Brzom prugom od Beograda do Novog Sada za POLA SATA!
Projekat Beograd-Budimpešta koji bi trebalo da počne da se realizuje već krajem sledeće godine, sa sobom povlači i ubrzanu rekonstrukciju koridora 10 od Beogarda do Preševa i pruge kroz Makedoniju
Pruga koja treba da se gradi od Beograda do Budimpešte samo je deo železničkog koridora Atina - Beč kojim bi preko Balkana veliki deo kineske robe sa juga išao na sever Evrope. Pruga će biti za brzine do 200 kilometara na čas, bez pružnih prelaza, tako da će se do Novog Sada stizati za pola sata, a do Budimpešte za tri.
SRPSKE ŽELEZNICE ULAZE U 21. VEK: Vozom od Beograda do Budimpešte za manje od tri sata!
Već sada Železnice Srbije imaju putničke garniture za brzine do 200 kilometara na čas ruske i švajcarske proizvodnje, tako da nova vozna sredstva nećemo morati da kupujemo.
Projekat Beograd-Budimpešta koji bi trebalo da počne da se realizuje već krajem sledeće godine, sa sobom povlači i ubrzanu rekonstrukciju koridora 10 od Beogarda do Preševa i pruge kroz Makedoniju.
Kineska strana koja je kupila luku Pirej vidi u tome veliku šansu za ekspanziju u Evropi. Interes ima i nas severni sused Mađarska, jer je putovanje robe i putnika do Budimpešte danas na nivou 19. veka.
- Sada se putuje skoro deset sati. Ja sam putovao 2005. to je i u Mađarskoj i kod nas krš od pruge - navodi Milutin Ignatović, generalni direktor CIP-a Beogarad.
Na pitanje zašto Mađari žele takvu prugu, Ignjatović odgovara da naši severni susedi sada imaju interes jer bi oni tu prugu spojili sa prugama u Slovačkoj i Nemačkoj, gde već sada imaju brzine do 200 kilometara na čas.
Pruga uz dobru pripremu može biti gotova za dve godine, kažu u Cip-u, ali mnogo toga zavisi i od mađarske strane, jer na njenoj teritoriji ima puno pruznih prelaza gde se ukrštaju drumski i železnički saobraćaj.
Naša strana koja se oslanja na projekte Cip-a koji je u tesnoj vezi sa minstarstvom infrastrukture i saobraćaja, vodi ovaj projekat veoma odgovorno i efikasno jer je reč o jednoj od najvećih investicija u železničku infrastukturu u regionu.
- Ukupna investiciona vrednost za ovaj projekat koji bi se radio iz Kineskog kredita bila bi oko 940 miliona evra i odnosi se na deonice od Beograd centra do Stare Pazove,i na deonicu od novog Sada do Subotice,odnosno do Kelebije i granice - navodi pomoćnik generalnog direktora Cip-a Vidosav Stevanović.
Kinezi su pokazali i intresovanje za još dva putna pravca Koridora 11. Jedan od Beograda do Obrenovca, i drugi od Preljine do Požege.
Ukupna investicija za završetak koridora 11 je oko 550 miliona evra, a sva idejna rešenja sa naše strane su spremna i veoma brzo možemo dobiti gotove projekte.
Sve to znači da se može početi gradnja. Na kineskoj strani je ostalo još da razmisile da li bi i to bio povoljan izvođački kredit ili koncesija.
(Telegraf.rs / Izvor: RTS)