KAKO JE SVETI SAVA BLAGOSILJAO SRPČAD: 13 legendi o našem najvećem svetitelju (FOTO)

Sveti Sava je ličnost par ekselans u istoriji srpskog naroda u poslednjih hiljadu godina. U našem predanju često uzima lik prosjaka, skrivajući svoj identitet i lutajući srpskim zemljama, zbog čega podseća na germanskog boga Odina i druga "lutajuća" božanstva. Probrali smo trinaest legendi o njemu, uz bonus priču

Srbi danas slave Svetog Savu, svog najvažnijeg svetitelja i prosvetitelja, čije su mošti na današnji dan 1594. Turci spalili na Vračaru zato što su pobunjeni Srbi u Banatu ovog sveca stavili na svoje ratne stegove.

Verovatno je dobar deo predanja o Rastku Nemanjiću zapravo anahron: drugim rečima, ove priče su se možda vezivale za nekoga iz prethrišćanskog perioda, pa je glavni lik kasnije zamenjen najmlađim sinom velikog župana Stefana Nemanje.

Često u našem predanju uzimajući lik prosjaka, skrivajući svoj identitet i lutajući srpskim zemljama, Sveti Sava podseća na lik germanskog boga Odina (boga rata, mudrosti, poezije, lova i čarolije), koji je takođe bio lutalica, i na druga "lutajuća" božanstva. Možda je slovenski bog Perun (kojeg je u svojstvu gromovnika smenio Sveti Ilija), ili neki drugi, imao takve ili slične karakteristike kod naših predaka.

(Napomena: Nigde u tekstu nije napravljeno poređenje između stvarnog Svetog Save i germanskog boga Odina, napravljeno je poređenje između narodnog predanja o Svetom Savi koje nema veze sa stvarnim Svetim Savom, i predanja o Odinu.)

Probrali smo 13 zanimljivih i kratkih legendi koje naš narod vezuje za Svetog Savu.

1. Kako se rodio Sveti Sava

Za vreme zidanja Studenice dopadne se car Nemanji neka vrlo lepa devojka iz okoline i on zaželi da je dobije. Kad to saznadu kaluđeri, koji su se odnekuda takođe bili tu dok se manastir zidao, reše da ga sačuvaju od greha. Odmah naruče da dođe carica, kažu joj zašto su je pozvali i u veče je podmetnu caru umesto one devojke. Car misleći da je to ona devojka provede s njom do zore. U zoru mu ona potraži zlatan prsten s prsta, da bi ga se imala po čemu sećati, i on joj ga dade.

Za tri godine gradeći manastir Nemanja nikako nije išao kući, niti je viđao carice. A ona devet meseci posle one noći rodi muško dete. Kad čuje Nemanja, da je carica rodila, poruči joj da ga ne čeka, jer će je, ako je zateče kod kuće, za neverstvo pogubiti. Ali ga ona nije poslušala, nego kad dođe car kući ona mu pokaza prsten i ispriča sve, kako se bila dogovorila. Muško dete, koje se Nemanji tad našlo, bio je Sveti Sava.

2. Sveti Sava i Sveti Nikola

Jednom su putovali Sveti Savo i Sveti Nikola pa omrknu u nekom selu i zamole u jednoga zgodna čovjeka za konak. Bogataš im ne šćedne dati, a Sveti Savo uzme zlatan pehar i dade ga bogatašu. Onda pođu dalje da mole za konak u drugoga.

Drugi koji je bio siromah pusti ih, te Sveti Savo i Sveti Nikola noće u njega. Kad ujutru ustali da idu, dozove Sveti Savo siromaha i njegovo dijete, pa rekne ocu: "Ili to dijete baci u vodu, ili ubij ". Siromah se začudi šta mu to svetac kaže, pa ne šćedne odmah poslušati, jer mu bijaše žao svoga jedinca. Sveti Savo onda reče: "Ja ću ti ga sad baciti u vodu, ako nećeš ti". "Baci", rekne siromah, a Sveti Savo dijete za ruku, pa u vodu! Začudi se i siromah i Sveti Nikola, pa viknuše: "Šta to uradi?" A Sveti Savo odgovori: "Moj dragi, kad će te ovo dijete pod starost i paliti i žariti, i krasti i robiti, biti, pa te i ubiti bolje je da ono sad umre". Siromah, kad to ču, smiri se i ućuta.

