OVAJ ČUDESNI CVET IMA POSEBNO MESTO U SRCU SRBA: Danas bi svi trebalo da ga nose kao simbol DANA PRIMIRJA! (FOTO)

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju

Državni praznik Dan primirja, koji danas slavimo, ustanovljen je kao sećanje na pobedu srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ali se proslavlja i u drugim evropskim zemljama, potpisnicama primirja u Francuskoj.

Preporučujemo

Inicijativa da simbol praznika postane malo poznati cvet Natalijina ramonda potekla je od Marka Đurića, tadašnjeg savetnika predsednika republike Srbije Tomislava Nikolića, a sada direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Idejno rešenje uradio je sa tadašnjim saradnikom u spoljnopolitičkom timu predsednika Srbije Aleksandrom Ristićem, sadašnjim otpravnikom poslova u Bejrutu.

SRBI SLAVE DAN PRIMIRJA: Evo zašto MORAMO svi da proslavimo državni praznik i šta danas treba da se radi!

Đuriću je kao inspiracija poslužila ruska georgijevska lenta, narandžasto-crna traka preuzeta sa Ordena svetog Đorđa koja se u Rusiji nosi povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu, i britanska popi. Taj stilizovani cvet bulke u Velikoj Britaniji zvaničnii i javne ličnosti nose uoči Dana primirja u Prvom svetskom ratu i na sam taj dan.

Bulka je, navodno prvi cvet koji je iznikao na poljima Flandrije, poprištu žestokih bitaka u Prvom svetskom ratu. A zašto je Đurić izabrao naizgled nežni ljubičasti cvet kao simbol srpske pobede koja je došla posle masovnog stradanja?

- Istraživanjem o nekom simboličnom i autentičnom srpskom cvetu došli smo do informacije o postojanju ove vrste pod latinskim nazivom Ramonda Serbica, a cela priča o njenom pronalasku, davanju imena natalijina ramonda i svojstvima oživljavanja, daje posebnu težinu i simboliku - izjavio je Đurić svojevremeno za "Politiku" dodajući da je ovaj cvet među retkim biljnim vrstama koje posle zalivanja mogu ponovo da ožive čak i ako se potpuno osuši.

Otuda ga zovu i cvet feniks. A zvanično ime je dobio po kraljici Nataliji Obrenović.

Natalijinu ramondu 1884. godine otkrio je u okolini Niša dr Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića. Zajedno sa Josifom Pančićem, on je neobični cvet opisao i dao mu ime.

Osim u delovima Srbije, na Suvoj i Šar planini, u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, raste i u Makedoniji i u severnoj Grčkoj, a posebno je simbolično što je ima i na Kajmakčalanu, najvišem vrhu planine Nidže i čuvenom lokalitetu iz Prvog svetskog rata.

Cvet se nalazi na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je kao prirodna retkost zaštićen zakonom.

Ostavite u komentarima svoje mišljenje o tome da li su u školskom gradivu zanemarene bitke iz Prvog svetskog rata!

(Telegraf.rs)