PREDSEDNIK LIBERLENDA VAS ZOVE U ZEMLJU BLAGOSTANJA: Evo šta vas čeka u ovom RAJU od države i kako da postanete njen GRAĐANIN! (FOTO)

Vit Jedlička, predsednik Slobodne Republike Liberlend otkriva kako su se Hrvati i Srbi odrekli "ničije zemlje", šta misli o Obami i Putinu, zašto ne voli komuniste, da li bi u Liberlend primio migrante i kako treba da izgledaju stanovnici obećane zemlje

Čeh Vit Jedlička (32), predsednik Slobodne Republike Liberlend nije, kako sam to prilično romantično zamišljala, ustao jednog jutra s idejom da osnuje svoju državu, slučajno pritom izabravši "ničiju zemlju" na severnom delu granice između Srbije i Hrvatske.

LIBERLEND STIGAO I U SRBIJU: Vit Jedlička otvorio BEOGRADSKU KANCELARIJU svoje države! (FOTO)

Geneza čitave ideje čoveka kojeg zapadni mediji zovu "najvažnijom trećom osobom na svetu posle Baraka Obame i Vladimira Putina", ipak je bila malo komplikovanija.

VIT JEDLIČKA ODRŽAO PREDAVANJE NA BEOGRADSKOM FPN: Liberlend je NACIJA sa NAJBRŽIM RASTOM NA SVETU (FOTO)

Još kao dečak, Jedlička je sanjao o tome kako će jednoga dana živeti u idiličnoj zemlji nalik na Lihtenštajn, Švajcarsku, Monako... Posmatrajući transformaciju Čehoslovačke iz komunizma u kapitalizam uočavao je "kako je zapravo sloboda izvor napretka", sasvim prirodno se vremenom sve više odlučujući za ozbiljno bavljenje politikom.

OPET ZARATILI SRBI I HRVATI: Ovog puta, razlog je LIBERLEND!

Pre pet godina je, kaže, pomogao osnivanje slobodarske stranke, međutim sa malim procentom članova i dalje je, dodaje, "teško bila šta promeniti na aktuelnoj političkoj sceni". Bez obzira na to da li su na vlasti desničari ili levičari, porezi su redovno bili visoki, birokratija je cvetala, a sa njom, razume se i - korupcija!

Tada mu je palo na pamet da sa ekipom istomišljenika osnuje svoju zemlju - i to na "ničijoj zemlji"! Prvi izbor, međutim, uopšte nije bio komad od sedam kvadratnih kilometara na istočnoj obali Dunava (prim. aut. desetak kilometara istočno od Sombora).

- Prva nam je na pamet pala "ničija zemlja" između Egipta i Severnog Sudana, međutim pošto je neko drugi pre nas na nju položio pravo, prebacili smo se na drugi izbor - severni deo granice između Srbije i Hrvatske! Hrvati su rekli da je to srpska zemlja, a Srbi su rekli da nije njihova, i tako smo je legalno, 13. aprila 2015. dobili mi! - počinje priču za Telegraf Jedlička, inače ekonomista po primarnoj vokaciji, koji je ovih dana u Beogradu otvorio kancelariju Liberlenda.

Ovo je 52. kancelarija u svetu Slobodne Republike Liberlend, koja zvanično ima 130 stanovnika, više od 300.000 zahteva za državljanstvo, 6.000 simpatizera samo u Srbiji, svoju valutu "merit", nacrt ustava u izradi, službeni jezik... Naravno, engleski.

Dok sa Jedličkinog mobilnog telefona odzvanja najozbiljniji kandidat za himnu Liberlenda, ne možemo da ga ne pitamo da li je u svojoj novoj državi, pre samoproklamacije, zatekao nekoga?

- Samo jedan objekat u vlasništvu "Vojvodinašume", ali oni nisu koristili taj prilično zapušteni objekat više od 30 godina... Bio je napušten.

Malopre smo sa vašeg mobilnog čuli pesmu nalik na irski tradicional. To je najozbiljniji kandidat za himnu Liberlenda... Da li je istina da je u konkurenciji bila i stvar, koja podseća na muziku iz "Ratova zvezda"?

- Ta mi se najviše svidela posle ove koju ste upravo čuli. Za sada je, ipak, od osam ponuđenih varijanti, koje su ušle u najuži izbor, najozbiljniji kandidat ova kompozicija koju je napisala čuvena švedska pevačica i kompozitorka Luiz Halgren, inače moja prijateljica.

U torbi sa sobom nosite zastavu Liberlenda. Izvadite je, molim vas... Šta znače ta žuta i braon boja?

- Zastava Liberlenda je žuta sa presečenom crnom prugom, a preko pruge je uglavljen grb u obliku štita sa simbolima. Štit je smeđe, bele i plave boje. Žuto je simbol slobodnog tržišta za koje se zalažemo i dobrovoljne razmene. Braon boja je simbol pobune, a plava predstavlja reku Dunav. Tu su i ptica slobode, i jabukovo drvo.

