ONI SU HRANILI SRBIJU KADA JOJ JE BILO NAJTEŽE, a onda su ih SVI ZABORAVILI! (FOTO)

Vodeničari iz cele Srbije osnovali su udruženje i bore se da njihovo zanimanje bude priznato, kao i svako drugo, ali i da projino brašno dobije status poljoprivrednog proizvoda, kako bi moglo da se prodaje

Šumadinac Miroslav Cicić, vodeničar, već godinama bije bitku da država ovo zanimanje proglasi zvaničnim, jer za sada, u srpskoj kvalifikaciji zanimanja, vodeničara nema.

Preporučujemo

Ovaj "nezvanični" vodeničar iz Stragari kraj Kragujevca, u misiji je i da projino brašno dobije status poljoprivrednog proizvoda, koje sada nema, pa ga Cicić ne može prodavati u vodenici.

OVO JE NOVO ZANIMANJE U SRBIJI: Da li biste vi čistili PSEĆI IZMET jer vlasnike pasa MRZI DA GA SAMI POKUPE?

On je, inače, autolimar po obrazovanju. Kada je devedesetih godina prošlog veka propala privreda, iz "Zastavine" fabrike automobila, vratio se zanimanju koje su mu preci obezbedili, i za koje je, čini se, predodređen pre tri veka. U pradedovskoj vodenici Cicić melje brašno i bori se sa zakonima i propisima.

- Propisi kažu da registrovano poljoprivredno gazdinstvo ne može da prodaje projino brašno, jer ono nije poljoprivredni proizvod. Da biste ga distribuirali u maloprodajnim objektima potrebno je osnovati samostalnu trgovinsku radnju. Ja u šali kažem da bi mogli da traže da osnujemo još i d.o.o. pa da tri firme otvorimo zarad prodaje kilo projinog brašna. Te tri firme bi izdržavala dva člana mog domaćinstva - priča Cicić za Telegraf.

On kaže da su vodeničari zbog ovakve situacije osnovali udruženje koje ima oko 60 članova, vodeničara iz cele države. Oni se bore da njihovo zanimanje bude priznato kao i svako drugo. Kada ih bude bilo stotinu, imaće pravo da podnesu amandmane o zaštiti vodenica i tražiće da se uspostavi zanimanje vodeničara. Braniće i svoje pravo da proizvod iz vodenice bude jasno obeležen u prodaji i da ljudi znaju šta kupuju.

- To je namirnica koja je othranila Srbe u vreme velikih kriza, ratova i gladi. Najkvalitetnije je brašno iz vodenice, jer je mala količina meljave i nema, kao u mlinovima, pregrevanja brašna kojim se iz njega gube kalijum i kalcijum. Mlinovi ljušte zrno, skinu mu koru, melju ga bez klice. Svi znamo šta znači klica u zrnu, to je začetak života. To zrno iz mlina je zrno bez duše. Mi meljemo prosečno od 30 do 50 kilograma brašna na sat, a mlinovi 1.000 - objašnjava Cicić.

Ovaj savremeni vodeničar žali se da je situacija u Srbiji takva da se od vodeničarstva živi "na ivici". Zato kombinuje taj izvor prihoda sa poljoprivredom, voćarstvom i seoskim turizmom.

Znate li zašto na Savindan svi jedemo perece?

U Stragarima duž reke Srebrenice, u doba Miloša Obrenovića bilo je 68 vodenica. Sada je ostala samo Cicićeva. Miroslav je predstavnik sedme generacije osnivača ove vodenice.

Znate li za još neko zanimanje da nije priznato? Podelite to sa nama u komentarima. 

(Marija Raca)