U SRBIJI SAM MIRAN I BEZBEDAN, ALI ME NEĆE ŽENE: Ispovest jedinog Amiša koji živi na Balkanu! (FOTO)

Kristofera smo zatekli u niškom naselju Nikola Tesla dok je krčio svoju parcelu, jednu od nekoliko koju je njegov deda Denča napustio potraživši bolji život preko Velike Bare

Dobar dan – ovim rečima je Amerikanac Kristofer Petrović (34) pozdravio novinara Telegrafa dokazujući svoje srpske korene koji su ga iz Amiške zajednice u Virdžiniji doveli u Nišku Banju na dedovinu koju mu je pre više od sto godina ostavio Denča Petrović.

Preporučujemo

JEDINI AMIŠ NA BALKANU ŽIVI U SRBIJI: U selu mi se smeju i upiru prstom u mene!

Kristofera smo zatekli u naselju Nikola Tesla dok je krčio svoju parcelu, jednu od nekoliko koju je njegov deda Denča napustio potraživši bolji život preko Velike Bare.

Tamo se zaposlio kao radnik na železnici, ali je Srbiju uvek nosio u srcu što je pokazao i izbor njegove životne saputnice, Amerikanke srpskog porekla. Iako su Denčini potomci rado slušali o njegovoj domovini jedini se Kristofer odvažio da se vrati na zemlju svojih predaka. Ono što njegov dolazak čini pravim podvigom je što je Kristofer u Nišku Banju došao iz Amiške zajednice u Virdžiniji kojoj se pridružio kao dvadesettrogodišnjak.

DEČIJE LUTKE IM NEMAJU LICA: 10 stvari koje niste znali o Amišima (FOTO) (VIDEO)

- Ovo je moja zemlja i neću je više nikome prepustiti. Imam ovde neke dalje rođake koji se nisu obradovali mom dolasku jer su ovo zemljište prisvojili. Kazao sam im da hoću da to radim i da iskrče ta nerodna stabla, ali oni nisu hteli, čak su pretili da će me tužiti. Međutim, ja sam odlučan da dokažem da pripadam ovde. Prikupljam dokumenta da dobijem srpsko državljanstvo i ostvarim pravo na svoje nasleđe. Imam nameru da ovde posadim povrće i da ga prodajem. Imam zemlju i u Donjoj Studeni, to je planinsko područje i tamo ću da se bavim poljoprivredom i da od toga živim – najavljuje Kristofer.

Iako je Amiška zajednica poznata po odbacivanju savremene tehnologije i poštovanju tradicionalnog načina života, Kristofer kaže da su njihove društvene norme ipak fleksibilne.

- Nisu sve Amiške zajednice iste. Ona kojoj ja pripadam koristi električnu struju, ali je proizvodi solarnim panelima. Zemlju takođe obrađujemo uz upotrebu nekih tehničkih sredstava. Koristimo konje, to je bilo nešto što morao prvo da se naučim kada sam se pridružio Amišima, ali je ovde to nemoguće. Jednostavno, nemam dovoljno zemlje da prehranim konja. Ipak, uglavnom radim rukama, fizičkom snagom, ali će mi biti potrebna neka kosilica da uklonim šiblje sa parcele kako bih mogao da je uzorem – priča srpski Amiš.

Priznaje da je svestan da je svojevrsna atrakcija zbog svog izgleda.

- Neki ljudi odmah znaju da sam Amerikanac, ali mnogi misle da sam sa Srednjeg Istoka, ne znam zbog čega. Ljubopitljivi su, ali uglavnom prijateljski nastrojeni. Lepo sam se ovde uklopio, ali mislim da je način života Amiša Srbima potpuno stran. Zato ne verujem da ću se oženiti u Srbiji. Volim da budem ovde, ali živim između dva sveta, u Americi su mi majka i sestra i Amiška zajednica pa putujem tamo i ovamo. Kada sam pre četiri godine prvi put posetio Srbiju odmah sam osetio da bih ovde mogao da živim. Ovde se osećam bezbedno i mirno. Putovao sam mnogo po svetu, nekoliko puta bio opljačkan, a u Srbiji mi se ništa slično nije desilo – kaže Kristofer Petrović.

(D. R.)