Poslije toga Sveti Savo i Sveti. Nikola odu dalje. Putem upita Sveti Nikola Svetog Savu: "Ja što ti dade onome bogatašu zlatan pehar, kad nas nije primio na konak?" Sveti Savo mu odgovori: "On će se napiti iz onoga pehara pa će se otrovati".

3. Sveti Sava i kiridžija

Išao Sveti Sava po zemlji sa momkom, pa sretne jednoga čovjeka, gde goni kola i volove. Zamoli ga, da prenese preko vode njega i momka no on ne htjedne. U tom sretne siromašna čovjeka, gdje goni na konju tovar brašna. Reče mu Sveti Savo da prenese njega i momka preko vode. Siromašak otovari brašno i prenese ih obojicu.

Pošto pođu dalje zapita momak Svetog Savu: "Šta će Bog dati onome čovjeku, što gonjaše kola i volove, pa nas ne šće prenjeti preko vode?" Sveti Savo reče: "Pod kućom ima krušku, pa će zapeti kola i volovi za nju i izvadiće pun ćup dukata ispod nje; no zaludu – ne moremu duša otići u raj koliko more li konopac u iglu! " Pita ga momak opet: "Šta će Bog dati onome sjeromašku, što otovari brašno, pa nas prenese?" Sveti Savo mu reče: "Kod kuće ima jedno muško dijete pa umrlo; ono će mu brašno prispjeti mučenicima, ama će duša onoga djeteta u raj!"

4. Sveti Sava razlučuje pravdu

Bio jedan čovek puka sirotinja. Tako jedanput ga naćera glad, te uzajmi od jednog seljaka torbicu kukuruza i pođe u mlin da ih samelje i djecu zadrami, da ne skaplju od gladi. Kad dođe u mlin, ali jedan zasuo prije njega pšenicu i melje, te ga ne htjedne propuštati, da ono malo kukuruza samelje, nego morade pričekati dok on samelje svoju pšenicu. Pošto se pšenica samelje, ode onaj čovek spremati konja, da nosi pšenicu kući. U tom se samelju i kukuruzi onoga siromaška. Siromašak zamoli onoga čovjeka, da metne i njegovu torbicu na konja do kuće. Čovjek uzme torbicu, te je metne na konja i tako obojica pođu kući.

Kad siromašak bude na domak svojoj kući, zaište od njega svoju torbu, ali se onaj na njega izbeči govoreći: "Haša, ti meni nijesi ništa dao". U tom se trenu stvori Sveti Sava, pa prekrsti štakom onoga bezdušnika, te se na mjestu skameni. Onda Sveti Sava reče onome siromašku, da uzme konja za ular, pa da vodi kući i konja i pšenicu.

5. Sveti Sava, milostivi i nemilostivi ljudi

Sveti Savo putujući kao prosjak od sela do sela dođe u jedno selo, a ljudi ga opaziše, te djecu podgovoriše da natućkaju vaške na nj govoreći im: "Eto jednoga prosjaka! Natućkajte vaške, i ovako nam prosjaci dodijaše!"

To čuje Sveti Savo, te ne htjede u njih ni da ide, već okrenu drugijem putem i ode u drugo obližnje selo. U tom selu svako mu odmah dade, što je kadar bio. Onda svetac stane tijem seljacima pričati, kako su nemilostivi ljudi u onom selu; te će na polasku reći: "Bog blagoslovio vaše koševe, u kojijem vam je žito, a oni ne imali šta samljeti!" I zaista, poslije toga u onijeh koji su mu dali bijahu puni koševi; a oni što su bili podgovarali djecu da natućkaju vaške, ne imađahu šta samljeti.

