DANAS NIKAKO NE SMETE DA UVREDITE MRTVE: Srbi izašli na MITROVSKE ZADUŠNICE!

Običaj je u narodu da se ο zadušnicama, kao i ο parastosima, iznose mnoga jela koja treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga

Danas su Mitrovske, Mitrovdanske ili jesenje zadušnice posvećene mrtvima, a koje padaju uoči praznika Svetog Dimitrija solunskog. Praznuju se uvek u subotu, jer je u bogosluženjima subota dan za pomen svim mučenicima i upokojenima.

Preporučujemo

NARODNA VEROVANJA NA DUHOVSKE ZADUŠNICE: Evo šta danas valja raditi, a šta ne!

Tradicionalno, pravoslavni hrišćani će obići grobove, prislužiti sveće i u hramovima dati pomen svojim preminulima. Vernici na ovaj dan upućuju molitve Bogu za milost prema upokojenima i oproštaj grehova.

Na Zadušnice besplatan prevoz za starije osobe do udaljenih parcela

U crkvi se na zadušnice pominju i reči Svetog Jovana Zlatoustog, jednog od najvećih bogoslova: "Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih!"

SUTRA JE VELIKI DAN ZA VERNIKE: I svi PRAVOSLAVCI imaju jednu SVETU DUŽNOST!

Služi se liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika gde se prislužuju sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za preminule. Nosi se onoliko sveća koliko se mrtvih pominje.

Običaj je u narodu da se ο zadušnicama, kao i ο parastosima, iznose mnoga jela. Verovanje je da ta iznesena jela treba da se razdele sirotinji i uopšte svima koji se tu zateknu, za pokoj duše umrloga. Obično se iznosi pogača, žito, vino, kao i druga jela.

Peku se kolači od belog brašna, koji se ponekad zovu "prosfore". Spremaju se rakija, pivo, vino, voda. Negde se iznosi i žito. Nekad su to samo pita, pecivo, kafa i voda. Ponegde se iznesu kuvana jaja i pečenje. Na groblju se valja poslužiti makar jednim zalogajem, običaja radi. Ponudama se služe rođaci koji su na groblje izašli, a ne odbijaju se ni nepoznata lica ako sama priđu grobu. Smatra se za veliki greh i uvredu mrtvima ako bi se neko odbio ili ne daj Bože oterao od groba.

U nekim mestima, na groblje uglavnom izlaze stariji ljudi, domaćini. Dolazi i sveštenik da održi opelo upokojenim. Prilikom uzimanja koljiva, svako zahvati i malo prospe na zemlju govoreći: "Večna pamjat, laka mu zemlja." Na groblju u selu kod Čačka, na primer, kao i u okolini Krupnja nalaze se posebno podignute drvene kućice tzv. "sobrašice", koje su se koristile, pored ostalog, i ο opštim zadušnicama. U njima se nalazio i veliki drveni sto na koji su iznošena jela i pića.

U Srbiji je običaj da se za svakog muškog pokojnika priprema mali hleb - baburica u obliku ravnokrakog krsta, a za ženski rod okrugao, bez krakova. Oba imaju utisnuto "slovo" (poskuricu) od drvenog pečata.

Pošto je to dan kada se posebno obraća pažnja na delenje milostinje, obavezno se svakom prosijaku koga sretnemo, udeli milostinja i da deo hrane koju smo poneli sa sobom.

Osim Miholjskih ili jesenjih, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje još i Duhovske ili letnje, prolećne - u sedmici pre početka velikog posta i Mitrovske ili zimske zadušnice.

(Telegraf.rs)