OVO JE VAŽNO DA PROČITATE: EKONOMSKI STRUČNJAK savetuje u kojoj VALUTI i BANCI je najbolje da ŠTEDITE!

U visoko razvijenim i srednje razvijenim zemljama, jezgro ukupne štednje čini štednja srednje klase, a u Srbiji je, nažalost, srednji sloj dugoročno uništavan

Srbi i dalje najviše štede u evrima, i nema dilema da je ta valuta najsigurnija za šta postoji više razloga, ali pre nego što građani svoje uloge povere nekoj banci trebalo bi da isproveravaju njenu adekvatnost kapitala, kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

Preporučujemo

On primećuje da u Srbiji ima veoma malo štediša, još manje onih sa velikim ulozima, a da nasuprot tome, većina ljudi, zbog egzistencijalnih potreba, uzima kredit ne pitajući za njegovu cenu. Ističe i da su banke visoko likvidne i spremne da odobravaju nove kredite, ali da kreditna aktivnost ne može biti veća sve dok se poslovna klima u Srbiji ne poboljša, što je nemoguće bez velikog povećanja izvoza, koji, pritom, zahteva slobodno plivajući a ne veštački kurs evra kakav imamo.

U kojoj valuti je najsigurnije štedeti u Srbiji?

- Kada je reč o Srbiji, nema nikave dileme, da je za naše građane najsigurnije da štede u evrima. Postoje dva razloga za to, prvo što Srbija inklinira ka Evropskoj uniji, a s druge strane, najveći obim spoljnotrgovinske razmene naša zemlja ostvaruje sa zemljama koje su članice EU, a gde je u igri evro. Takođe, veliki je broj naših ljudi koji radi u inostranstvu, u evrima šalje značajna sredstva građanima za potrošnju ili za investiranje. Pored toga, na našem tržištu sa dvovalutnim sitemom, transakcije se zaključuju u evrima. Primera radi, u sektoru nekretnina. Tako da, dileme nema, da je evro prava opcija.

A, da li građani i dalje najviše štede u evrima?

- Da. Upravo, potvrda ove moje teze jeste da, u stvari, građani i sami preferiraju štednju u evrima. Jer, prema poslednjim podacima iz septembra ove godine o deviznoj štednji, 91,6 odsto nje je u evrima, zatim, 3,8 odsto štednje građana je u američkim dolarima a 3,7 u švajcarskim francima. Ostatak do sto je u drugim valutama.

I POSLE KAŽU DA SMO SIROMAŠNI: Čak 214 Srba ima u šteku bar 500.000 evra!

Koju valutu nikako ne biste preporučili građanima za štednju?

- Građani ne treba uopšte da se igraju sa drugim konvertibilnim valutama ili sa nekonvertibilnim valutama. To je vrlo opasno a, i na kraju, čemu to. Taj luksuz, sa aspekta špekulisanja na tršištu, sebi može da dozvoli samo uski krug profesionalaca, koji se igra sa svojim novcem. Tipičan primer takvih valuta koje su hirovito reagovale na nedavni pad cena berzanskih roba (nafte, metali...) zbog usporavanja privrednog rasta u Kini su, recimo, australijski ili kanadski dolar. Dešavalo se da dođe do njihovog snažnog jačanja, a zatim do snažnog pada, a takve nagle oscilacije mogu da dovedu do velikih gubitaka ukoliko se blagovremeno ne zatvore pozicije u tim valutama. U tom smislu, za naš prostor, gledano i srednjoročno i dugoročno, građani svoju sudbinu treba da vežu za evro, kao što su nekada vezivali za nemačku marku.

Kako izgleda profil srpskog štediše?

- Ovo vaše pitanje je osetljivo. Ima ekonomsku i sociološku stranu. Ipak, želeo bih da istaknem da, u visoko razvijenim i srednje razvijenim zemljama, jezgro ukupne štednje čini štednja srednja klase koja se kumulira decenijama.

Ali, zar mi imamo srednju klasu?

