UPRKOS TEŠKOJ GODINI, NAPRAVILI PODVIG: U borskim rudnicima proizvedeno - 25.000 tona bakra! (FOTO)

- Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015, rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju - kaže za "Telegraf“ direktor Nebojša Videnović

Iako je 2015. godina bila jedna od težih i ostaće upamćena, pre svega, po velikom padu cene metala na Londonskoj berzi, padu koji je za sobom u bezdan povukao mnoge svetske rudnike, borski basen je u novu godinu, barem prema nekim preliminarnim rezultatima poslovanja, ipak zakoračio u plus.

Preporučujemo

DOK SE SRBIJA VESELILA, ONI SU VREDNO RADILI: Borski rudari u novogodišnjoj noći bdeli nad bakarnom rekom (FOTO)

- Rezultati rada još uvek se analiziraju, ali preliminarna sagledavanja ekonomista kažu da će, uprkos svim teškoćama koje su nas pratile tokom 2015, rudnici bakra u Boru sa proizvedenih oko 25.000 tona bakra u koncentratu zabeležiti mali plus u poslovanju - kaže za "Telegraf“ direktor Nebojša Videnović.

Pogled u retrovizor na, kako tvrdi, izuzetno tešku 2015, u makro plan stavio je borbu sa planiranim zadacima u proizvodnji i troškovima koji je prate.

- Stalna ulaganja u rudarsku opremu i mehanizaciju, kao i u modernizaciju tehnologije flotiranja osnovni su preduslov i za održavanje proizvodnje i za njeno povećanje, a mi para za neka veća ulaganja u rudarstvo nismo imali. Investicione potrebe sveli smo na one najnužnije i otud je, recimo, zbog nedostatka utovarne i transportne mehanizacije ove godine trpelo raskrivanje borskih ležiša. Trudili smo se da bar ne ugrozimo proizvodnju rude i u tome uspeli – priča Videnović.

Česti zastoji u flotacijama prouzrokovani problemima na plaštovima mlinova direktno su uticali na kontinuitet tehnološkog procesa dobijanja koncentrata bakra, pa je zbog toga i proizvodnja u pogonima za pripremu mineralnih sirovina dodatno bila otežana.

- Ove godine završavaju se ulaganja u okviru rekonstrukcije kriveljske flotacije koja su početa 2012., pa očekujem da će instalirana merno-regulaciona oprema doprineti postizanju optimalnih parametara tehnološkog proces - navodi direktor RTB Bor i dodaje:

- S druge strane, ugradili smo analizatore i PSM uređaje koji će smanjiti i troškove analiza uzoraka koje obavljaju ovlašćene laboratorije, a tako ćemo doći i do optimalnih parametara proizvodnog procesa koji vode ka smanjenju potrošnje normativnog materijala i energenata - tvrdi Videnović.

Pošto projektovani parametri flotacijske prerade, između ostalog, zahtevaju i visoku aktivnost kreča da bi se postigla optimalna ph-vrednost, ove godine rekonsturisali smo AF-peći u "Zagrađu“ koje su poslednji put radile u vreme bombardovanja, 1999. godine.

Ulaganjem u njihovo osposobljavanje povećana je proizvodnju i kvalitet kreča, a uspešno je rekonstruisana i peć, odnosno prelazak sa mazuta na ugalj. Time se smanjuje troškovi normativnog materijala u ovom rudniku nemetala.

- Ove godine proizveli smo oko 40.000 tona komadnog kreča, triput više nego pre rekonstrukcije krečnih peći, pa je danas proizvodnja u granicama planirane i dovoljne za nesmetan rad flotacija i u RBB-u i u RBM-u – kaže Nebojša Videnović.

- Pored finansiranja izgradnje novih objekata i rekonstrukcije postojećih, 2015. imali smo i nematerijalna ulaganja u osnovna sredstva, odnosno u izradu neophodne projektne i tehničke dokumentacije za Jamu i za proširenje kriveljskog flotacijskog jalovišta na "nulto“ polje - kaže Videnović.

Tu su još i projekat regulacije Kriveljske reke u "nultom“ polju flotacijskog jalovišta i izgradnje kolektora u produžetku postojećeg tunela, elaborati geomehaničkih i geoloških istraživanja, planovi zaštite od udesa za jalovišta itd.

Direktor Videnović naglašava da je sva ulaganja, i to samo u ono najnužnije, u drugoj polovini 2015. ispratila rigorozna štednja normativnog i repromaterijala, energenata i rezervnih delova.

Preduzete mere štednje odnosile su se, kako kaže, na bolju organizaciju utovara i transporta rude na površinskim kopovima, kao i na održavanje kontinuiteta proizvodnje u flotacijama, bez nepotrebnih zastoja i sa što kraćim intervencijama na opremi.

Racionalna potrošnja rezervnih delova i repromaterijala dovela je u red zalihe, pa je stanje u magacinima u odnosu na ono s početka godine sada zadovoljavajuće. Takođe, planskim održavanjem mehanizacije i procesne opreme smanjena je potrošnja ulja i i maziva.

Nedostatak domaćih eksternih izvora finansiranja investicionih potreba bio je, a i još uvek je, hroničan problem cele RTB Bor Grupe, ne samo RBB-a.

Od 2009, kada je počeo period ulaganja u oporavak borske kompanije i povećanje proizvodnje, pa do kraja 2013. godine u rudnike je ukupno uloženo 95 miliona evra sopstvenih para.

- Tim novcem nabavljen je deo visokokapacitativne rudarske opreme i pomoćne mehanizacije za borske rudnike, finansirana je celokupna rekonstrukcija kriveljske flotacije i obnavljanje proizvodnje u "Cerovu“. Takođe, redovno se ulaže u razvojna geološka istraživanja radi povećanja rezervi rude bakra, a i u sanaciju kolektora ispod jalovišta kriveljske flotacije – nabraja Videnović.

Imajući u vidu stabilizaciju i optimizaciju revitalizovanih i rekonstruisanih tehnoloških linija u flotacijama i krečani, ali i pretpostavku da će postrojenja u 2016. raditi punim kapacitetom, planom poslovanja za narednu godinu predviđeno je otkopavanje 12 miliona tona rude i uklanjanje 22 miliona tona raskrivke.

Taj obim iskopina treba da rezultira proizvodnjom više od 26.000 tona bakra u koncentratu.

- Planiranu proizvodnju u 2016. mora da isprate ulaganja, pre svega u pripremu za otvaranje novih rudnih ležišta na "Cerovu“.

- "Cerovo 2“ moramo otvoriti zbog kontinuiteta, u suprotnom ćemo u junu biti prinuđeni da tamo prekinemo proizvodnju. Dakle, to nam je prioritet i samo za izmeštanje dalekovoda, otkup i eksproprijaciju zemljišta naredne godine izdvojićemo sedam miliona evra – rezimira Nebojša Videnović.

(D.V.)