Ovo su PRAVI razlozi zašto deca STVARNO beže OD VAS!
Tinejdžeri beže od kuće da bi izbegli roditeljske kazne, ali i ako im ne dozvole da izađu, odu na rođendan, ako im uskrate korišćenje mobilnog telefona, kompjutera, druženje...
U Srbiji godišnje, u proseku "nestane" oko 150 dece, ali se skoro svaki taj nestanak, na sreću, završi povratkom kući. Pravila nema, od kuće beže deca iz siromašnih ali i bogatih porodica, a svako četvrto dete koje je napustilo dom starosti je do 14 godina. Uglavnom prednjače devojčice.
Stručnjaci sa kojima je Telegraf razgovarao kažu da postoji mnogo razloga zbog kojih deca okreću leđa roditeljima i napuštaju dom, ali i da se, u stvari, sve svodi na jedan razlog, a to je što deca žele da budu odrasli ali samo za stvari koje im prijaju.
Zato se olako odlučuju da napuste dom ako im roditelji ne dozvole da izađu, odu na rođendan, ako im uskrate korišćenje mobilnog telefona, kompjutera, druženje zbog loših ocena u školi, a neretko odlaze jer su se zaljubili i misle da će sa tom osobom dočekati starost. Ima i primera kada devojčice odlaze od kuće jer su ostale u drugom stanju.
Psihoterapuet Zoran Milivojević na samom početku razgovora za naš portal napominje da su upravo 13. i 14. te godine koje su kritične.
- 13. i 14. godine su najopasnije. Neko je rekao da 13 godina nije godište nego dijagnoza. Tada oni više nisu deca pa pokušavaju da rade ono što rade odrasli ali samo one stvari koje njima prijaju - ističe Milivojević.
On napominje da postoji više razloga zbog kojih deca odlaze od kuće - počev od zaljubljivanja, preko loših odnosa u kući, do bega zbog eventualnog kažnjavanja zbog loših ocena u školi...
- Najčešćei razlozi zbog kojih oni odlaze, jeste to što žele da odrastu. U tim godinama, iako su još zavisni od roditelja, misle da su odrasli, zaljube se i fantaziraju o nekom divnom životu. Razlog za bekstvo može biti i ako se iz nekog razloga ne osećaju dobro kod kuće u kojoj su, na primer, hronično loši odnosi pa misle da će im negde biti bolje. Postoje situacije i kada odlaze od kuće zbog loših ocena, jer smatraju da će biti kažnjeni. Kada odu, roditelji se uglavnom uplaše za njih, pa ih po povratku ne kažnjavaju jer im je najvažnije da se dete vratilo. Ocene i kazne nisu važne. Inače, što se tiče kazni, one se, u principu, ne preporučuju jer mogu izazvati ponovni odlazak. Važnije od toga je videti kako dete razmišlja, šta ga tišti, zašto je otišlo... Mladi ljudi su po definiciji naivni. Očekuju da će im tamo negde biti bolje, da će ih tamo neko zaista voleti i dati im ono što im roditelji ne daju - objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li je roditelj čije je dete otišlo od kuće loš roditelj i vaspitač, on odgovara odrično:
- U životu ima raznih priča. To se može desiti svakom roditelju. I dete iz vrlo dobre porodice može da napravi veliki problem.
DOBRA VEST: Pronađena devojčica (5) koja je nestala zajedno sa bratom!
Mr Ana Vlajković, psiholog primćejuje da se radi o uzrastu koji, osim što podrazumeva velike promena na telesnom i kognitivnom planu, predstavlja i period velikog eksperimentisanja i života u nekoj mašti. Međutim, ona ističe da su roditelji tu da postavljaju granice, dele obaveze ali da osim kritike treba da upute i pohvale na račun svog deteta.
- Najvažnije sačuvati život deteta i omogućiti mu da izraste u zrelu ličnost. Između roditelja i dece treba da postoji dogovor oko najbitnijih stvari, kako uspeha u školi, tako i obaveza u kući. Obaveze u kući daju osećaj odgivornosi, doprinos te mlade osobe treba poštovati. Jer, kaznama bez pohvala ništa se ne postiže, to će samo oterati dete - kaže Vlajkovićeva.
(Lj. R.)