OVO JE RAZLIKA IZMEĐU HRVATSKE I NOVOG ZELANDA: Ivan otkriva sve o životu "preko grane"

- Prijatelji su bili pre mene i pričali mi koliko je sve lagano i opušteno, posao se može naći bez problema, nema stresa ni pritiska... i nisu lagali - rekao je Ivan

Ivan iz Hrvatske je otišao na Novi Zeland kako bi započeo sasvim nov život, iako je za takav korak u nepoznato bilo potrebno puno hrabrosti. On je za index.hr otkrio kako se mladi zabavljaju tamo i koje uopšte mogućnosti donosi novi kontinent.

Preporučujemo

TRAŽE SRBE I NA NOVOM ZELANDU: Evo koji radnici su im potrebni!

- Stanje u Hrvatskoj mi se činilo beznadežno, možda nije toliko grozno, ali u mojoj glavi je bilo katastrofalno. Otišao sam da se maknem i sagledam život i celokupnu situaciju objektivnije i iz druge perspektive, izabravši Novi Zeland kao kontrast i jednu od najuređenijih država, naravno uz činjenicu da sam dobio vizu prošle godine kad sam se i prijavio. Nikad nisam osećao neki nacionalizam i posebnu vezu koja mi ne bi dala da odem. Iako nas od osnovne škole uče da treba biti ponosan na to odakle si, nema smisla biti ponosan na nešto što se dogodilo slučajno i na što nisam imao nikakav uticaj. Osim toga, stanje na faksu je bilo takvo da mi se zgadio život jer bi učio po ceo dan i padao ispite iz nepoznatih razloga. Ne samo ja, nego i velika većina ljudi na pravu. Pa sam mislio, bila bi šteta propustiti ovakvu jedinstvenu priliku i ne otići videti. Prijatelji su bili pre mene i pričali mi koliko je sve lagano i opušteno, posao se može naći bez problema, nema stresa ni pritiska... i nisu lagali - rekao je Ivan.

Iako je prve dve nedelje s prijateljem putovao od Oklanda do Kvinstouna, nakon toga je ubrzo pronašao i posao.

- Bio sam oduševljen prirodom. Kao i u Hrvatskoj ima svega. Od planina, preko ravnica, rečica i jezera do mora. Baš sam se juče vozio od Blenhajma do Kristčurča i divio... na jednoj strani okean predivne svetle boje zbog peska, palme uz more, na drugoj strani zelene livade i brežuljci, a u daljini beli planinski vrhovi. Nije ko u Dalmaciji da je uz more krš, mrtva vegetacija i ispucala zemlja. Ali nisam se mogao smiriti jer nisam imao posao ni nekakvo prebivalište. Zadnje tri nedelje sam u hostelu i radim u fabrici koja pakuje smrznute dagnje u kutije i lepi deklaracije. U biti posao sličan poslovima u skladištima u Hrvatskoj gde sam radio na studentski ugovor. S bitnom razlikom da se sme pričati, zezati, svi se smeju i topli su. Ljudi uopšte - priča Ivan koji se iznenadio reakcijama nepoznatih ljudi koji su uvijek nasmejani i ljubazni.

- Nigde nije bolje ili gore, čisto je subjektivno, zavisi o stanju u glavi. Meni je bolje jer su ljudi opušteniji, na ulici grada ima svakakvih ljudi. Baš sam ih posmatrao juče pola sata.. istetovirani, čarape na japanke, umazani, zgužvani... svega ima. Ko da nikog nije briga za izgled. Što se tiče neke "opšte kulture", pod navodnicima jer je nama opšta, jer učimo bespotrebne idiotarije u školi, nepostojeća je. Ljudi ne znaju gde je, ne samo Hrvatska, već išta u Evropi. Tipa, čuli su za Nemačku, za Hrvatsku nisu ni čuli - kaže Ivan.

- Mirno je, to mi se sviđa. Ljudi ne sede u kafićima po ceo dan, mesta za izlaske su gotovo nepostojeća tj. prazna. Inače, živim u Blenhajmu koji ima oko 30 hiljada stanovnika, ali s druge strane trenutno sam u hostelu u dvokrevetnoj sobi s jednim cimerom pa ni ne srećem puno ljudi, osim onih dvadesetak Novozelanđana na poslu koji odgovaraju opisu - dodao je.

Što se tiče troškova života, minimalac je 15 novozelandskih dolara što je oko 1.100 dinara po satu, pa se s malim troškovima života može i uštedeti. Ne troši se na izlaske i klubove, već se mladi druže s uskim krugom prijatelja.

- Jedino što mi fali su prijatelji i porodica. Ali to dođe na trenutke i ubrzo ode. Lako je stupiti u kontakt sa bilo kim. A ovde mi je najbolje što je sve opušteno - kaže nam student koji se odvažio i prijavio se na tzv. "working holiday vizu".

- Mladima bih savetovao da ako imaju mogućnosti, iskoriste priliku jer je ovo veliko iskustvo. Veliku većinu bekapkera čine Nemci i Francuzi, ali upoznao sam ljude iz celoga sveta od Čilea, Kanade, Nepala, Italije, Kine... Osoba se može bitno izgraditi na takvom putovanju, pogotovo mlada osoba. Ja se nameravam vratiti za nekih pola godine, ali to se može promeniti - priznaje Ivan.

Ivan je posavetovao sve koji žele da posete Novi Zeland i o mestima koje obavezno treba videti.

- Ne smete propustiti ništa! Kad si već na tako dalekom putu, prođi ceo Novi Zeland. Za mene su svakako posebni bili lokaliteti na kojima je sniman "Gospodar prstenova". Priroda sama po sebi je divna, bez da ideš na neka posebna mesta. U biti si na svakom koraku okružen lepotama - objasnio je on.

(Telegraf.rs/ Izvor: index.hr)