Stranke na bilborde potrošile 1,3 miliona evra!

Za parlamentarne izbore iz državne kase izdvoji se nešto malo više od 844 miliona dinara, 20 odsto isplaćuje se podjednako svim izbornim listama pre izbora, a veći deo će pripasti strankama koje uđu u parlament

Za ovogodišnje izbore biće izdvojeno mnogo više novca nego na prethodnim izborima, a samo na bilborde je potrošeno 1,3 miliona evra, piše Politika.

Posle nešto manje od dva meseca kampanje, poslednjeg dana pred izbornu tišinu, sa sigurnošću se može reći samo to da će učesnici izbora u izveštaje o finansiranju uneti veće iznose nego u prethodnim izbornim ciklusima.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, kaže da je činjenica da se sada dobija mnogo više novca iz budžeta, pa će se stranke potruditi da nađu račune i troškove koji će "opravdati" iznose koje su dobili i koje će tek dobiti iz državne kase.

Kada je reč o parlamentarnim izborima, zakon nalaže da se za parlamentarne izbore iz državne kase izdvoji 0,1 odsto, odnosno nešto malo više od 844 miliona dinara.

Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, 20 odsto ove sume isplaćuje se podjednako svim izbornim listama pre izbora, a veći deo će pripasti strankama koje uđu u parlament i raspodeliće se srazmerno broju mandata svake od njih.

Za sprovođenje predsedničkih izbora iz republičkog budžeta biće izdvojeno ukupno 1,39 milijardi dinara, od čega su 843 miliona dinara predviđena za finansiranje izborne kampanje.

Transparentnost Srbija je izračunao da su stranke od 26. marta do 20. aprila za bilborde potrošile 670.000 evra, uz ocenu da bi s drugim krugom predsedničkih izbora na ovaj vid reklamiranja mogli da potroše ukupno oko 1,3 miliona evra.

Ako se uzmu u obzir "prepucavanja" stranaka u vezi sa troškovima, izgleda da je u ovoj kampanji gomila novca otišla na predizborne spotove. Pljuštale su optužbe između DS-a i SNS-a o cenama "prljave kampanje", kao i između URS-a i LSV-a na temu ko je više potrošio na reklamiranje. Reč je o milionima evra koji se "stavljaju na dušu" suparnicima.

Pored toga, uočeno je da koalicije ili nemaju posebne sajtove ili na njima ne objavljuju podatke o primljenim većim prilozima, što važi i za grupe građana i za nove aktere na političkoj sceni.

Nenadić je naveo da je indikativno da neke stranke koje su ranije objavljivale veći broj donacija sada to uopšte ne čine (naprimer, SNS i G 17 plus).

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)