(EKSKLUZIVNO) HVALA SRBIJI ZA ONO ŠTO RADI U OEBS: Daniel Ber govori o Ukrajini, Rusiji, migrantskoj krizi...

Lideri koji podstrekuju antimuslimanska osećanja i ksenofobiju prave prekršaje mnogih obaveza koje su njihove vlade preuzele, a ujedno su i kontraproduktivni, kad je reč o pravom izazovu koji je pred nama, kaže za Telegraf predstavnik SAD u OEBS

Evropa prolazi kroz najdramatičniji period svoje istorije posle Drugog svetskog rata. Oružani sukob u Ukrajini, migrantska kriza i brojni izazovi koje ona donosi sa sobom, uključujući i zaoštrene odnose mnogih zemalja koje su se našle na migrantskoj ruti...

Usred svega ovoga, Srbija je kao predsedavajuća zemlja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) imala veoma bitnu ulogu u rešavanju nagomilanih i uvek rastućih konflikata i problema.

O svim ovim izazovima sa kojima OEBS pokušava da se uhvati u koštac, kao i o ulozi Srbije u ovoj organizaciji govori Daniel Ber, stalni predstavnik SAD u OEBS. Urednik Telegrafa bio je jedan od nekoliko novinara koji su imali priliku da učestvuju u ovoj zanimljivoj konverzaciji.

Daniel Ber, predstavnik SAD u OEBS, na toj funkciji je od 10. septembra 2013. godine. Od 2009. je bio pomoćnik sekretara u Birou za demokratiju, ljudska prava i rad. Pre karijere u Stejt dipartmentu bio je profesor Strategije, ekonomije i etike na Univerzitetu Džordžtaun.

Prenosimo najbitnije detalje razgovora sa Berom.

 

Moderator: Reč ima ambasador Ber.

Ber: Generalno, kad je reč o situaciji u Ukrajini, pogotovo na istoku ove zemlje, SAD i dalje vide Sporazum iz Minska, to jest Protokol i Memorandum iz Minska od prošlog septembra i paket mera za implementaciju od februara kao najbolji i jedini okrvir za mirno rešavanje konflikta u istočnoj Ukrajini. U tom kontekstu, imamo šansu koja se otvorila posle ponovnog primirja od 1. septembra, koje uglavnom traje već dva meseca i stvara mogućnost za impementaciju svih odredbi Protokola iz Minska i drugih sporazuma. Ovo je trenutak za akciju, a sada vidimo povlačenje naoružanja, uključujući i dodatni sporazum o povlačenju naoružanja sa kalibrom manjim od 100 milimetara. OEBS je učestvovao u Specijalnoj misiji posmatranja (SMM) i videli smo povlačenje oružja. Ovo, ipak nije proces koji je završen, i mi i dalje apelujemo na punu implementaciju obaveza da se oružje povuče sa linije konflikta, što bi smanjilo mogućnost ponovnog početka oružanih sukoba.

Ali važno je napomenuti da ovo nije dovoljno. Velike količine oruža još uvek treba da se vrate u kasarne, treba skloniti tenkove sa ulica, u gradovima i selima koji su pod kontrolom ruskih separatista. Tako da će biti još akcija koje su neophodne, a očigledno Sporazum iz Minska traži potpuno povlačenje svog ruskog oružja i ruskih snaga iz Ukrajine. Biće potrebno još rada na terenu da se napreduje, ali zaista moramo da iskoristimo ovu šansu koja se ukazala.

 

Takođe, nastavljamo da podržavamo napore trilateralne kontakt grupe koju čine Rusija, Ukrajina i specijalni predstavnik OEBS, koja ima četiri radne grupe pod sobom, čiji je zadatak da rešava konkretna pitanja ubrzavanja implementacije ovih sporazuma. U političkoj radnoj grupi Trilateralne kontakt grupe, treba da se radi na pronalaženju načina za održavanje specijalnih lokalnih izbora u nekim oblastima Donjecka i Luhanjska, koji će omogućiti ljudima koji žive u tim oblastima i ljudima koji su odatle raseljeni da izaberu lokalne vlasti, što postaje još bitnije kad vidimo decentralizaciju širom Ukrajine, jer te vlasti će imati nova ovlašćenja, po novom pravnom okviru. Tako da mi ohrabrujemo rad te radne grupe i nastavićemo da ga ohrabrujemo.

