ALEKSANDRA JE SRPKINJA KOJOJ SE DIVI AMERIKA: Njene ideje promeniće SVET! (FOTO)

Jedan od vodećih istraživača u IBM-u, Aleksandra Saška Mojsilović otkriva da li će naučnici uskoro napraviti Terminatora, mogu li nam mašine "oteti" poslove i kako pomoću matematike mogu da se reše veliki svetski problemi "malih ljudi"

Aleksandra Saška Mojsilović je jedna od onih retkih Srpkinja koja živi pravi američki san. Za razliku od drugih koji su u potrazi za istim, godinama pokušavali da odu "preko bare", ona to nije uradila na svoju inicijativu, već na poziv najvećih stručnjaka iz američke telekomunikacijske kompanije "Bell Labs"!

Preporučujemo

Saška je danas jedan od vodećih istraživača u čuvenom IBM-u sa titulom "IBM Fellow" - najvišom, koju naučnik u okviru ove kompanije može da ima, a trenutno ih postoji svega oko sedamdeset... Na svetu!

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA SVE BLIŽA: IBM napravio čip po uzoru na ljudski mozak

Sve je, prema njenim rečima počelo '98., u vreme kada je bila profesor na Elekrotehničkom fakultetu u Beogradu. Imala je lep posao, tu su joj bili porodica, prijatelji, nije joj ni na kraj pameti bilo da negde ide... A onda su istraživači iz Belovih laboratorija videli radove koje je pisala i dali joj ponudu koja se ne odbija.

Ovako bi Stiv Džobs reagovao na dogovor Apple-a i IBM-a (FOTO)

Dve godine je radila za "Bell Labs", da bi nakon toga prešla u IBM, u odeljenje za istraživanje i razvoj,  gde se sa grupom naučnika bavi obradom podataka.

Narodski rečeno, Aleksandra koristi matematiku kako bi rešavala probleme klijenata i menjala svet oko nas nabolje.

Pri susretu sa ovom izuzetnom ženom ne možemo da je ne pitamo da li je tajna njenog uspeha odista u tome što je bila "dosadnija" sa svojim idejama od drugih?

- Sama ideja korišćenja matematike u biznisu je drugačija i egzotična - počinje priču s nama neposredna i iskrena Saška osmehujući se i nastavljajući u dahu - Kada sam došla u IBM u matematičko odeljenje, odmah sam se bacila na ideje: kako predvideti ideje klijenata, ili kako predvideti koji će klijenti prestati da kupuju...

Koje vaše ideje su bile presudne da vas pozovu u SAD?

- Bio je to pre svega moj doktorat iz obrade slike. Naime, još pre 30-ak godina, pisala sam programe i algoritme koji su učili računare da raspoznaju šta je na slici i da na osnovu toga rade dijagnostiku. Na primer, računaru date na analizu sliku jetre i on utvrdi da li jetra ima rak, cirozu ili je zdrava. Jedan moj rad bavio se time da račinar na osnovu date slike srca predvidi da li će pojedinac ponovo imati infarkt ili će se oporaviti. To su uglavnom bili takozvani "computer vision" programi. Kada su moje radove videli ljudi iz Belovih laboratorija, pozvali su me u Ameriku. Otišla sam zato što mi se ukazala šansa da radim nešto što neizmerno volim bez ikakvih restrikcija! Zato kažem da je to bila ponuda, koja se ne odbija!

Nakon svih ovih godina, da li je moguće da računari na osnovu slike jetre, analizom, utvrde da li osoba ima rak ili cirozu?

- Sećam se kada su videli te moje ideje da je mene bolelo to što se pokazalo da ih niko ne koristi i da neće moći u dogledno vreme da se realizuju. Ipak sam želela da se bavim nečim što će se primenjivati! Tada mi je palo na pamet da sve te algoritme, koje smo pisali za "lude ideje" primenim u procesu donošenja poslovnih odluka. Tako sam promenila grupu i počela da se bavim inovativnim korišćenjem analitike.

Koja je bila "najluđa ideja", koju ste realizovali?

