993. godine.
Srđan Aleksić rođen je 1966. godine u Trebinju. Njegov otac Rade bio je košarkaški trener, majka mu je rano umrla, a brat poginuo u udesu motornim zmajem u blizini Trebinja. Srđan je bio pionirska plivačka nada bivše Jugoslavije. Amaterski se bavio glumom, za šta je dobio i više nagrada, a nastavio je sa glumom i tokom rata, u predstavi "San ratne noći".
Srđanov san tog ratnog 21. januara 1993. godine ostvario se jer je uspeo spasiti svog prijatelja od sigurne smrti, ali ga je taj san koštao vlastitog života. Tog dana grupa rezervista Vojske Republike Srpske, čiji je i Srđan bio pripadnik, na trebinjskoj pijaci maltretirala je i tukla Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja.
Srđan mu je priskočio u pomoć, dok je nekoliko ljudi u blizini samo mirno posmatralo. Četvorica vojnika su potom umesto Alena odlučili pretući "izdajnika" Aleksića, a on je od zadobijenih povreda pao u komu. Preminuo je šest dana kasnije, 27. januara.
"Srđan je položio život u borbi za svog prijatelja, ali je položio i temelje u jedno besmrtno delo. Herojski čin odbrane svog sugrađanina koji je platio svojim životom je svetao primer ljudske hrabrosti", prenosi "Radio Sarajevo".
Srđanov otac je na umrlici svom sinu napisao rečenicu koja će se večno pamtiti: "Umro je obavljajući svoju ljudsku dužnost."
Jedan od četvorice napadača poginuo je nekoliko meseci kasnije na ratištu, dok su ostala trojica bili osuđeni na po dve godine i četiri meseca zatvora. U vreme kada je u toku bilo suđenje za ubistvo njegovog sina, Rade Aleksić je doživljavao i razna poniženja koja nikada neće zaboraviti. Među njima je i rečenica jednog od advokata, branioca optuženih: "Tako mu i treba kada je branio muslimana".
Srđanov otac danas živi sam u Trebinju i sreće ubice svog sina koje šetaju tim gradom. U jednom od intervjua "Nezavisnim novinama" rekao je:
- Nisu oni imali nameru da ubiju Srđana, već se to jednostavno desilo. Ali, nije se moralo desiti da do te grubosti dođe, nisu morali nasred ulice napadati nezaštićene momke, ni onog preplašenog Bošnjaka, niti mog sina. Nije više bitno ni ko su oni bili, bitno je to da su oni tada udarili na čoveka, želeći svojim čizmama i kundacima poništiti sve ono čovečno i plemenito što je predstavljalo najlepši deo Trebinja. To je možda ono što najviše boli.
- A moj Aći, tako smo Alena svi odmila zvali, sada je u Švedskoj, oženio se, ima dvoje dece. Svakog leta me obiđe kada dođe u Trebinje. Prvo ode na Srđanov grob s velikom ikebanom, a onda kod mene. Eto, toliko sam uzbuđen da mu se ni prezimena ne mogu setiti. Nama, Trebinjcima, onoj staroj trebinjskoj raji, prezimena nisu ni značila ništa. Zvali smo se po nadimcima, prepoznavali po dobroti i u takvo Trebinje i danas verujem - rekao je Rade Aleksić.
Verovatno najveći heroj koji je ostao iza krvavih balkanskih dešavanja s početka '90-ih, posthumno je dobio Povelju Helsinškog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini. Kako je tada objasnio predsednik Helsinškog odbora Srđan Dizdarević: "Srđan je svojim delom pokazao da se čovekom može biti i ostati i u teškim vremenima".
Nekoliko gradova u regionu mu je odalo počast. Prolaz u Zmaj-Jovinoj ulici u Novom Sadu danas nosi Aleksićevo ime. U centru Pančeva takođe postoji prolaz Srđana Aleksića i spomen-ploča u čast trebinjskog heroja. Tuzla ima ulicu nazvanu po Srđanu, kao i Sarajevo, iako se ona nalazi u zabačenom delu glavnog grada, a u Trebinju se sportski tereni zovu imenom Srđana Aleksića.
U spomen na njegov gest ustanovljena je i novinarska nagrada za profesionalno izveštavanje o marginalizovanim i ranjivim grupama.
(D. Z.)