NAJČUVENIJI BAJKER NA SVETU USRED BEOGRADA OBJASNIO: SRBIJA stvarno ima fantastične PUTEVE! (FOTO) (VIDEO)
Najpoznatiji britanski bajker Henri Kol otkriva za Telegraf zašto Srbija ima sjajne puteve, na šta padaju devojke u Mostaru, a na šta u Nišu, da li je teško svirati trubu u Guči i zašto Englezi misle da je u Srbiji non-stop minus 20 stepeni
Čuvenog britanskog bajkera Henrija Kola, na ruti motociklom kroz Srbiju (od Mokre Gore, preko Guče, Čačka, Vrnjačke Banje, Đavolje Varoši, Niša, pa sve do Pirota), nisu oduševili ni ćevapčići, ni rakija, niti specifičan miris drumskih kafana iz kojih se ore narodnjaci, koliko - srpski putevi!
Da, dobro ste čuli...
Otud ne čudi što smo sa nedoumicom, koja sasvim jednostavno zvuči: "Da li je moguće da je neko rekao da Srbija ima dobre puteve"?, otišli na razgovor sa Kolom u Mikser Haus gde je promovisan početak emitovanja njegovog autorskog serijala "Najveće svetske vožnje motociklima - Balkan" (Travel Channel).
ČUVENI BRITANSKI BAJKER JE U SRBIJI: Evo kako se proveo na jugu! (FOTO) (VIDEO)
- To je istina, nisam to rekao tek tako... Obišao sam Srbiju uzduž i popreko i odista ima je*eno fantastične puteve! Kada biste ih uporedili sa putevima u Velikoj Britaniji - šokirali biste se. Engleska ima očajne seoske puteve! Znam da se vi stalno žalite na svoje puteve, ali grešite! - počinje priču s nama neposredni i šarmantni Kol, koji moramo priznati, u tipičnom bajk autfitu deluje više kao neki Amer s juga nego Britanac.
Jedino ga, doduše, razotkriva tipičan britanski smisao za humor.
- Kada sam kretao na put u Srbiju, Englezi su me uglavnom zapitkivali: "Šta ćeš tamo na minus 20 stepeni"? Ja bih im jednostavno odgovorio: "Ma, ne, to je Sibir! Ja idem u Srbiju"! I nisam se pokajao. Ceo region je izvrstan. U Srbiji su me pored prelepe prirode očarali ljudi. Njihova vedrina, otvorenost i želja da predstave sebe i svoju zemlju na najbolji mogući način. Ruta po Srbiji je prava avantura za svakog bajkera, a ja sam prošao samo jedan mali deo. Srbija je kao neka obećana zemlja za bajkere koji otkrivaju nove fantastične rute. Uvek pozivam ljude da posete ovakva mesta pre nego što ih otkrije ceo svet.
Nadam se da u Guči niste zaboravili da probate da svirate trubu?
- Probao sam, ali bilo je očajno! Mislim, moje muzičko obrazovanje se, ipak, svodi na sviranje bubnjeva u pank bendu. Možda moja pluća nisu izdržala, ali je zato moj snimatelj Hejmiš - rasturio! U Guči sam se sjajno proveo. Podsetila me je na svojevrsni miks Oktoberfesta i karnevala u Riju.
U Nišu vas je iznenadilo ponašanje mladih, koji izlaze posle ponoći?
- U Nišu, nisam mogao da verujem svojim očima gledajući prelepe devojke i mladiće, koji izlaze posle ponoći u grad, a samo civilizovano ćaskaju, ispijaju kafe i možda cugnu po jedno pivo! U Londonu momci zgrabe devojku, naroljaju se kol’ko igde mogu i veče završe - tučom! Sa svojih 51 godinu mogu da kažem da sam se u Srbiji osećao više nego sigurno.
Osim kada ste nailazili na dobre stare srpske tunele?
- Zamislite ovu scenu... Vozite se starim britanskim motociklom i naiđete na jedan od klasičnih srpskih tunela prokopanih kroz planinu. Na motociklu, slaba svetla, a u tunelu - mrkli mrak! E, kad sam tu izvukao živu glavu, nema gde neću! U tim trenucima je samo bitno da držite pravac i imate fokus. Sve je u redu dok ne počnete da paničite i tako se slučajno zakucate u zidove tunela. Pritom, moram da kažem da je to prilično zeznuto bilo izvesti na starom britanskom motociklu kakav je Stiv Mekvin vozio davnih 60-ih.
Stiv je bio faca. Na njega su padale žene. Onako kako, recimo u Mostaru devojke padaju na momke koji skaču sa 24 metra u ledenu vodu?
- Da, to mi je demonstrirao neverovatno hrabri i odvažni momak - Igor. Na njegovu opasku da već devet godina zaredom skače s mosta u ledenu Neretvu s 24 metra visine "zbog devojaka i novca", ja sam samo dodao: "A ja imam običaj da devojku izvedem na večeru". Šalu na stranu, ono što ti momci rade je neverovatno! Ja ne znam da li bi se sa svojim "kučećim stilom" plivanja uopšte izvukao na površinu!
Balkansku rutu od 3.000 km ste započeli u Sloveniji, pa ste je preko Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije završili u Bugarskoj. No, ovo nije prvi put da ste ovde. Pre 20 godina ste bili ratni snimatelj?
- Bio sam kamerman vesti, na samom kraju rata, ’95. i ’96. godine... Zbog onoga što sam video, prestao sam da se bavim tim poslom. Odista me politika ne zanima, ali samo mogu jedno da kažem: "Voleo bih da se nikada ne ponovi ono što se dešavalo za vreme rata"!
Da li je moguće da ćete otići iz Srbije, a da niste naučili neku srpsku pesmu, probali rakiju i ćevape?
- Ne brinite, jeo sam ćevapčiće (prim. aut. ovo izgovara na čistom srpskom) za doručak, ručak i večeru (smeh). Jel' dovoljno?
(Katarina Vuković)