Pitali smo građane Srbije da li bi voleli da se UMESTO DINARA uvede EVRO: Evo šta su odgovorili!
Više od 83 odsto građana, koji su učestvovali u anketi Telegrafa, smatra da bi Srbija trebalo da uvede evro
Građani Srbije žele da pošalju dinar u istoriju i zamene ga evropskom valutom! Ističu da im je dojadilo divljanje evra odnosno slabljenje dinara i gubljenje na kursnim razlikama.
Preporučujemo
OVAKO SE OBELEŽAVA JUBILEJ: Zasađeno 50 borova za 50 godina "Beogradskih elektrana" (FOTO)
Stiže 10 vozila za Hitnu pomoć i SEDAM I PO MILIONA dinara za centar "Halo beba"! (FOTO)
Telegraf je putem ankete pitao čitaoce da li bi voleli da Srbija dinar zameni evrom, i impozantna većina se složila da bi to trebalo učiniti a razloga za to je više. Naime, čak 67, 18 odsto njih smatra da stabilnost, predvidivost, kao i uspeh naše privrede nisu mogući bez uvođenja evra.
OTKRIVAMO: Da li će EVRO zameniti DINAR u Srbiji?
Takođe, 9, 29 odsto Srba želi evro jer se konstanto slabljenje dinara ne zaustavlja, a 7, 12 odsto onih koji su učetvovali u anketi deli isto mišljenje jer gube ogroman novac na kursnoj razlici.
Sa druge strane, 16, 41 odsto anketiranih nije siguran koliko bi ovakva promena bila pametna.
Dinar se u Srbiji, inače, kao što smo već pisali, može zameniti evrom, nakon ulaska naše zemlje u Evropsku uniju. Međutim, da bi se to i desilo, nije dovoljno samo članstvo već i ispunjavanje određenih kriterijuma koji se odnose na javni dug, budžetski deficit, inflaciju, kamatne stope...
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić objašnjava za Telegraf da su ovi kriterijumi nametnuti jer je to Nemačka tražila, čiji je uslov bio da se ispune rigorozni kriterijumi kako bi se s nemačke marke prešlo na zajedničku valutu.
Naš sagovornik, međutim, napominje i da su mnoge zemlje ušle u evrozonu a nisu ispunile ove kriterijume, ali i da ima zemalja koje nisu želele da pređu na evro iako su ih ispunjavale.
- Za uvodenje evra mora da postoji pristanak najmoćnijih zemalja članica zone evra. Sa druge strane, vladajuća elita u zemlji koja teži prelasku na evro mora da bude svesna šta iza ovih kriterijuma stoji. Naime, kada zemlja članica EU proceni da ispunjava ove kriterijume ali i da je trenutak da to učini, ona se obraća Briselu. Pritom, može se organizovati i izjašnjavanje referendumom, kao što razmišljaju u Češkoj. Ono što je daleko bitnije istaći je da neke zemlje koje su ispunile kriterijume ili su mogle relativno lako da ih ispune nisu žurile da uđu u zonu evra - navodi prof. Đukić.
Takav je primer, prema njegovim rečima, Švedska.
- I pored toga što je većinu referentnih kriterijuma ispunjavala ili je mogla da ih u kratkom roku ispuni, njene vladajuće strukture su procenile da nema razloga da ulazi u zonu zajedničke valute, već da treba da zadrži monetarni suverenitet odnosno sopstvenu valutu i sopstvenu monetarnu politiku. Naknadno je globalna finansijka kriza pokazala da su sve zemlje, koje su zadržale monetarni suverenitet, daleko lakše pretprele udare krize nego zemlje koje su ušle u zonu evra, a da im tamo nije bilo mesto, poput Grčke. Spadam u grupu ekonomista koji smatraju da zemlja treba maksimalno da stremi zadržavanju monetarnog suvereniteta - kaže prof. Ðukić.
(Lj. R.)