Do sada, kako se čini, Ukrajina je predložila nekoliko mera toj radnoj grupi, a Rusija i separatisti odugovlače sa raspravom o tim merama. Mi stvarno mislimo da je ovo trenutak kada Rusija i njeni "proksiji" moraju da zasuču rukave i suoče se sa onim što je potrebno da se održe slobodni fer izbori po ukrajinskim zakonima, a prema međunarodnim standardima, sa posmatračima OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), što je traženo paketom mera potpisanim u februaru ove godine.

 

Još dve stvari, kratko. Pod jedan, sve smo zabrinutiji humanitarnom situacijom, pogotovo u područjima koja su pod kontrolom separatista koje predvode Rusi. Mnogi od vas su pratili izbacivanje obe međunarodne organizacije, kao i međunarodnih nevladinih organizacija. Ovo je nešto zbog čega smo duboko zabrinuti. Bilo je nagoveštaja malih koraka u procesu povratka međunarodnih organizacija u ova područja prošle nedelje, ali ovo ni na koji način ne rešava problem. Tamo je 50.000 ljudi koji ne dobijaju mesečna sledovanja hrane. Ima 60.000 ljudi kojima su potrebni za život neophodni lekovi, uključujući insulin. Tri miliona ljudi kojima je doveden u pitanje pristup vodi. I 100.000 dece koja nemaju osnovnu edukaciju o minama, što je ključno, imajući u vidu količinu mina koje se nalaze u tim oblastima. Ovo su sve stvari kojima treba posvetiti pažnju, a izbacivanje međunarodnih organizacija je sračunat potez kojim se postiže upravo suprotno od dobrobiti ljudi u toj oblasti. Sa zimom na putu, ako ona već nije i počela, ovo je pitanje zbog kojeg smo duboko zabrinuti, i koje postavljamo javno u Beču i drugde, pitanje na kojem sam insistirao i privatno, sa mojim ruskim kolegama, kako bih izrazio našu duboku zabrinutost za dobrobit tih ljudi.

 

Poslednje što sam hteo da kažem pre vaših pitanja - mnogi od vas su pratili lokalne izbore održane u Ukrajini prošlog vikenda, pod neverovatno teškim uslovima, u kontekstu ruske agresije i okupacije tog dela Ukrajina. Ali drago nam je da vidimo da su ljudi na 29.000 biračkih mesta iskoristili svoje pravo da glasaju. OEBS, zajedno sa drugim međunarodnim posmatračima, napravio je početnu procenu izbora. Za nekoliko meseci biće napravljena i konačna procena. Prema početnoj proceni, ovi izbori su bili prilično konkurentni, i na njima su ljudi imali pravi izbor. Odali smo priznanje vlastima u Ukrajini zato što su organizovali ovo pod veoma zahtevnim okolnostima, i pokušali da poboljšaju uslove pod kojima su se izbori održavali. Ukrajinski ambasador u OEBS je ovde naglasio napore svoje vlade da iskoristi ove šanse, da u hodu prihvati preporuke koje su im date. Tako da je to takođe bio dobar korak. Očigledno, mnogi ljudi koji je trebalo da glasaju nisu mogli da glasaju na Krimu, kao i u drugim oblastima koje su pod kontrolom separatističkih snaga na čelu sa Rusima, i sigurno je da će jedan od važnih zadataka u budućnosti biti da pronađemo načine, u okviru radnih grupa, da omogućimo te izbore, da stvorimo mogućnost za održavanje tih izbora u bliskoj budućnosti u oblastima sa specijalnim statusom, oblastima Donjecka i Luhanska.

Sada možemo preći na vaša pitanja.

 

Moderator: Naše prvo pitanje dolazi od Marije Hrenove iz TASS.

TASS: Dobro jutro, gospodine Ber. Žellim da vas pitam smatrate li izbore u Ukrajini demokratskim? Hvala.

Ber: Hvala, Marija. Hvala vam što ste sa nama danas. Da, mi mislimo da su ovi izbori demokratski, a jedna od stvari bitnih za ove izbore je da su oni dobar nastavak predsedničkih i parlamentarnih izbora održanih prošle godine, koji su prihvaćeni kao najkvalitetniji izbori u istoriji nezavisne Ukrajine. Ovi izbori su bili novi korak na lokalnom nivou, kad je reč o konsolidaciji ovih demokratskih dobitaka. Očigledno je da je narod Ukrajine jasno stavio do znanja da ima želju za odgovornijim institucijama koje reflektuju evropske principe i vrednosti, odgovorniju vladu koja će se boriti protiv korupcije, i slično. I mi vidimo ove izbore kao nešto što je dalo moć narodu Ukrajine da traži odgovornost od svoje vlade. Jasno je i da je vlada, kao i građansko društvo širom Ukrajine naglasilo da je ostalo još mnogo posla i da su okrenuti svojoj evropskoj budućnosti.

