BAN KI MUN ME JE PRVO PITAO "JESI LI GLEDAO JUČE NOVAKA I MARIJA?": Ispovest Dejana Bojanića, mladog Srbina sa Forbsove liste

- Razum koji bi povredio ili uvredio nekog po rodnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi - to nije zdrav razum i to treba da glasno kažemo i da odreagujemo kada primetimo nepravdu - kaže Dejan

Jedan od 30 najuticanijih mladih Evropljana, koji se na listi američkog magazina Forbs našao rame uz rame sa najboljim teniserom planete Novakom Đokovićem, jeste mladić iz Bele Crkve Dejan Bojanić (25).

Preporučujemo

Iz intervjua datog Telegrafu, shvatićete zašto on nije samo običan student završne godine Ekonomskog fakulteta u Beogradu, već jako uspešan, ambiciozan i vredan mladi čovek koji je i te kako zaslužio da se nađe na tako prestižnoj listi kao što je lista 30 najuticajnijih mladih ljudi iz Evrope.

Dejan (25) je student iz Beograda, a već se našao na Forbsovoj listi najuticajnijih!

Dejane, kako izgleda jedan vaš dan?

- Živim u Stokholmu gde radim za humanitanu organizaciju "Save the Children". Bavim se međunarodnim odnosima organizacije i koordinišem mrežu mladih i dece iz svih nordijskih zemalja koji su aktivni u našim regionalnim "Save the Children" kancelarijama. Pored toga dosta volontiram i honorarno radim vikendima pri različitim programima koji se tiču kreiranja politika mladih. Sredom rekreativno igram tenis, "malo" lošije od "kolege" sa Forbsove liste (osmeh). Imam privilegiju da uz posao kojim se bavim često putujem, tako da vikendima provodim istražujući Evropu i svet.

Kako se osećate s obzirom na to da ste na listi sa najpopularnijim sportistom na svetu Novakom Đokovićem i što vam je Srbija zajednička "referenca"?

- Novaka ne poznajem lično, ali biti prvi na svetu u bilo kojoj kategoriji mora da podrazumeva dosta vrednog rada, dosta odricanja, donošenja teših odluka i posvećenosti. Novak je prvi u tenisu, disciplini koja zahteva i fizičku i mentalnu spremnost. Takvom momku mogu samo da se divim i da gajim puno poštovanja prema njemu. Čast mi je da je Forbs napravio paralelu između njegovog vrednog rada i mog.

Šta mislite, šta su novinari Forbsa prepoznali u vašem radu, kada su vas uvrstili na prestižnu listu?

- Mislim da su novinari Forbsa prepoznali koliko sebe dajem u svemu onom što radim. Mislim da su takođe cenili činjenicu da sam kao član upravnog odbora Evropskog foruma mladih izabran od strane 99 organizacija koje predstavljaju stotine hiljada mladih ljudi. To znači da kada sam angažovan da pregovoram sa političarima, sa sobom nosim mandat dat od strane velikog broja mladih ljudi sa kojima radim.

Istovremeno, dok radim 8 sati radnog vremena u "Save the Children" organizaciji, volontiram u upravnom odboru Evropskog foruma mladih i vikende provodim radeći za kampanju generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Ban Ki Muna. Kao rezultat toga redovno sam u kontaktu sa velikim brojem mladih ljudi i Magazin Forbes ceni takvu vrstu rada i zalaganja.

Sarađivali ste sa prošlogodišnjom dobitnicom Nobelove nagrade za mir Malalom Jusafzai, kakav je utisak ostavila na vas?

- Malala je vrlo mudra devojka i vrlo je prijatna za komunikaciju. Ja sam u početku dosta radio sa njenim roditeljima jer sam bio deo organizacionog tima skupštine na kojoj je ona prvi put govorila javno nakon pokušaja atentata. Vuk Jeremić je tada predsedavao Generalnom skupštinom i dao dozvolu mom timu da jednu od plenarnih sala UN-a pretvorimo u "omladinski centar" gde će se Malala prvi put obratiti svetu.

Nakon toga sam radio sa njom i njenim timom na aktivnostima koje su imale za cilj promociju kvalitetnog obrazovanja. Mnoge priče poput njene su se završavale na tome da je to još jedno zlodelo talibana; mi smo, za promenu, hteli da se distanciramo od narativa o talibanima, i fokusiramo pažnju medija i javnosti na problematiku lošeg ili nedostupnog školstva za mnoge dečake i devojčice. Naši napori su urodili plodom i Malala je potpuno zasluženo dobila Nobelovu nagradu za ta svoja zalaganja. Ona je naša heroina koja je izuzetno mnogo pomogla da se obrazovanje više ceni, a glas dece bolje čuje.

Blizak ste saradnik Ban Ki Muna. Kako on komentariše to što ste iz Srbije (s obzirom na to da je Vuk Jeremić predsedavao Generalnom skupštinom UN)?

- Ban Ki Muna sam upoznao lično na privatnom ručku, na vrhu zgrade sedišta Ujedinjenih Nacija, u julu 2013. godine. Za mene je to bio izuzetno bitan momenat gde sam hteo da u par sati porazgovaramo o mnogobrojnim problemima u obrazovanju - kao što su pravo na školstvo za svu decu, kvalitet nastave, bolja podrška za učitelje, besplatno obrazovanje na svim nivoima, itd. Umesto toga, prva stvar koju mi je rekao je - "Iz Srbije si! Jesi li gledao Novaka i Marija juče na Vimbldonu?!" Ostatak ručka smo proveli pričajući o temama koje su se kretale od teških uslova za obrazovanje marginalizovanih grupa mladih, do toga da li proveravaju lične karte kada služe vino mladima u UN-u.

