STRAVIČNI ZLOČINI ASADOVOG REŽIMA: Kroz ovakvu torturu su prolazili oni koji su mu se našli na putu (VIDEO)

U januaru 2014. godine fotograf je objavio oko 50.000 fotografija na kojima su prikazana mrtva tela zatvorenika. Na osnovu toga, istražitelji su krenuli da pronalaze porodice žrtava i pronašli ujaka Ahmeda (14) koji je ispričao svoju priču

Od početka ratova u Siriji mnogi nedužni ljudi umrli su u najgorim mukama u zatočeničkim objektima širom ove zemlje. Ova mesta su bila pod kontrolom Asadove vojske, a Hjuman Rajts Vač (Human Rights Watch) je identifikovao čak 27 zarobljeničkih centara od kojih je 10 bilo u glavnom gradu Damasku.

Preporučujemo

PUTINOV ZATVOR OD PET ZVEZDICA: Iz njega je nemoguće pobeći, a to niko i ne želi! (FOTO) (VIDEO)

U ovim objektima nalazili su se zarobljenici koji su mučeni do smrti. 

Dokumentarac "Da mrtvi mogu da govore" (If the Dead Could Speak) navodi da je Sirija prepuna žrtava koje su poginule usled pada bombe ili od "ljudske ruke", međutim, mnogo je gore bilo onima u pritvoru jer su oni bili zlostavljani i mučeni.

U januaru 2014. godine,  forenzički fotograf, poznat pod kodnim imenom Cezar, objavio je oko 50.000 fotografija na kojima su prikazana mrtva tela zatvorenika. Na osnovu toga, istražitelji su krenuli da pronalaze porodice žrtava i pronašli ujaka 14-godišnjeg Ahmeda koji je ispričao svoju priču.

-  Ahmed je nestao na skroz misteriozan način. Nakon pet meseci od njegovog nestanka u moju kancelariju su došli ljudi iz vladajuće stranke i ponudili mi novac. Ja sam to odbio i oni su otišli. Onda su se vratili nakon određenog perioda i rekli mi da je Ahmed živ. Onda sam ja njima ponudio novac - rekao je ujak dečaka koji je bio zarobljen u jednom od logora širom Sirije.

Međutim, novac nije mogao da kupi Ahmedovu slobodu. Ujak je ubrzo pronašao dečakovu fotografiju među onim slikama koje je napravio Cezar.

Na Cezarovim slikama se moglo videti da je na telu 14-godišnjeg Ahmeta okačen broj. Vojnici su verovatno vodili evidenciju o svojim zarobljenicima i žrtvama. Takođe, bio je premršav. Što znači da su sirijski vojnici zarobljenike izgladnjivali.

Oni koji su videli zatvorenike nakon logora rekli su da su bili "kost i koža". Ljudi iz pritvora su rekli da im hrana tamo nije bila najbitnija, od većeg značaja je bilo da se čuvaju od infekcija, odnosno od šuge.

- Najgore je bilo to što nas je u ćeliji bilo previše. Mnogo više nego što je moglo da stane u taj prostor. U jednom trenutku nas je bilo oko 115. Morali smo na smenu da stojimo, da spavamo, da čučimo. Menjali smo se otprilike na tri sata - rekli su zatvorenici koji su preživeli ove "logore smrti".

Takođe, ljudi koji su preživeli mučenja sirijskih vojnika dodaju da su svaki dan bili izloženi različitom maltretiranju. Nekada su ih tukli kablovima. Nekada metalnim šipkama.

Dokumentarac "Da mrtvi mogu da govore" u celosti pogledajte ovde:

(Telegraf.rs)