OD KRMAČE DO TRPEZE: Ovaj Srbin najbolje zna šta je sve potrebno da bi praseće pečenje bilo SAVRŠENO (FOTO)

U pretprazničnom raspoloženju Telegraf detaljno istražuje šta je dobro pečenje - od prvog zalogaja praseta, do prvog zalogaja onoga koji proba pečenje

Da bi na svečanom stolu bilo samo najbolje pečenje, bitno je šta je prase jelo odmah po rođenju, gde je živelo prvih meseci života, kako je pečenica spremljena za ražanj, kojim drvima je loženo prilikom pečenja i na kraju - kako je servirano.

Preporučujemo

IME MU JE MILORAD: Ovaj Srbin pojede celo prase za ručak!

U pretprazničnom raspoloženju Telegraf detaljno istražuje šta je dobro pečenje - od prvog zalogaja praseta, do prvog zalogaja onoga koji proba pečenje.

Da bi na ovalu pečenje bilo onako kako maštaju svi koji ovu hranu vole, bar pet osoba treba valjano da uradi svoj posao.

Prvi je domaćin koji na selu čuva svinje. U ovom slučaju to je Šumadinac, Slobodan Milić iz kragujevačkog sela Korman. Dvadesetak prasadi ima u oboru, još toliko trčkara sa majkama krmačama po šljivaru i okolini.

- Nema dok prase život ne počne u šljivaru. Krmača se tamo oprasi i prasad počne da živi u voćnjaku. Tamo sama rije zemlju, nalazi minerale, pase, jede lišće, unosi u organizam vitamine. U šljivaru je tlo svakako toplije od izbetoniranog obora. Takva prasad imaj i jači imunitet kasnije, pa nam veterinar i ne treba, nema lekova, hemikalija - kaže Milić, sveži šumadijski penzioner.

Posle oko 50 dana od rođenja, prasad prelazi u obor i tada ih hrane koncentratom i to njihovim, domaćim.

- On se sastoji od kukuruza, ječma, pšenice, soje. Većinu toga sami smo uzgajali na naših 20 hektara njiva. Držimo rasu svinja takozvanu "F1". To je melez od rasa - "pienter" koja ima malo masti, "durok" koji je veći i mesnatiji i rase "landras" koju odlikuje velika plodnost. Ako se prase od prvog dana rođenja čuva kao treba biće i valjano meso - dodaje Milić.

On kaže i da klanje praseta lakšeg od 23 kilograma zapravo znači upropašćavanje mesa, ali ne kolje se ni ono teže od 35 kilograma. Kada se prase uredi, mesto mu je u mangalu, peći za pečenje.

Tada na scenu stupa onaj koji će vatru ložiti i meso kako treba ispeći. To je u ovoj priči Miladin Živadinović zvani Dile. On nije kasapin, već bravar puškar iz Zastavine vojne fabrike, već 15 godina penzioner.

- Prase se prvo natakne na ražanj i žicom valjano veže, da se ne bi okretalo oko ražnja tokom pečenja. So ide samo u unutrašnju stranu praseta, ne spolja. Jedna do dve kašike soli stavi se pod svaku plećku praseta od oko 25 kilograma. Kasnije se ta so, kako se prase peče, razliva po unutrašnjosti i natapa svo meso. Peče se u mangalu, a ja ga ložim uglavnom bagremovim drvetom. Najbolje je. Ono brzo daje dosta kalorija. Nije ovde pametno ložiti drvo koje sporo gori niti neko "kiselo" drvo, ili ne daj bože ložiti stare daske, što neki rade. To već nije pečenje - kaže majstor Dile.

On poručuje onima koji za praznike planiraju prasad sami da peku da pri kupovini obrate pažnju na plećke i kukove praseta, oni ne smeju biti uski.

Presek kože na stomaku pravo je mesto da se vidi koliko je na prasetu masti, a koliko mesa. Ako neko ko sam prase peče nije siguran da li je pečenje gotovo, samo treba da zaseče između plećki. Pravilo je da ako je tu pečeno, sve je pečeno, savetuje Miladin Živadinović.

Prase je gotovo za tri do tri i po sata. Onda treba da odstoji i da se iscedi i malo ohladi, oko pola sata. Nakon toga, valja ga iseći i servirati.

U ovoj priči to će učiniti Marija Milić, supruga seljaka sa početka priče, Slobodana Milića, koji prasad uzgaja. Marija je žena sa možda najtanjim jagodicama na prsima šaka. Ona seče vrelo pečenje, koje njene jagodice gori, a nepce kupaca zavodi.

- Prvo odvojimo glavu. Onda prase isečemo na tri dela, plećke, rebarca i butiće. Kada serviram, ja na tanjiru mešam butiće i rebarca i to bih savetovala i domaćicama kada serviraju za slavlja, na jednoj polovini tanjira tanko sečene šnice sa butića, a na drugoj rebarca. Ako je veća količina mesa na tanjiru, odozdo bih servirala butiće, a odozgo rebarca. Najbolje je meso pojestu u prva 24 sata nakon pečenja - kaže Marija.

Kada je pečenje na ovalu, na stolove ga, u ovom slučaju serviraju konobari kragujevačke pečenjare "Veselo prase", koja je ekipu Telegrafa sprovela putem od praseta u šljivaru do ovala.

Vlasnik pečenjare je Aleksandar Milić, sin Slobodana seljaka i Marije, majstora serviranje mesa. On kaže da gosti najviše na tanjiru vole rebarca.

- Verovali ili ne, i tu postoji moda. Pre par godina je bila "aktuelna" plećka, pa su posle bili "moderni" butići, krtina. Sada su aktuelna rebarca. Zapravo, za Božić, najviše idu glava i plećka, pošto narod nema para da kupi celo prase. Inače ko god mi sada dođe, traži rebra. U šali mušterijama koje dobro znam kažem- braćo, nije prase radijator da imam toliko rebara - kaže Aleksandar.

(Marija Raca)