OVAJ SRBIN IMA NEVEROVATAN DAR: Napamet zna DESETINE HILJADA telefonskih brojeva!
Nedostatak vida nadoknađuje dodirom i odličnim pamćenjem, tako da, kad je o telefoniranju reč, cela opština se oslanja na Branka
Branislav Branko Radovanović (44) telefonista je već 24 godine, a od toga 14 na telefonskoj centrali u Opštinskoj upravi u Paraćinu. Na radnom mestu on nema imenik, a i ne treba mu jer ne može da čita - zato što vidi samo jedan odsto - gotovo je slep.
Preporučujemo
MOŽDA SU POMEŠALI S DRUGIM MESOM, NISAM JA KRIV: Oglasio se veterinar koji je pregledao svinjetinu posle proglašenja EPIDEMIJE TRIHINELOZE!
Vernici slave SVECE koje su Rimljani UDAVILI U DUNAVU, a kosti im i danas počivaju na OBODU BEOGRADA
To je dovoljno jedino da ne udara u predmete oko sebe, detalje ne može da razaznaje. Međutim, on napamet zna više desetina hiljada telefonskih brojeva i iz memorije odmah na svetlo dana «izvuče» broj koji mu neko na radnom mestu zatraži.
Nedostatak vida nadoknađuje dodirom i odličnim pamćenjem, tako da, kad je o telefoniranju reč, cela opština se oslanja na Branka.
Ovaj zanimljivi čovek pamti ne samo službene i umrežene brojeve raznih ustanova i preduzeća, fiksne i mobilne, već i privatne brojeve supruga, muževa, dece, ujaka i tetaka...
- Pamtim sa namerom i jednostavno mi ide. Tako je od prvog dana kad sam se zaposlio, a radio sam u Šećerani u Ćupriji. Tamo sam imao dve centrale, više izlaza i mnogo više lokala, ali sam u glavi sve te brojeve držao u redu, "pod konac". Kad čovek ne vidi mora mentalno da bude mnogo koncentrisaniji, da vid nadoknadi nekim drugim sposobnostima. Ponosim se time što ovaj posao odlično radim, a radim ono što moram sa ovakvim hendikepom. Daće bog, kad odem u penziju da iza mene ostane takva slava, samo da sam dobro radio svoj posao i da neko i na mene može da se osloni – priča za Telegraf Branko, koji je vid izgubio zbog čitavog spleta nesrećnih okolnosti.
Majka mu je, kako kaže, u trudnoći primila vakcinu protiv velikih boginja, zbog čega mu je mrežnjača teško oštećena još pre rođenja, a odmah posle toga ostao je siroče pa su ga čuvali deda i baba. Kad je pošao u školu, bilo je već kasno za bilo kakve operacije.
Branko danas ima porodicu i troje dece i potpuno je zadovoljan svojim životom. Vid mu je oduzet, ali je zato dobio izuzetno pamćenje na dar. A koliko god da se u životu dobije – nije malo. Važno je samo da svako radi ono što najbolje zna i ume.
(Z. R. P.)