 Liberlend opisujete kao republiku sa elementima neposredne demokratije. Svi su u nju dobrodošli, osim komunista, zašto?

- Pre svega zato što želimo da stvorimo sistem satkan samo od tolerantnih ljudi, zagovornika ideje slobode. Zbog toga nisu dobrodošli ne samo komunisti, već i oni njima neodoljivo slični - neonacisti! Naš moto "Živi i pusti druge da žive", uz ostale ideale ni u čemu se ne poklapaju sa komunističkim idejama, koje se uglavnom svode na isto - otimanje!

Zar nije komunistički ideal - materijalna jednakost?

- Samo u teoriji, ali ne i u praksi (smeh). U praksi, ovaj sistem čini obične ljude sve siromašnijim, a vladu bogatijom.

Kažete da je Liberlend delimično demokratska država. Da li ste za predsednika izabrani prethodnim raspisivanjem izbora?

- Naravno! Izabran sam jednoglasno od komiteta sačinjenog od prvih stanovnika Liberlenda. Ne bojte se, Liberlend nikada neće biti autoritarna država. Planiramo uskoro i izbore. Možda je naš ustav striktan u onom delu da nemamo drugog predsednika posle mene, ali ja mislim da imam previše moći kao osnivač Liberlenda, i da baš zato moram da obezbedim da se u budućnosti to nikada ne ponovi.

Kao uslov za državljanstvo naveli ste donacije, koje su jedina "obaveza" budućih građana Liberlenda, jer prisilnih poreza nema... Da li biste primili migrante?

- Trebaće nam mnogo novca da bismo podigli našu zemlju kako treba, tako da smo zahvalni za bilo kakvu pomoć. Primićemo svakoga ko je zainteresovan da nam pomogne, međutim mislim da su oni daleko zainteresovaniji za socijalnu korist koju mogu da dobiju od Nemačke, nego za samo pitanje slobode. Liberlend može da primi najviše 30.000 stanovnika, i većina građana, koja se do sada javila za državljanstvo dolazi iz Danske, SAD-a ili Nemačke, a oni ne traže od zemlje socijalnu korist, već se bore za ideju slobode. Krećemo bukvalno "od nule". No, s obzirom na to da je nekoliko svetskih bogataša zainteresovano za državljanstvo i ulaganje u Liberlend, očekujemo da će već naredne godine na ovoj zemlji niknuti prava čuda! U toku je konkurs na koji su se prijavile najuglednije svetske arhitekte, koji će ponuditi svoja rešenja za izgradnju zemlje.

Samo iz SAD se za državljanstvo prijavilo 10.000 ljudi... Kom profilu ljudi su otvorena vrata Liberlenda? Da li budući građani moraju da budu visokoobrazovani, natprosečno inteligentni, vredni, bogati?

- Dobrodošli su pre svega oni, koji su spremni da učine nešto korisno za Liberlend. Među njima mogu biti oni, koji su spremni da doniraju i oni koji bi da rade. Biće potrebno mnogo truda i napora da Liberlend počne da funkcioniše kako treba. Morate znati da mi gradimo novi Monako ili Lihtenštajn!

Kako reagujete kada vas zapadni mediji nazivaju trećom najvažnijom političkom figurom posle Baraka Obame i Vladimira Putina? I koga biste na toj listi stavili na prvo mesto od njih dvojice?

- Kada sam se pojavio na političkoj sceni, zaista sam izazvao veliko interesovanje u svetu. Sećam se da me je svojevremeno novinar "Russia Today" pitao ko mi je draži Barak Obama ili Vladimir Putin? Bilo je to u jeku ukrajinske krize... Odgovorio sam da ne mogu da im kažem, ali da obojici nudim da dođu na teritoriju Liberlenda i tamo reše krizu sa kojom se suočavaju.

Svojevremeno je Merilin Monro "pomerila" svet izvodeći rođendansku pesmu američkom predsedniku Džonu Kenediju. Koja pevačica biste voleli da vama izvede isto?

- Kompozitorka buduće himne Liberlenda, švedska pevačica Luiz Halgren bi definitivno bila najbolja u toj ulozi (smeh). Mada, i moja supruga je odlična pevačica.

Niste poveli prvu damu na ovaj put?

- Supruga mi je od samog početka velika podrška i putovala je svugde po svetu sa mnom promovišući Liberlend. U poslednje vreme je, međutim, daleko više zadužena za brigu oko našeg domaćinstva, ali i poslove u kancelariji u Pragu.

Recite nam nešto "lično" o sebi što niste drugima rekli.

- Volim da sviram saksofon, igram odbojku, i obožavam peskovite plaže Liberlenda.

(Katarina Vuković)