 

Moderator: Sledeće pitanje dolazi iz Hrvatske, od Filipa Raunića iz Telegrama.

Telegram: Moje pitanje je prilično jednostavno. Na osnovu situacije na terenu, da li ste optimista, kad je reč o implementaciji Sporazuma iz Minska i kad je reč o podizanju sankcija protiv Rusije, u kratkom ili srednjem roku?

Ber: Jednostavno ali teško pitanje. Mislim da je naš odgovor da mi vidimo ovo kao trenutak šanse. Jedna od stvari koje je bivši predsednik Klinton voleo da kaže je da uvek moramo da se trudimo da se stvari dese. Tako da ja mislim da je ovo šansa da svi uradimo nešto što možemo. A kad kažem "mi", mislim na međunarodnu zajednicu, ali i na ljude na terenu, mislim da svi moramo da radimo na implementaciji Minska, punoj implementaciji Minska. Istovremeno, mislim da svi moramo da budemo oprezni, jer ne možemo da se uljuljkamo u osećaj zadovoljstva zbog relativno uspešnog primirja koje traje skoro dva meseca, jer znamo kako su stvari nazadovale u prošlosti. Takođe znamo, na primer, da su Rusija i njeni proksiji ne danima, nego satima posle potpisivanja paketa mera u februaru, pokrenuli sveopšti napad na grad Debalcevo i prekršili sporazum koji su potpisali samo nekoliko sati ranije. Tako da, iz prošlosti smo naučili da ne bi trebalo da verujemo rečima, nego moramo da vidimo dela. Zato mi i dalje vidimo ovo kao šansu da vidimo dela. Pravi test će stvaranje uslova na terenu, koje bi trebalo da stvore Rusija i separatisti koje ona podržava. Oni tvrde da brinu o ljudima na terenu. A trenutno im blokiraju pristup humanitarnoj pomoći. Opstruiraju proces koji bi im omogućio da demokratski izaberu svoje lokalne vlasti. Na Rusiji je da odluči da li je moguća implementacija Minska. A očigledno ljudima u Ukrajini mnogo zavisi od toga da li će Minsk biti implementiran. A Rusiji je implementacija Minska bitna jer su SAD i EU više puta ponovile da bilo kakav razgovor o skidanju sankcija koje su uvedene zbog kršenja međunarodnog prava koje je Rusija počinila ne može da počne pre nego što počne puno sprovođenje odredbi Sporazuma iz Minska.

 

Moderator: Naše sledeće pitanje dolazi iz Srbije, od Igora Ćuzovića iz Telegrafa.

Hvala. Ambasadore Ber, imam dva pitanja. Prvo se tiče hiljada migranata koje svakog dana dolaze u Evropu iz Azije i Afrike. Da li će ovo dramatično promeniti situaciju u Evropi, kad je reč o sigurnosti i ljudskim pravima? Sa zimom koja dolazi, da li smo na rubu humanitarne katastrofe? Moje drugo pitanje se tiče srpskog predsedavanja OEBS-om u 2015. godini. Koliko uspešno je ono bilo tokom ovog teškog i komplikovanog perioda, kako to vidi američka delegacija?

Ber: Hvala vam mnogo za ta pitanja. Da se pozabavim prvo ovim drugim. Pre svega, ima još vremena do kraja srpskog predsedavanja, a najvažniji deo toga, koji nam predstoji, je organizacija Ministarskog saveta OEBS u decembru. Mi koji smo u Beču vredno radimo na postavljanju osnova za taj događaj, i radimo sve što možemo da predsedavajući uspešno organizuje ovaj Savet. Ja imam sjajan radni odnos sa mojim srpskim kolegom, i veoma smo zahvalni za srpsko predsedavanje u godini koja je bila veoma aktivna i zahtevna za OEBS, i kad je reč o radu na terenu, ne samo u Ukrajini, nego i na drugim mestima, i kad je reč o predsedavanju političkim dijalozima koji se dešavaju u Beču. Nastavićemo zajednički rad do kraja godine, kako bismo mogli da ovu godinu posmatramo kao na uspeh na koji Srbija može da bude ponosna.

