MOG RAŠU SU UBILI, A MENE UNAKAZILI PSI TRENIRANI ZA BORBU: Ispovest devojke iz Pančeva koju su izujedali pitbul i staford! (VIDEO)

Sumanuto mi je da država nema interes da nešto odmah preduzme protiv neodgovornog vlasnika i pasa koji su opasni. Ovo nije moj privatni problem, ovo može da se ponovo dogodi bilo kome drugome, priča Jovana Uvalin za Telegraf

Jovana Uvalin (28) iz Pančeva u potresnoj ispovesti za Telegraf objašnjava kako su ona i njen kućni ljubimac Raša (pinč) postali žrtve opasnih pasa koji su, kako tvrdi, trenirani za borbe.

Preporučujemo

HOROR U PANČEVU: Pitbul i staford izujedali Jovanu Uvalin i ZAKLALI JOJ PSA! (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)

Jovana je kao i svakog dana šetala sa svojim Rašom kroz ulicu Bratstva i jedinstva blizu koje živi u Pančevu. U jednom trenutku iznenada su se sa na nju i Rašu okomila dva psa, pitbul i staford, koji su ih bez ikakvog povoda napali.

Opasnih 3.000 ubica na četiri noge šeta Srbijom!

- Ti psi su jednostavno istrčali ispred nas. Mediji su objavili da je kapija od dvorišta gde žive bila otvorena, ali to naprosto nije tačno. Svi znaju da ih njihov vlasnik dva puta dnevno pušta da se istrče po ulici. Zašto su napali mene i Rašu nemam pojma. Ja sam uspela da se odbranim i sada imam ruku u gipsu i 30 rana, a Raša je uprkos hrabroj borbi preminuo - priča Jovana.

Posledice po Jovanu bile bi možda i teže da svojim vrištanjem nije uspela da skrene pažnju jednog od komšija.

- Oborili su me dole. Potom se jedan bavio sa mnom, a drugi je cepao Rašu po stomaku. Veterinar ga je tri sata operisao, ali je na kraju uginuo. Ni jedan vitalni organ nije oštećen, srce, vrat, kičma, ništa... Umro je od posledica pocepanong stomaka. Veterinar mi je objasnio da samo trenirani psi za borbu tako napadaju i cepaju stomak protivniku kako bi ga najbrže onesposobili. Svaki drugi pas bi klao za vrat ili za glavu, a trenirani psi isključivo napadaju stomak. Vlasnik nije ni znao šta su njegovi psi uradili. Čuo me je čovek iz okoline kako vrištim i zapomažem. Seo je na motor ne bi li bukom zaplašio pse. Ni on ih nije lako oterao.

Čovek koji je pomogao Jovani zatim je pozvao policiju i hitnu pomoć.

- Policija je došla za pet minuta, pre Hitne pomoći. Neki dečko je potom naišao i on je rekao čiji su tačno psi jer su i njega pola sata pre napali. On je policiju odveo do dvorišta iz kojih su izašli. Vlasnik nije imao pojma šta su mu psi uradili. Kako sam kasnije saznala, prva reakcija mu je bila: "Šta sad ja da radim", a kada je čuo šta se desilo onda je bilo: "jao, kuku, šta sad da radim".  On je tek sutra došao da se uveri da li će neko da ga tuži. Nije pitao ni kako sam, ni izvini, ništa... Samo je pitao kada će moj otac da dođe da bi se sa njim valjda dogovorio ili šta već. Mene nije hteo ni da pogleda.

Jovana još prima terapiju, a ruka koja joj je najviše izujedana je u gipsu.

- Posle hirurga i ortopeda upućena sam na infektivnu kliniku gde sam dobila terapiju. Dobijala sam gentamicin i još neke injekcije, valjda mora tako da bi se rane očistile i zarasle. Infektivno mi je dalo nalog koji sam trebala da odnesem Veterinarskoj inspekciji. Rekli su da moram da dođem lično kako bih dala izjavu, što sam i učinila. Veterinarski inspektor je napisao moju izjavu, dao mi kopiju i rekao da će izaći na teren. Odmah sutradan je to i učinio i sada čekam analize.

Potom je usledio šok što vlasnik i njegovi psi za sada neće imati nikakve posledice zbog brutalnog napada zbog "rupe u zakonu".

- Veterinarski inspektori su mi rekli da ti psi neće biti uspavani. Oni čak nisu ni oduzeti vlasniku. I dalje su kod njega i mogu ponovo nekoga da napadnu ako ih opet pusti na ulicu. Ja nemam ništa protiv tih nesrećnih životinja i smatram da su najmanje krive, ali pas koji ujede jednom čoveka uradiće to opet kad-tad. Veterinarski inspektor je ustanovio da ti psi nisu ni vakcinisani, ni čipovani, ni prijavljeni. Ne znam kako to zakon dozvoljava, samo se nadam da neće sutra neko dete napasti jer ne smem ni da pomislim kako bi se neko slabiji snašao.

Jovana na kraju naglašava da neće odustati od traženja kazne za one koji su odgovorni:

- Želim da napravim peticiju koja će biti otprilike sledeća: Ako ova država može da ima zakon da se posebno naplaćuju zatamljena stakla na automobilu, da se posebno naplaćuje taksa za držanje oružja, a znamo da se oružje ne daje bilo kome, ako hoćeš da imaš auto, kuću, bilo šta, plaćaš taksu. Jedino za opasnog psa možeš da odeš, platiš nekom uzgajivaču 50 ili 100 evra i ne snosiš nikakvu odgvoronost. A od psa za borbe možeš da napraviš mašinu za ubijanje. On je meni mogao skroz da otkine ruku. Nekog manjeg da rastrgne do smrti. Ne treba da napominjem da su borbe pasa ilegalne. Sumanuto mi je da država nema interes da nešto odmah preduzme protiv neodgovornog vlasnika i pasa koji su opasni. Ovo nije moj privatni problem, ovo može da se ponovo dogodi bilo kome drugome.

Odmah posle razgovora sa Jovanom otišli smo do adrese gde je vlasnik staforda i pitbula. Tamo smo zatekli kapiju bez ikakvog upozorenja o opasnim psima. Niko nam nije odgovorio, a u daljini smo čuli režanje.

Pogledajte video:

(Vlada Živanović)