6. Sveti Sava i slijepac

Sveti Savo prolazeći kroz nekakvu šumu blizu jednog sela opazi kravu i za njom tele. Idući dalje, svetac stiže u kuću jedne udovice, koja je imala stara slijepa svekra. Od teškog putovanja Sveti Sava bijaše jako umoran, te sjede i poče sa starcem razgovarati. Slijepac ga zapita: "Da mi počem nijesi vidio kraj puta kravu?" Svetac odgovori, da je nedaleko u šumi vidio nekakvu kravu s teletom. Slijepac odmah naredi nevjesti, da ide i vidi da to nije njihova krava, koja se izgubila prije tri dana. Domalo žena se vrati goneći kravu s teletom. Slijepac joj onda zapovjedi da što ručku zgotovi, a dok je ona kuhala on se jednako sa svecem razgovarao.

Poslije ručka Sveti Sava pođe da ide. Slijepac onda naredi nevjesti: "Polij ovom siromahu komad hljeba i jednu šaku sira, jer ne znam gđe ga može konak zateći." Žena učini kao što joj svekar zapovijedi. Pri odlasku Sveti Sava reče slijepcu: "Kad si tako dobar, Bog ti očinji vid opet otvorio!" I čim je svetac otišao, slijepac je odmah progledao.

7. Sveti Sava u prosjacima

Preobuče se Sveti Sava u prosjačko odijelo pa pođe po svijetu da okuša ljude. Tako dođe jednom prosjaku, koji nije imao nigđe ništa, pod dragim Bogom, nego je bio sav u živoj rani, gđe su se bili i crvi zakotili. Kad ga Sveti Savo zamoli da mu što udijeli, prosjak mu reče: "Ja ti nemam ništa dati do ovih crva", pa se maši rukom, te izvadi iz rane punu šaku crva i dade prosjaku Savi, jer je znao da ne valja prosjaka odbiti. Sveti Sava primi crve, koji se u njegovoj ruci pretvoriše u žute dukate. On ih vrati bolesnome prosjaku, pa se za nj pomoli Bogu i spase ga muke i nevolje.

8. Sveti Sava brodar

Sveti Sava znao je sve zanate, ali mu je bio najmiliji brodarski. On je izabrao taj zanat, što je i sam Hristos bio brodar, koji je i Svetog Nikolu naučio tome zanatu.

Ali njih sva trojica različno su vladali svojim zanatom. Tako je Hristos na svojim lađama prevozio svijet sjednog kraja na drugi, Sveti Nikola spasavao je ljude na lađama, a Sveti Savo topio je grešne ljude sa svojih lađa, pa ih je stoga namještao na onim mjestima gde su živeli veliki grešnici. Kad god bi Sveti Sava pošao s lađom na more, udarila bi strašna bura, koja bi potopila i lađu i sve putnike u njoj. Tako je Sveti Sava trijebio grešnike sa zemlje.

9. Crno jezero

Putujući Sveti Savo po Jezerima dođe u neki manastir na konak. Tu bili neki kaluđeri, koji su zavideli Savi što je štovan u narodu, pa se zdogovore da mu poture jednog pijevca u torbu, samo da bi mu nanjeli pakosti.

Kad ujutru pođe Sveti Savo dalje, oni ga zaustave i počnu vikati, da im je ukrao pjevca. Sveti Savo stane im govoriti: "Za Boga, braćo, kako bih ja to učinio! " A oni uput, pa u torbu: "A da šta ti je ovo?" Sveti Savo kad viđe, dosjeti se, šta su kaluđeri šćeli, pa mahnu svojom štakom i reče: "Da Bog da se sad sve ovo u Sodom pretvorilo!" Toga časa Bog naredi, nestade i kaluđera, i manastira, i svega što je ondje bilo, no se stvori jedno crno jezero. I to je jezero uvijek jednako, niti mu voda pridolazi, niti otječe; a niko ne smije u njega zagaziti.