 

Kad je reč o vašem pitanju o izbeglicama, nema sumnje da je migrantska kriza s kojom se Evropa trenutno suočava enorman izazov, i moramo da budemo svesni da je rešenje ovoga da se reši konflikt, pre svega u Siriji. Svakako, dok ja ovo govorim, ovde u Beču se rade stvari koje imaju za cilj da se postigne napredak po tom pitanju. Mislim, kad govorimo o izbegličkoj i migrantskoj krizi u Evropi, jedna od stvari koje neprestano ponavljamo je da je ovo vreme koje testira vođe, a vođe koje podstrekuju antimuslimanska osećanja, ksenofobiju, i slično, prave prekršaje mnogih obaveza koje su njihove vlade preuzele, a ujedno su i kontraproduktivni, kad je reč o pravom izazovu koji je pred nama. SAD su pružile najveću humanitarnu pomoć u Siriji i u okolini Sirije. Nastavljamo da se bavimo ovom situacijom. Prošle nedelje OEBS je imao sastanak u Jordanu, na kojem je izbeglička kriza bila jedna od najbitnijih tačaka dnevnog reda, i tamo su bili ministri spoljnih poslova mnogih zemalja, uključujući Nemačku i brojne zemlje regiona, koji su diskutovali o izazovima vezanim za izbegličku krizu. Ovo je nešto što je ispred nas i u centru naše pažnje. Očigledno je da niko ne minimizuje ovaj izazov, i da je ovo izazov s kojim Evropa mora da se suoči. Zato nastavljamo da tražimo konstruktivna rešenja.

 

Moderator: Imamo dodatno pitanje od Filipa Raunića iz hrvatskog Telegrama.

Telegram: Moje pitanje je o situaciji u Ukrajini. Da li će SAD insistirati da sankcije prema Rusiji ne budu dignute pre kraja okupacije Krima, ili je po ovom pitanju moguća neka vrsta kompromisa?

Ber: Hvala na pitanju. Postoji veći broj sankcija koje su povezane sa okupacijom Krima, i one će ostati na snazi sve dok traje okupacija. Postoje druge sankcije, uperene protiv onih koji su bili ključni u donošenju određenih odluka i komandovanju, i kad je reč o podršci za okupaciju istočne Ukrajine. Jasno smo rekli da nikakva diskusija o podizanju sankcija ne može da se dogodi pre pune implementacije Sporazuma iz Minska, i ovo nije samo stanovište SAD, nego i pozicija partnera u EU, s kojima smo veoma blisko sarađivali u poslednje dve godine kako bi koordinirali našu politiku i kako bi poslali veoma jasnu poruku da niko ne želi sankcije. Sankcije su alternativa koja se dešava jer akcije na terenu krše međunarodni zakon i političke obaveze Rusije prema OEBS. Tako da su sankcije odgovor na ono što su Rusi uradili, a ne nešto što mi želimo da bude na snazi. Mi ćemo biti u poziciji da pokrenemo razgovore o ublažavanju sankcija čim Rusija bude ispunila svoje obaveze iz Sporazuma u Minsku.

 

Moderator: Hvala. Naše sledeće pitanje postaviće Hajdi Jansen iz danskog Jilands Postena.

Jilands Posten: Čula sam neke glasine da postoje ljudi koji žele da naprave reformu OEBS-a. Da li je ovo nešto za čim SAD takođe vidi potrebu, kako bi se OEBS učinio odgovornijim? Da podrška organizaciji, na jedan način, bude jedinstvenija?

Ber: Zavisi o kojim ljudima govorite. SAD sigurno imaju dugoročnu privrženost i volju da se uključe u diskusiju o tome kako možemo da učinimo OEBS efikasnijim, i to je konverzacija koja traje. Takva vrsta konverzacije bi trebalo da postoji u svakoj organizaciji, jer uvek postoje načini da se stvari poprave. Tako da, u tom smislu, ostajemo otvoreni za mogućnosti da poboljšamo i pojačamo kapacitete organizacije kako bi zaista mogla da se uhvati u koštac sa bezbednosnim izazovima u ovom regionu. A očigledno je da su nas proteklih par godina naučile da imamo veoma stvarne, postojeće bezbednosne izazove za koje je potrebna konkretna pomoć. Ima više ideja, kad je reč o tome. Neke od njih su dobre. Neke od njih su loše. Jedan od izazova s kojim smo suočeni je taj da je OEBS od osnivanja pa do sada operiše na bazi konsenzusa. Tako da često dobre ideje budu žrtva jedne ili dve države koje ih opstruiraju. Pravi izazov, po mom mišljenju, nikad nije bio nedostatak dobrih ideja kako bismo učinili naš rad boljim i efikasnijim, nego činjenica da nisu svi uvek u poziciji da podržavaju bolji i efikasniji rad organizacije. Mislim da ova konverzacije ostaje otvorena. Sigurno, mislim da postoji i druga strana, koja bi volela da oslabi OEBS, a SAD vidi jedinstvenu vrednost organizacije koja je zasnovana na sveobuhvatnoj viziji bezbednosti koja vidi da su ljudska prava, otvorene ekonomije, zaštita životne sredine i takozvana "hard" bezbednost ili političko-vojna bezbednost sve međusobno povezane i neodvojive. Ovo je zasnovano na obavezama koje su preuzele sve države članice, kako bi održale principe koji stoje u osnovi sve tri dimenzije bezbednosti, i mi ne moramo da reformišemo taj deo. To ostaje prava formula za napredak. A u poslednjih nekoliko godina videli smo kako se sve to narušava, i ujedno potvrđuje sve što je u osnovi OEBS. Naučili smo da je nazadovanje ljudskih prava u Rusiji povezano sa spoljnom agresijom, a da je veza između ljudskih prava i bezbednosti neosporna, i to sad svi mogu da vide. Trebalo bi da svi nastavimo da radimo na podržavanju i ostvarivanju ljudskih prava kao stvari od fundamentalnog bezbednosnnog interesa za sve vlade u regionu.

