OGROMNO UPOZORENJE: Stiže STRAŠNA EKONOMSKA KRIZA, uništiće sve osim RUSIJE

U sva tri nastavka ove dužničke krize ciklus počinje odlivom kapitala preko granica, izazivajući pad kamatnih stopa i povećan rast kreditiranja

Pre 10 godina došlo je do krize na američkom tržištu nekretnina, četiri godine kasnije, Grčka je izazvala evropsku dužničku krizu, a sada dolazi do trećeg nastavka ekonomske krize koja će zahvatiti zemlje u razvoju, piše britanski poslovni nedeljnik The Economist.

Preporučujemo

SRBI, IMA NADE: Srbija u 2015. godini izlazi iz recesije!

Ono što povezuje ove krize je rapidan rast dugova, nakon čega je usledilo "pucanje balona" na tim tržištima, kako američkom, tako i evropskom. Sada je došao na red treći nastavak dužničke krize i on se upravo razotkriva. Pogodiće zemlje u razvoju, a investitori su već smanjili svoju imovinu u tim zemljama, ali agonija tek sledi.

Dužničke krize u siromašnijim zemljama nisu ništa novo. Na neki način ova će biti manje dramatična od bankrota kakvi su zabeleženi u krizama 1980-ih i 1990-ih godina. Naime, danas većina zemalja u razvoju ima fleksibilnije stečajeve, veće rezerve i manji udeo duga u stranim valutama. Uprkos tome, prasak će naštetiti rastu tih ekonomija više nego što mnogi očekuju, piše The Economist.

U sva tri nastavka ove dužničke krize ciklus počinje odlivom kapitala preko granica, izazivajući pad kamatnih stopa i povećan rast kreditiranja. U Americi, odredištu globalne štednje, ponajviše iz Azije, to se prelilo u krizu drugorazrednih vrednosti nekrednina sa razarajućim rezultatima. U evrozoni su, ipak, štedljiviji Nemci pomogli naduvavanju cena nekretnina u Irskoj i prevelikoj javnoj potrošnji Grčke.

Bogate zemlje su "pukle" i povukle kamatne stope na najniži nivo u istoriji, pa je tok kapitala promenio smer. Novac se odlivao iz bogatih u siromašne zemlje. Bio je to dobar smer, ali je izazvao velika zaduživanja, puno kredita i kupovinu skupe imovine. Uskoro će sve to stići na naplatu, a kolika će biti šteta zavisi od lokalnih faktora, odnosno koliko su se prilagodili kursu valute, a u osnovi se većina zemalja u razvoju može podeliti u tri grupe.

U prvu grupu ulaze zemlje kojima će nakon kreditnog buma uslediti duži mamurluk, ako ne i infarkt. Tu se nalaze Južna Koreja, Singapur, kao i Kina. One imaju snažno oružje za zaštitu od odliva kapitala, kao i veliki višak na tekućem računu. Vlasti u tim zemljama imaju sredstva za pomaganje prezaduženim zemljama i ne pokazuju volju da dopuste njihov bankrot.

U drugoj grupi se nalaze Brazil i Turska, koji imaju deficite na tekućem računu i velike dugove u stranoj valuti.

Treća grupa obuhvata Indiju, Argentinu i Rusiju, odnosno zemlje u razvoju koje su već izbegle probleme ili će ih tek izbeći.

(Telegraf.rs / Hina)