- Zato sam to potencirao. Nažalost, srednja klasa kod nas je dugoročno uništavana  od kada su nastupile sankcije, hiperinflacija, a od 2000. masovnim raslojavanjem zbog loših (burazerskih) privatizacija... Sve to je rezultiralo totalnom propašću srednjeg sloja u Srbiji. Nažalost, jer temelj rastuće štednje na duži rok čini srednji sloj. Ti ljudi misle šta će kad odu u penziju, svesni da imaju štednju kod banaka. Oni ulažu u privatne penzione fondove, i bolje su edukovani pa, između ostalog, kupuju i obveznice sami ne bi li uvećali svoj kapital. Kod nas toga nema. Pre bih rekao da danas većina ljudi u Srbiji, koja kuburi sa egzistencijalnim potrebama, uzima kredit ne pitajući za cenu.

AIK Banka predstavila novi tip štednje 25 + 5!

Stiče se utisak da štediša ima vrlo malo.

- Ima ih vrlo malo. To su uglavnom sitne štediše. Veoma je malo ljudi koji pripadaju srednjem sloju, a pripadnost se meri i time koliko puta čovek ode na koncert, koliko puta može da odvede dete na na more, na zimovanje... To su, uglavnom, oni koji su se snašli u privatnom poslu, i oni koji pripadaju državnim strukturama. Oni mogu da štede a ostali, apsolutno ne. Kod nas, kao što znate, odavno se ne govori o tome, nego o egzistencijalnom preživljavanju, jer je neretko plata manja od onoga što je egzistenicjalni minimum. To i sama statistika kaže.

Šta, konkretno znači to, vrlo malo?

- Znači da ih ima, uglavnom sa malim ulozima, sa po 1.000, 2.000 do 5.000 evra. Postoji manji broj krupnih štediša, koji i apsorbuje najveći deo štednje, koja je u septembru dostigla 8,7 milijardi evra. Ali, ne treba izgubiti iz vida da je Srbija, pre krize, bila veoma aktraktivna po kamatnim stopama, pa su mnogi stranci štedeli u Srbiji.

A, šta govori štednja o jednoj zemlji?

- Mnogo govori. Govori o socijalnoj strukuri zemlje, dugoročno gledano govori o prosperitetnosti nacionalne ekonomije, u smislu potencijalnog rasta investicija, potencijalnoj stopi ekonomskog rasta, i govori o veri u valutu, odnosno da li je ona zdrava ili ne.

Ima bankara koji ističu da je štednja u Srbiji dostigla maksimum.

- Poslednji raspoloživi podaci pokazuju da ukupna štednja u septembru stagnira u odnosu na decembar 2014. godine. Pritom, dinarska štednja je porasla za 10,4 odsto, a devizna je zabeležila mali pad od 0,32 odsto. To govori da se sporo menja struktura, i da je građanima trenutno atraktivna dinarska štednja. Uostalom, oni koji su sigurni da im dinari ne trebaju za fiksne dinarske isplate u narednom periodu, neka žrtvuju veći prinos u odnosu na prinos na štednju u evrima, ali mogu mirno da spavaju i ne razmišljaju o inflaciji i kursu, ali neka biraju banku.

Kako da budemo sigurni da smo izabrali dobru banku za štednju?

- Građanima i štedišama je olakšan posao ako hoće da saznaju koja je banka sigurna. To nije fraza, jer sigurnost se ne meri činjenicom koliko se neko marketinški reklamira, već činjenicom koja je dostupna svakom građaninu, koji ne mora da ima ekonomsko obrazovanje. Svaki građanin, naime, može da vidi koliki je kapital sa kojim banka raspolaže u odnosu na njenu ukupnu poslovnu aktivnost. To znači da su banke koje imaju natprosečnu kapitalizovanost ili adekvatnost kapitala (koja se meri odnosom kapitala prema rizičnim plasmanima), mnogo sigurnije za štediše u odnosu na banke koje su manje kapitalizovane i koje se više približavaju onom minimumu od 12 procenata. Zašto podvlačim ovaj minimum koji propisuje Narodna banka Srbije? Nijedna banka ili uprava banke, koja je konzervativnog tipa, nikada neće dozvoliti sebi da se približi tom minimumu jer to ugrožava njeno poslovanje, a ako nema ekspanzije poslovne aktivnosti nema ni povećanja profita.

Štediše duže žive od rasipnika!

Dobro, a kako građani mogu da saznaju koliki je koeficijent adekvatnosti kapitala banke?

