ZAŠTO SRBI SLAVE DVE NOVE GODINE: Jedini smo na svetu koji će DVAPUT čestitati 2016!

Iako kao pravoslavni vernici Novu godinu dočekujemo po julijanskom kalendaru, odnosno u noći između 13. i 14. januara po gregorijanskom, kult Srpske Nove godine kao da bledi u poslednje vreme

Da li je Srbima sve manje zanimljiva Srpska Nova godina? Iako kao pravoslavni vernici Novu godinu dočekujemo i po julijanskom kalendaru, odnosno u noći između 13. i 14. januara po gregorijanskom, kult ove Nove godine kao da bledi u poslednje vreme.

Preporučujemo

VESELO: Doček Srpske nove godine širom Srbije!

Proslava Srpske Nove godine ponovo je postala aktuelna posle pada komunističkog režima, devedesetih godina prošlog veka. Sve do prošle godine i Vlada Republike Srbije davala je preporuku da se ne radi na pravoslavnu Novu godinu, što su mahom sve državne institucije poštovale.

Doček pravoslavne Nove godine u Beogradu samo ispred Hrama

Ove godine nema posebne preporuke da se odmara na Srpsku novu godinu. Čak su i proslave na gradskim trgovima sve ređe, što se uglavnom pravda nedostatkom novca u gradskim kasama.

- Možda smo se više držali ideološke proslave Nove godine, nego što smo joj se vratili u verskom smislu. Mislim da tu ne igra ni veliku ulogu kalendar već mediji. Oni su ti koji odlučuju šta će biti aktuelno, a šta ne. Srpska Nova godina im više nije zanimljiva, pa tako ni narod nema više osećaj da je to značajno da se slavi - objašnjava za Telegraf sociolog Ratko Božović i dodaje:

- Poštovanje ovog ili onog kalendara, slavljenje ili ne slavljenje Srpske Nove godine nije odluka doneta sa civilnog stanovišta već je uglavnom nametnuta preko medija. Povratak hrišćanstvu i religiji nikada nije ni bio u potpunosti unutrašnji, već samo spoljašnji.

On naglašava da "Srbi nisu imali kontinuitet u poštovanju hrišćanskih običaja", pa da zato "ne treba da čudi što nešto malo slavimo, pa malo ne slavimo".

- Vratili smo se devedesetih Božijim, hrišćanskim običajima, ali ne na tradicionalan način, već onako kako nam odgovara. Proslava Srpske Nove godine bila je najpre osveta komunističkom režimu koji je to strogo branio. Međutim, kao i svaka osveta, ona je bila bučna  i jaka u početku, a potom je izbledela... Sada imamo neki racionalni odgovor na gluvonemu tradiciju. Na sve to utiče i kriza, a ljudi se istrošili za praznične dane - zaključuje Božović.

Dimitrije Kalezić, penzionisani profesor Bogoslovskog fakulteta i protojerej-stavrofor Srpske pravoslavne crkve, tvrdi da mnogi još uvek ne shvataju smisao pravoslavnog kalendara, pa samim tim ni Nove godine.

- Nova godina nije praznik sam po sebi. To je samo početak sledeće godine, stvar računanja vremena. Mnogima je samo bitno da u tome nađu izgovor za veselje i muziku, za urnebes, da produže praznične dane od Božića... Srpska Nova godina je samo prateća konstanta etno komponente. Nisam siguran da oni što lumpuju na Srpsku Novu godinu briga za kalendar i da li uopšte shvataju smisao obeležavanja Nove godine po julijanskom kalendaru - priča Kalezić.

Istoričar Čedomir Antić naglašava za Telegraf da je Srpska Nova godina uvek imala svoj politički aspekt i da je u skladu sa tim manje ili više slavljena:

- Kada su  posle 2000. godine počele da pristižu pare od privatizacija, država je sve više ulagala u proslave Srpske Nove godine. Kada se taj priliv smanjio, tada se i smanjila količina organizovanih proslava. U doba realnog socijalizma Srpska Nova godina bila je stvar prkosa, ali nije bila opasnost. Ljudi nisu osuđivani ili zatvorani ako su je proslavljali. Potom je u devedesetih ona postala način prikazivanja nezadovoljstva na protestima opozicije.

Antić dodaje da Srpska Nova godina nikada nije bila zvaničan državni praznik i da zato nikada neće ni imati u narodu isti značaj kao drugi praznici.

- Ljudi su se istrošili posle Nove godine i Božića. Vlada je do sada donosila samo preporuke da se ne radi, ali preporuke nemaju snagu zakona. Zna se kako nešto postaje zvaničan državni praznik. Preporuka može da utiče na državne institucije, ali ne može naterati privatnike da daju slobodan dan svojim radnicima. A ako sutradan morate da ustanete da odete na posao, onda je verovatnije da nećete slaviti do kasno u noć.

(Vlada Živanović)