10. Sveti Sava i siromah

Naiđe Sveti Savo pokraj jedne sirotinjske kuće taman na Božić. Tamo kuknjava, jer se čeljad, sa sitnom dječicom, nije imala čim omrsiti. Sveti Savo dade onda domaćinu punu ćasu masla. Obraduje se siromah i zafali, a žena uze maslo, prikupi korica i spremi poparu. Siromah je trošio maslo godinu dana, a nikad mu nije nestajalo. Tek kad se pofalio jednom prijatelju, poče maslo da izčezava, a da se nije falio, Bog zna dokle bi mu trajalo ono maslo.

11. Savine verige

Kad su prenijeli ćivot Svetoga Save u manastir Milicu, narod je dolazio sa sviju strana da celiva ćivot i dariva ga. Ko god je to činio pošla mu je svaka sreća i napredak u svemu i svačemu. Tako dođe ijedan siromašak manastiru, pa ne imajući čime darivati ćivot, skine sa sebe svoje dronjave haljine i zamota u njih jedne čađave verige koje je ponio iz svoje kolibe, pa to priloži na ćivot Svetog Save.

Kad poslije njega dođu u manastir bogataši, banovi i kneževi, začudiše se kad vide siromaškov dar. Jedan od njih srdito reče, da razmotaju te dronjke i vide šta je u njima. Kad viđeše šta je, odmah narede da se i dronjci i verige izbace pred manastir. Čim su to učinili, a ćivot svetiteljev zatrepti i svijeće se po crkvi sve potrnu. Sjeti se narod šta je, pa brže bolje unesu one dronjke i u njima verige i metnu ih na staro mjesto.

Pošto se svrši služba, narod povrvi iz crkve, ali nuto čuda: niko ne more da izađe! Najposlije progovori nešto iz kubeta: "Niko neće izići dok se ne cjeluju i ne daruju verige Svetoga Save!" Narod poleti ćivotu i moleći se Bogu i Svetome Savi pobožno pristupi, cjeluje verige i dariva ih. Čim su to učinili, mogli su izići iz crkve. To se rašču svuda, i od tada ostane da se svetkuju verige Svetoga Save.

12. Sveti Sava i majka

Umrlo majci dete jedinče, a ona, sirota, čula za Svetog Savu, pa ga donela njemu, da ga oživi. - "Oživeću ti dete" - rekne Sveti Sava ucveljenoj majci - "Ako mi u svetu nađeš ma i jednu kuću, u kojoj niko nikada nije umro". Zalud je nesrećna majka za dugo i dugo, tražila takvu kuću; nije mogla da je nađe. Najposle se vrati i kaže Svetom Savi. A Sveti Sava njoj: "Sad si videla, da nisi samo ti nesrećna na ovome svetu, jer nema toga koji se rodi, a da neće umreti. Bog daje, Bog i uzima."

13. Sveti Sava i đaci

Sveti Sava bio je i učitelj. Jednom njegovom đaku, jedan put, nestane zastrug meda. Da bi pronašao kradljivca Sveti Sava uzvikne glasno svojim đacima: "Ko je ukrao med pašće mu danas pčela na kapu". Kad su đaci posle izašli na ručak, onaj što je ukrao bio med neprestano je pazio da mu pčela ne padne na kapu, i tako je u krađi uhvaćen.

+ BONUS

Sveti Sava gradi prozore

Pođe jednom Sveti Sava da uči narod pobožnosti i vjeri. Idući po svijetu naiđe na ljude gdje sa četiri vola unose svjetlost u kuću. On ih zapita: "Šta radite to braćo?" - "Evo načinismo ima tri dana kuću, pa nikako se u sobama ne vidi". - "Tri dana sa ova četiri vola unosimo svjetlost, pa svejednako. Do pred vrata se vidi, a kad u kuću mrak". Sveti Sava se pomoli Bogu te im reče: "E, ljudi božji, treba načiniti prozore, – evo ovako." Pa im onda načini prozore, a oni mu se mnogo zahvale.

(O. Š.)