- Građani na sajtu svake banke mogu da vide koliki je koeficijent adekavtnosti kapitala. Pritom, treba da gledaju i prosek celog bankarskog sektora i prosek grupe dest najvećih banaka, kao i prosek i pojedinačne parametre pet najvećih banaka. To je ustaljena metodologija koja se u svetu primenjuje. Uvek se gleda deset najvećih banaka po bilansnoj sumi, a to je reprezentativna grupa banaka koja čini jezgro bankarskog sistema jedne zemlje, čija se stabilnost meri adekvatnošću kapitala. U tom smislu, mišljenja sam da je Srbija u dosta dobroj situaciji u odnosu na mnoge zemlje u okruženju. To pokazuju podaci da je prosek bankarske industrije bio 21 procenat u junu , a među deset najvećih po bilansnoj sumi kreće se od 15 procenata (Eurobanka) pa do 42 procenta(AIK Banka).

Koliko možemo da verujemo podacima koje prezentuje banka?

- Uprave banaka moraju da budu odgovorne. Jer, ukoliko Narodna banka Srbije kontrolom ustanovi da je manje prikazana rizična aktiva nego šo je trebalo, to jest da je prikazan veštački viši koeficijent adekvatnosti kapitala, nema lošijeg imidža za banku. Oni koji se rukovode zdravim principima gledaće da koeficijent bude objektivan, da im NBS ne bi ustanovila da je precenjen. Ukoliko se to dogodi, centralna banka im šalje nalogodavno pismo u kom, primera radi, kaže da nije 29, već 22 odsto jer su potcenili rizičnu aktivu.

Ima li nesigurnih banaka u Srbiji?

- Ima banaka koje su više sklone da pretrpe loše posledice udara i šokova na tržištu. To su banke čiji je koeficijent adekvatnosti kapitala znatno ispod proseka za bankarski sektor, ali i čija je likvidnost niska. Ako je on 21 odsto, a 12 odsto je minimum, znači da banke koje se približavaju minimumu su sve ranjivije.

Obogatite se trgujući zlatom na internetu!

Na kakve šokove, konkretno, mislite?

- Bila je projekcija da će privredna aktivnost opadati pa da će BDP ipak porasti u 2015. za 0,5, pa za 0,7 odsto . To je pozitivan šok, ali ja ne isključujem dejstvo novog talasa krize koji će nastupiti u svetu zbog usporavanja rasta privrede Kine, praćenog rastućim geopolitičkim tenzijama. To će banke koje su spremne, mereno adekvatnošćui kapitala, mnogo lakše podneti. Žrtvovaće profit. On će biti manji, akcionari će podneti ceh ali neće štediše, neće zdravi klijenti. Nikada banke neće obustaviti odobravanje kredita zdravim klijentima, ni pre, ni tokom a ni posle krize.

Mislim da sada odobravaju više kredita nego ikad?

- Pojavljuju se teze da banke ne odobravaju dovoljno kredita. Ima i teza da sad treba učiniti sve da bi se banke odobrovoljile da povećavaju kreditnu aktivnost. Mislim da je to zamena teze. Jer, banke su izuzetno likvidne u Srbiji, što je dobro za štediše. Sa druge strane, banke će budno pratiti svoje zdrave klijente i podržavati ih, jer im je inters da održe klijentelsku bazu za neka bolja vremena. Banke bi, budite sigurni, više plasirale da ima ekpanzije privredne aktivnosti koje, nažalost, nema. Za to ne treba optuživati banke. Oporavak srpske privrede veoma je spor u odnosu na privrede zemalja sa kojima se Srbija graniči, i to je jedan od ključnih razloga što nema kreditne aktivnosti. I građani bi se zaduživali ali ne mogu, već su prezaduženi. Dakle, neće biti ekspanzije kreditne aktivnosti prema građanima i preduzećima dok privreda ne krene stabilnijom putanjom rasta realnog bruto društvenog proizvoda (BDP). Međunarodne finansijske institucije očekuju da nakon reformi Srbija ostvari održiv rast BDP- a od 4 do 5 procenatagodišnje kakao bi se približila članicama EU.

Za koje uloge građana garantuje država, i šta se dešava sa njima ukoliko banka bankrotira?