- Bilo je to 2006. godine. Sećam se da je opala prodaja klijentima i da je meni sinula ideja da nađemo finansijske mere svih kompanija, koje su investirale u "IT outsourcing" kako bismo dokazali da su one bolje prošle od drugih... Pošto smo uradili analizu i dokazali to, vratila nam se prodaja! Bila je to jedna od najsnažnijih reklamnih kampanja.

Radite u IBM-u poznatom po "pametnim računarima"... Moram da vas pitam koliko se odista daleko otišlo sa veštačkom inteligencijom?

- To je oblast u koju se decenijama ulagalo, te ne čudi što savremeni kompjuteri do te mere brzo procesuiraju da rade ono što je donedavno bilo nezamislivo. Kada pominjemo inteligente kompjutere onda pre svega mislimo na računare, koji se poput legendarnog "Votsona" bave analizom teksta, mogu da ga pročitaju, razumeju, ocene... Takva vrsta procesuiranja zahteva snažne kompjutere. Mislim da je došao trenutak da sve ideje, koje smo pisali na papiru sada i realizujemo!

Da li to, međutim, znači da će mašine oteti ljudima poslove?

- Nisam sigurna! Ako pogledate istoriju tehnologije, videćete da su ljudi uvek pravili mašine, koje su ih u nekom trenutku i procesu zamenile. Međutim, tokom tog razvoja nastajali su i novi poslovi. Ljudi će uvek biti ispred mašina. Istina je zapravo da, primera radi, lekara neće svojom analizom obolele jetre zameniti računar, već će mu samo pomoći – ostaviće mu vremena da se umesto analizom bavi onim što najbolje radi - lečenjem pacijenata!

Možete li da nam otkrijete na kom velikom projektu trenutno radite?

- Trenutno me oduševljava ideja javnih podataka, koje gradovi, države, kompanije objavljuju i dele sa građanima bez ikakvih restrikcija. Svi gradovi, danas imaju takozvane "open data portals" na osnovu kojih mi istraživači i "data-naučnici" možemo da pravimo analize ne bismo li olakšali ljudima život. Daću vam jednostavan primer. U jednom američkom gradu utvrđeno je da su deca najlošiji đaci u regionu. Praćenjem pritužbi građana tog grada na dežurnim telefonima ustanovljeno je naposletku da u toj školi deca zapravo nemaju toalete. Nakon toga je izveden zaključak da su se deca zbog toga daleko više razboljevala, a samim tim i izostajala iz škole. Otud i tako loš uspeh. Uvođenjem toaleta, statistika se potpuno promenila! "Open data" pokret može da čini čuda u svetu u dogledno vreme!

Sad će se pojaviti dežurni kritičari, koji će prokomentarisati: "Eto, dokaza da nas definitivno špijuniraju sa svih strana"!

- Svaka tehnologija, baš kao i naučno otkriće može da se koristi u dobre i loše svrhe! Ista vam je situacija i sa penicilinom i nuklearnom bombom i morfijumom i internetom! Dokle god učimo decu šta je dobro, a šta loše, one "zle strane" medalje neće biti.

Svojevremeno ste izjavili da ste u Srbiji radili non-stop i subotom i nedeljom... Da li to znači da nije tačna ona čuvena kako "zapad melje ljude, koji hoće da uspeju" i da je svugde u svetu postizanje uspeha isto?

- Zapad je odavno progutao sve! Sada se svugde u svetu puno i naporno radi. Odrasla sam u vreme kada nije bilo računara i mobilnih telefona i sećam se tog vremena...(smeh). Svake godine mislim da ne može biti brže i luđe, a onda - uvek bude! Ali, važno je ne izgubiti se u svom tom haosu, podvući crtu i napraviti pravi izbor! Znate, neće svet propasti ako se ne javite na jedan telefonski poziv. Verujte mi, probala sam i istina je!

Moram da završim ovaj tekst pitanjem: Dobro, kada ćemo mi dobiti tog Terminatora!?

- Ne bih znala da vam kažem... (smeh). Ako dobro izgleda, mislim da bi bilo dobro da požurimo (smeh).

(Katarina Vuković)