ZORAN SIMIĆ JE NAPRAVIO NEŠTO NEVIĐENO U SRBIJI: Ovo je najuspešniji romski biznismen u državi! (FOTO) (VIDEO)

Najuspešniji romski preduzetnik za Telegraf priča o tome koja je njegova otvorena rana, zašto je iz politike otišao u privrednike, na koji način bi Romi mogli da izađu sa margina društva i zašto je njegova firma danas jedna od najperspektivnjih u Srbiji

Zoran Simić je jedan od najuspešnijih romskih privrednika u Srbiji. Ima dve firme jedna je "Imo-klin" koja se bavi čišćenjem i održavanjem poslovnih i stambenih prostora, a druga je "Imo-risajkling" bavi se obradom i preradom sekundarnih sirovina.

Preporučujemo

Obe su dobile nagradu OEBS-a za najbolju praksu u zapošljavanju Roma. Najviše, kako kaže, ceni rad i trud svakog pojedinca.

Ono što je on napravio - da u Srbiji, kao Rom, sa svojim Romima, krene u sopstveni biznis, i stvori dve respektabilne i uspešne firme - graniči se sa nemogućim.

Ekipa Telegrafa otišla je u njegov reciklažni centar u Leštanima. Zoran nam je pričao i o svom političkom angažovanju u Uniji Roma Srbije 2004. godine, što je i dan danas njegova otvorena rana, posao u koji je uložio sebe, a nije uspeo.

Prešao je u preduzetnike i već šest godina uspešno odoleva konkurenciji i, kako sam kaže, na dobrom je putu da prebrodi ova teška vremena u Srbiji kada je biznis u pitanju.

Ko je Zoran Simić?

- Ako bih morao u jednoj rečenici, Zoran Simić je jedan veliki borac, uvek imam cilj ispred sebe. Kada do njega dođem, uvek idem na sledeći i idem ka tome. Velika mi je čast i zadovoljstvo da sam uključen u projekat o uspešnim Romima.

Vi ste direktor dve firme, predstavite nam Vaše firme?

- Tačno, imam dve firme. "Imo-klin" koji se bavi čišćenjem i održavanjem poslovnih i stambenih prostora, postoji već šest godina, pokazala se kao jako kvalitetna i uspešna firma. "Imo risajkling" postoji dve godine, bavi se obradom i preradom sekundarnih sirovina. Moram da napomenem, da je posao vođenja biznisa danas jako težak, bez obzira da li ste Rom, ili pripadnik većinskog stanovništva. Zahvaljujući uspešnom timu, sopstvenom trudu i borbenošću, za sada uspevamo da prebrodimo ovaj težak period.

Koliko imate zaposlenih ljudi, ono što nas zanima jeste da li su zaposleni predstavnici romskog ili većinskog stanovništva?

- Imamo više od 70 zaposlenih u obe firme. Ne biramo ljude po nacionalosti, boji kože ili veroispovesti. Ali ima veliki broj ljudi, pripadnika romskog stanovništva, koji su se pokazali kao jako dobri radnici, jer ako im date šansu, oni tu šansu i iskoriste. Inače moj tehnički direktor nije Rom, tako da ne važi pravilo da favorizujem isključivo Rome.

OEBS je letos raspisao konkurs za projekat pod nazivom "Ovde smo zajedno" za najbolju praksu u zapošljavanju Roma i Romkinja. Vi ste konkurisali, možete li da nam kažete nešto više o tome?

- Obe moje firme su dobile nagrade od OEBS-a u vidu bespovratnih sredstava za rad. Zahvaljujem se OEBS-u što je prepoznao partnere u nama. Čak je i sama proslava i dodela nagrada bila u našoj firmi, gde su nam došli i ambasador OEBS-a, ljudi iz ministarstva, gospođa Suzana Paunović iz kancelarije za ljudska i manjinska prava. Ta nagrada je velika satisfakcija da smo na pravom putu, i da samo paklenim radom možemo stići do uspeha.

Da li ste nekada osetili odbojnost ili skrivenu diksriminaciju na konkursima za dobijanje posla?

- Tržište je utakmica u kojoj ne bi trebalo da bude diskriminacije, već da najbolji pobedi. Međutim, često ne bude tako. Ne mogu da kažem da smo izgubili poslove i angažmane zbog toga što smo romske nacionalnosti, ali bilo je takvih momenata gde su poslove dobijali drugi. Uprkos tome, ljudi kada dođu u naš prostor, kada vide ono što imamo i čime sve raspolažemo, kada vide naše referentne liste shvate da imaju posla sa ozbiljnim firmama, i daju nam šansu da taj kvalitet prenesemo na njih.

Konkurisali ste između 250 firmi u Srbiji, a vaše dve firme su proglašene za najbolje. Da li to znači da ste kvalitetom, radom i doprinosom najbolji u Srbiji?

- To ćete morati da pitate OEBS, koje je kriterijume imao kada je dodeljivao nagrade. Duboko verujem, prolazeći kroz Srbiju, da smo jedni od retkih Roma koji su se usudili da pokrenu sopstveni biznis, da se uhvate u koštac sa ovako teškim vremenom, sa utakmicom koja se zove ekonomija, i da smo na dobrom putu da u toj utakmici pobedimo.