Kako ste došli do UN?

- 2012. godine Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija Ban Ki Mun započeo je kampanju kojom bi se promovisalo kvalitetno obrazovanje. Kako bi kampanja bila uspešna, 15 mladih stručnjaka su angažovani da je vode, zajedno sa Generalnim sekretarom i njegovim izaslanikom za obrazovanje, bivšim premijerom Velike Britanije, Gordonom Braunom. Od stotine kandidata, ja sam izabran za jednog od petnaestoro eksperata zbog mog iskustva u radu sa institucijama Saveta Evrope, Evropske Unije i nekoliko nacionalnih vlada.

Od tada je moje iskustvo u radu sa UN-om počelo da se proširuje. Počeo sam bliže da sarađujem sa agencijama i programima UN-a kao što su UNESCO i UNICEF, a učestvovao sam i na Generalnim skupštinama Ujedinjenih nacija gde sam davao podršku delegatima nekoliko zemalja-članica.

Mladi ljudi iz naše države često smatraju da ovde ne mogu da ispune svoj pun potencijal. Dajte im savet za uspeh?

- Mislim da je za stanje u kojem bismo mogli da bolje iskoristimo svoj potencijal u Srbiji potrebna izmena društvenih vrednosti i normi ponašanja. Siguran sam da je u zemlji više razumnih ljudi sa pravim vrednostima, samo su ovi drugi glasniji. Taj razum koji bi povredio ili uvredio nekog po rodnoj, nacionalnoj ili verskoj osnovi - to nije zdrav razum i to treba da glasno kažemo i da odreagujemo kada primetimo nepravdu.

Takođe verujem da je često barijera za mlade to što misle da je ono u šta veruju "nevažno", "nedovoljno veliko" ili "neizvodljivo". To je tako samo zbog struktura u društvu u kojima se mladi tretiraju kao da su od manje vrednosti. Svaki mali čin pažnje, lep odnos prema ljudima oko sebe, lep odnos prema okolini, komšiluku ili školskom dvorištu je važan.

Bavite se obrazovanjem. Šta je ono gde Srbija greši i da li možete da napravite neku komparaciju sa, npr. švedskim sistemom?

- U Švedskoj je obrazovanje besplatno. Besplatno je na svim nivoima; ni kruna nije potebna da bi neko učio na fakultetu. U Švedskoj su učitelji dobro plaćeni jer se na njih gleda sa poštovanjem - oni su ti koji "seju" znanje i vrednosti koji će se u budućnosti "žeti". U Švedskoj se mladi uče kritičkom razmišljanju. Postoje čitavi predmeti koji imaju za cilj da mladi preispituju svet oko sebe, a ne da ga slepo prihvate takvim kakav je. Mladi se u Švedskoj uče različitosti. Ne upijaju informacije, već uče na koji način doći do njih.

U Srbiji se greši jer se na obrazovanje ne gleda kao prioritet. Obrazovanje je najvažnija javna usluga, a to nije reflektovano u dosadašnjim budžetima i u dosadašnjem pristupu. Znam da ću pokupiti negativne komentare ako ispolitizujem intervju, ali mora da je jasno da će svaka promena u obrazovanju dati rezultate kasnije nego u 4 godine ministarskog mandata. Dokle god to nije jasno, očekivaće se neočekivano - brze promene. Sa takvim očekivanjima, teško će se ko i usuditi da rizikuje i donese odluku kojim će se obrazovanje unaprediti.

Kako se borite sa devojkama, sada kada ste jedan od mladih najuticajnijih Evropljana?

- Veštine komunikacija koje se koriste u političkim pregovorima su i te kako korisne pri zabavljanju, tako da mislim da to neće budi problem (osmeh).

Koliko je dobar plan presudan za razvoj čoveka i njegovu karijeru?

- Ja provodim dosta vremena planirajući, što mislim da jeste važno za lični i karijerni razvoj. Ali istovremeno mislim da je važno razviti veštinu rada pod stresom i u iznenadnim situacijama. Mislim da je komfor u sponatnosti i brzina u odlučivanju značanija za razvoj čoveka i njegove karijere. U mom slučaju, posebno je veština donošenja odluka bila izuzetno značajna za uspeh u karijeri, a to je nešto što se vežba. Ja se sećam da su mene roditelji od samog detinjstva uvek pitali za mišljenje i navodili da samostalno donosim odluke. Takav pristup je presudan za lični i profesionalni razvoj.

Planovi za budućnost. Da li planirate da se vratite u zemlju u dogledno vreme i da eventualno, kao politačar sa bogatim stečenim iskustvom, pomognete daljem razvoju zemlje?

- U budućnosti želim da budem na poziciji gde bi moje dosadašnje iskustvo bilo iskorišćeno, a gde bih istovremeno mogao da steknem novo znanje i nastavim da učim. Voleo bih da to bude u instituciji, međunarodnoj agenciji ili uticajnoj nevladinoj organizaciji koja se bavi društvenim razvojem i ljudskim pravima. Ja ću kao građanin sveta tragati za takvim prilikama i ako jedna od njih bude u Srbiji, ja ću je definitivno rado iskoristiti.

(Sanja Ilić)