OVO JE PARISKO KOSOVO: Sve o predgrađu Sen Deni, leglu džihadista, krvavih pokolja i masakra (FOTO)

Bazilika Sen Deni je kraljevska nekropola bez premca u svetu budući da u njoj leže kosti svih kraljeva Francuske od 10. do početka 19. veka. Pritom, u njoj je i grob Svetog Denisa koji je svetac-zaštitnik ove zemlje, dakle, njihov Sveti Sava

Opatija Sen Deni je smeštena u istoimenom pariskom predgrađu koje je administrativno gledano posebna varoš, oko šest kilometara severno od centra francuske prestonice.

Preporučujemo

Dobila je mesto po Svetom Denisu (na francuskom: Sen Deni), prvom episkopu prosperitetnog galorimskog grada Lutecije (koji će kasnije biti preimenovan u Pariz, po galskom plemenu Parizi koje je živelo u toj oblasti).

Sveti Denis je postao mučenik 270. godine, u vreme kada su progoni hrišćana postepeno eskalirali i bližili se svom vrhuncu. Po legendi, glava mu je odsečena na Monmartru (doslovno: Brdo mučenika), ali je obezglavljeno telo navodno uzelo svoju glavu i odnelo je do mesta gde želi da bude sahranjeno.

Grob mu je zato upravo tu, u bazilici opatije koja nosi ime po njemu, u kraju koji je dobio ime po bazilici. Nešto kasnije je iznad njegovog groba podignuta mala kapela koja je u 5. i 6. veku postala važno mesto hodočašća. Vremenom, Sveti Denis je postao svetac zaštitnik Francuske: dakle, francuski Sveti Sava.

630. godine kralj Dagobert osnovao je benediktinski manastir i originalnu kapelu zamenio velikom bazilikom, od koje je danas malo sačuvano. On i njegovi merovinški naslednici su obasipali svoju zadužbinu, slično kao što su to radili Nemanjići sa svojim. Sen Deni je tako postala jedna od najbogatijih i najmoćnijih opatija u franačkom kraljevstvu, a 653. je postala nezavisna u odnosu na eparhijsku jurisdikciju.

Karlo Veliki je dao nalog da se 750. godine počne sa gradnjom nove crkve, a po narodnom verovanju sam je Isus Hrist lično učestvovao u njenom osveštavanju.

Ovaj pas je heroj koji je dao život za Francusku! (FOTO)

Od 9. veka pa nadalje sjaj, veličanstvenost i važnost ove opatije i bazilike u njoj rasla je eksponencijalno. Niz velikih opata (u pitanju je zvanje koje je ekvivalentno našem igumanu; ono što je zanimljivo u svetlu savremenih dešavanja možda jeste etimologija te reči: naime, ona dolazi do sirijske reči "abba" što znači "otac") doveo je do pontifikacije nosioca tog zvanja od strane pape Aleksandra III 1179. godine.

Verovatno najčuveniji od svih opata Sen Denija bio je Sugerije, 36. u nizu, koji je rukovodio ovom opatijom u periodu 1122-52.

Pored toga što je bio veliki crkveni velikodostojnik bio je i veliki državnik, pa je čak bio i regent Francuske dok je kralj Luj VII bio odsutan zbog krstaških ratova (isto se dogodilo i stotinak godina kasnije kada je Sveti Luj, tada kralj, otišao u krstašenje, pa je tadašnji opat Sen Denija bio kraljevski administrator).

SRCE DA TI PUKNE: Ovaj dečak je najbolje opisao džihadiste koji su počinili pokolj u Parizu (VIDEO)

Trenutna bazilika Sen Denija počela je da se gradi upravo za vreme uprave Sugerija, 1140. godine, čime je započela gotička tendencija u arhitekturi i udaljavanje od romanike. Kasnije dogradnje od strane njegovih naslednika dovele su do toga da je danas ovo jedna od najlepših gotičkih građevina u Francuskoj.

Opatija Sen Deni je igrala istaknutu ulogu u istoriji ove zemlje i njen opat je skoro hiljadu godina bio jedan od najbitnijih velikaša kraljevstva. Trojica rimskih papa su odsedala u njoj, u vremenu kada su pape retko, retko putovale.

Simbol opatije, "oriflam" (zlatni plamen) na stegu, postao je simbol i steg samog kralja (dok ga nije smenio ljiljan), visio je iznad oltara, i uklanjan je samo kada je kralj lično išao na bojište. Upravo je na njegovom oltaru Jovanka Orleanka položila svoje oružje.

PUTIN ZAGRMEO: Praštanje teroristima je na Bogu, a na meni je da ih sve njemu pošaljem!

Međutim, sve je to u senci onoga zbog čega je stvarna važna opatija Sen Deni, a to su grobovi francuskih kraljeva, prinčeva i najvažnijih vlastelina od 10. do početka 19. veka. Zbog toga se ova bazilika naziva i kraljevska nekropola Francuske.

Da biste shvatili važnost toga neophodno je da zaboravite zbog čega bi to bilo nama važno (istorija, rodoljublje, religija) već da shvatite da su grobovi kraljeva važni za Francusku ne samo zbog onoga zbog čega bi i nama bili, već i zato što su upravo kraljevi stvorili Francusku od više od deset različitih etničkih grupa koji uglavnom do relativno nedavno čak nisu ni istim jezikom govorile.

Da nije tih kraljeva koji počivaju u Sen Deniju ne bi bilo ni Francuske. Bukvalno je ne bi bilo. A upravo je zbog te simbolične važnosti za Francuze ova crkva važna i džihadistima.

Tokom Francuske revolucije ostrašćeni varvari su otvorili grobove i sve kosti pobacali u masovnu grobnicu, a mnoge nadgrobne spomenike spasio je Aleksandar Lenoar pod izgovorom da su značajna za njegov muzej. Tek je posle rušenja Napoleona postalo moguće pokopati Luja XVI i Mariju Antoanetu u Sen Deniju, što se desilo 1815; dugo se nije znalo da li su zaista u pitanju njihove kosti, ali je pre nekoliko dokazano da jesu.

Njihov desetogodišnji sin (koga su revolucionari kao životinju izgladnjivali i mučili), de jure Luj XVII, sahranjen je u nenaznačenoj masovnoj grobnici i ne zna se gde počiva, ali je spaseno njegovo srce koje je 2004. godine zapečaćeno u kriptu.

1817. godine je otvorena masovna grobnica u kojoj su bile pobacane kosti svih kraljeva i pošto nije bilo moguće utvrditi čije su čije, sve su smeštene u jednu kosturnicu unutar bazilike Sen Deni na kojoj su ispisana imena svih. Sačuvani nadgrobni spomenici su takođe vraćeni.

Takođe, mošti Svetog Denisa koje su revolucionari 1795. godine preneli u parohijsku crkvu, vraćene su gde im je mesto 1819.

Dakle, Sen Deni je za Francuze ono što su za nas Raška i Kosovo, samo što je mnogo manje, koncentrisano, i nadomak prestonice pa samim tim i sigurnije. Ali, baš kao i naša Raška i naše Kosovo, francuski Sen Deni je danas mahom naseljen muslimanima.

(O. Š.)