Planirate li da proširite svoje tržište, imajući u vidu da se 90% Roma bavi sekundarnim sirovinama i reciklažom?

- Pored ovog centralnog poslovnog prostora, imamo još 15-20 otkupnih mesta nadomak Beograda. Za sada, intenzivno radimo na širenju poslovne mreže, a prioritet je otvaranje ozbiljnog reciklažnog centra u Mladenovcu. Zaposlićemo jedan broj ljudi i dati im šansu da prosperiraju.

Kakva je vaša saradnja sa Nacionalnim savetom Roma, da li ste dobili neku pomoć od njih?

- Pomoć nam nikada nije bila potrebna, niti smo je tražili. Imamo sjajnu saradnju sa Savetom, Vitomir Mihajlović je naš uvek dobrodošli gost. Trenutno mislim da nema dovoljno jakih političkih stranaka, već su sve oći uprte u Nacionalni savet, koji bi trebalo da se bavi perifernim stvarima, a bavi se svim i svačim. Mislim da u Nacionalom savetu, uz dužno poštovanje svih, treba da sede najumnije glave koje će Rome izvući sa margina na kojima se sada nalaze. Mislim da od ove politike malo toga dolazi do pojedinca.

Politika se uvukla u sve pore društva od obdaništa do Skupštine. Koliko ste vi politički angažovani?

- Kada sam bio mali, govorili su mi da se Romi plaše politike. Bojim se da sada nema opstanka, nema života ukoliko nismo u institucijama Roma. Kada sam 2004. godine ušao u Uniju Roma Srbije, ušao sam otvorenog srca, to je stvar koju sam toliko želeo i radio na tome, a nismo uspeli da izguramo do kraja. Svako je preuzeo krivicu, ja sam bio generalni sekretar i deo krivice sam preuzeo na sebe.

Kada je postojala Unija Roma, svaki pripadnik Roma osećao se bitnim i važnim, a onda se sve raspalo. Posle sedam-osam godina ne vidim ozbiljnije političke stranke Roma.

Bili ste jedan od najboljih učenika Sonje Liht, ostavili ste politiku i prešli u privredu. Ima li sete zbog učinjenog?

- Nema. Ja sam u politiku ušao srcem, mislio sam da će to što radim neko prepoznati, da će svi pripadnici Roma biti srećni. Posle par godina neumitnog rada sa kolegama, 24-časovnog rada na terenu, shvatio sam da je to kao da gurate kamen uzbrdo, i u tom trenutku nije bilo moguće izvesti. Nakon napuštanja Unije Roma, radio sam u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, na poziciji koordinatora za reamisiju, i to je bio najlepši period mog rada. Zahvaljujući Sonji Liht sam proputovao, naučio i upoznao mnogo ljudi.

Šta sebi zamerate da niste uradili za romski narod, a trebalo je?

- Žao mi je što nisam bio bezobrazniji, u pozitivnom smislu. Vodio sam se srcem, Romi su razjedinjen narod po mnogo osnova, i trebaće još mnogo vode da prođe dok ne shvatimo da samo zajedništvom možemo postati dostojan partner državi i društvu.

Vi ste intelektualac, imate porodicu. Šta biste poručili porodici i mladima?

- Porodica je nešto odakle crpite neprestanu energiju. Ovim putem ću se zahvaliti porodici na podršci, jer su oni dali mnogo od sebe da bi učestvovali u ovoj mojoj misiji. Moj deka je iz radničke porodice, i ja sam uvek govorio da svaka sledeća generacija u porodici treba da učini korak napred u obrazovanju i poslu. Samo tako možemo zauzeti važne pozicije u društvu i institucijama.

Kažu da kad nekome treba posao, može da se obrati Zoranu Simiću. Da li su vaša vrata uvek otvorena za pripadnike romske nacionalnosti?

- Moja vrata su uvek otvorena za sve ljude dobre volje koji imaju volju i želju da rade. Tačno je da zapošljavam Rome, ali isto tako su mnogi od njih i otišli odavde. Imali su razne prohteve, da li mogu da rade od devet, od deset, a mogu li subotom umesto nedelje i ja sam to sankcionisao. Bojim se da su pokušali da iskoriste moju dobru volju za njihovim zapošljavanjem. Zaključak priče je da je nebitno da li je zaposleni Rom ili ne, bitno je da bude dobar radnik. Ali naravno da će Romi uvek dobiti šansu da budu deo uspešnog kolektiva.

Šta je ono što želite da poručite za kraj?

- Želim da poručim Romima da se uhvate u koštac sa problemima, da mlade ljude izvedemo na pravi put i pokažemo da je Srbija naša zemlja, i da za dobrobit celog društva i ovih 100.000 Roma mora da živi bolje. Dajte nam šansu za to!

Pogledajte i video u kome veliki romski preduzetnik,a pre svega i čovek priča o svojim poslovnim uspesima:

(I. Lazić)