- Štediše u Srbiji sa ulogom do 50.000 evra su potpuno zaštićene. Agencija za osiguranje depozita je dužna da u slučaju pokretanja stečaja jedne banke, nađe drugu, preko koje će biti isplaćeni svi osigurani štedni ulozi banke koja je propala. Inače, odavno sam sklon tezi da je minimalnu adekvatnost od 12 odsto mnogo ranije trebalo povećati na 15 i 16 odsto, da bi se maksimalno predupredili mogući slučajevi propasti banaka u Srbiji zbog lošeg upravljanja rizicima, a bilo ih je pet. Dobra poslovna klima se, između ostalog, obezbeđuje stabilnim visoko kapitalizovanim bankarskim sektorom. Uostalom, krupne projekte, između ostalog, mogu da finansiraju samo konzorcijumi banaka koje imaju veliki kapital.

Letos smo bili svedoci krize u Grčkoj, da li se to odrazilo na njihove banke kod nas, da li su im se osipali klijenti?

- Iskustvo pokazuje da su građani ovde hipersenzibilni. Svaka loša vest koja dođe iz regije, gde su vlasnici banke, automatski uzdrma klijentelu. To je normalna reakcija, pogotovo na našim prostorima, ako se uzme u obzir šta smo sve iskusili. A, da li su im odlazili klijenti, to niko neće reći, poslovna je tajna. Ali, ono što je sigurno, kada banka nudi znatno višu kamatnu stopu na depozite i štednju, koja bitnije odstupa od one koju najveći broj banaka nudi, to onda znači da nešto nije u redu.

MOĆI ĆEMO DA DIŽEMO KREDIT U MENJAČNICAMA: Šta nam sve donosi novi zakon o platnim uslugama?

Kakva je poslovna klima u Srbiji?

- Želeo bih da istaknem jednu dimenziju koja se ovde nameće. Godinama se operiše sa frazom o nužnosti povećanja izvoza, odnosno rastu zasnovanom na izvozu. Nema dileme da jedna mala otvorena privreda, poput srpske, održivu ekspanziju privredne aktivnosti može da zasniva uglavnom na izvozu i to država treba da podstiče.

Na koji način?

- Najbolje podsticanje svuda u svetu se postiže realnim kursom. Srbija, godinama primenjuje režim „prljavo fluktirajućeg kursa“ što znači da NBS interveniše da bi se kurs zadržao u unapred zadatoj zoni, koju je projektovala monetarna vlast i koju samo ona zna. Zato smo imali enormne intervencije NBS merene milijardama evra da bi se kurs stabilizovao, ali smo upali u jedan začarani krug iz kog je sada teško izaći. Jedanput kada taj režim ustrojite, teško je preći na režim slobodno plivajućeg kursa. Da su prehodne vlade i monetarna vlast, posle 2000. godina uvele režim slobodno plivajućeg kursa, za koji sam se javno zalagao, ne bismo imali veštačko jačanje dinara, nagle oscilacije, velika zaduživanja ni građana ni kompanija ni države. Takav kurs bi izvoznike forsirao, a kažnjavao uvoznike dužnike koji namaju šta da izvezu. Da smo tome pribegli, a za to treba znanje i hrabrost, mi bismo bili u drugačijoj situaciji. Kompanije bi samo brinule o izvozu a onda bismo imali i povećanje produktivnosti, inovacije, kontunuirane edukacije, prekvalifakcije...

IZVOZ JE KLJUČNA REČ ZA DALJI RAST SRPSKE PRIVREDE: Intervju sa Markom Čadežom, predsednikom Privredne komore Srbije

Zašto kažete potrebna je hrabrost?

- Sve zemlje, koje su pre globalne krize i tokom krize, primenjivale režim slobodno plivajućeg kursa, a jedna od njih je Poljska, uslovno, lako su prebrodile globalnu finansijsku krizu jer je on amortizovao sve negativne efekte koji su dolazili spolja. Na taj način su izbegle prekomerno zaduživanje a podsticale su izvoznike, jer je kurs uvek realan. Taj režim primenjuje 15 odsto od broja zemalja koje prati Međunarodni monetarni fond. Zato kažem potrebna je hrabrost. Bilo bi problema u početku, tržište bi bilo vrlo hirovito i nestabilno, u smislu dnevnih oscilacija, ali bi se onda primirilo, odslikavajući na dnevnoj osnovi koliko uspešno vlasti vode ekonomsku politiku i koliko je privredni sistem Srbije uređen.

(Ljubinka Račić)