 

Moderator: Imamo dodatno pitanje od Igora Ćuzovića iz Telegrafa.

Imam još jedno pitanje o humanitarnoj krizi sa migrantima. Kakav je stav OEBS prema podizanju zidova na granicama i najavama podizanja zidova na granicama, konkretno je reč o granicama između Mađarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije? Da li će se OEBS baviti ovim?

Ber: Ovo je dobro pitanje. OEBS kao takav nije dao mišljenje o ovome. Mislim, generalno, kad sam razmišljao o tome šta OEBS može da uradi kako bi bio od pomoći onima koji žele konstruktivno da se uhvate u koštac sa ovom krizom, postoje tri vrste stvari koje možemo da uradimo. Prvo, postoji niz obaveza starih više od 40 godina, od kojih se neke direktno odnose na tretman izbeglica, i slično; i neke se upravo bave gajenjem tolerancije i inkluzivnog društva i sličnim stvarima. Tako da su te obaveze nešto na šta možemo da ukažemo i koristimo kao vodič kad se pitamo da li su određeni odgovori konzistentni sa tretmanom izbeglica sa ljudskim dostojanstvom i poštovanjem i prepoznavanjem činjenice da izbeglice i migranti imaju ljudska prava, te osiguravanjem toga da naša politika jeste u skladu sa našim obavezama u tom smislu. Druga stvar je činjenica da je OEBS platforma za dijalog i videli smo prošle nedelje u Jordanu, kao što vidimo svake nedelje ovde u Beču da, kada jedna određena država želi da stavi pitanje, kao što je izbeglička kriza, na pregovarački sto, to je za nas prilika da razmenimo poglede o tome šta jeste, a šta nije konstruktivan odgovor, koje obaveze zemlje učesnice procesa imaju, u odnosu na izbeglice i migrante, i kako se to uklapa u njihovu politiku. Treća stvar, OEBS ima operativne platforme, postoji kancelarija koja radi na tome, na primer krijumčarenjem ljudi, kao i kancelarije na terenu. I mnoge zemlje podnose veliki teret ove krize, a među njima je i vaša zemlja, očigledno, imaju veliko prisustvo OEBS na terenu. To prisustvo može biti podrška vladi domaćinu i građanskom društvu da identifikuju konstruktivne odgovore i podrže ih, kako bi se izborili sa krizom. Tako da, razmatrali smo načine na koje OEBS može podržati pozitivna, afirmativna rešenja.

 

Moderator: Poslednje pitanje postaviće Sandra Veljković iz Večernjeg lista iz Hrvatske.

Večernji list: Česte su kritike da SAD ne radi dovoljno da pomogne u rešavanju trenutne situacije na terenu u Evropi. Koji je vaš odgovor na to?

Ber: Moj odgovor je da su SAD i dalje najveći humanitarni donor, kad je reč o odgovoru na izbegličku krizu. Takođe, duboko smo angažovani na stvaranju situacije u kojoj izbeglice neće morati da beže iz domova i imaće priliku da se vrate kući kad se konflikt razreši. Kad je reč o našoj pomoći u Siriji, dali smo više hrane nego svi ostali donori zajedno. Naša pomoć dolazi do pet miliona ljudi u svih 14 guvernorata u Siriji, svakog meseca. Tako da su SAD istorijski bile i nastaviće da budu svetski lider, i treba da budemo lider, kad je reč o odgovoru na humanitarne krize. Jedan od problema, koji je sistemski i treba da bude rešen, i na koji upozoravamo naše partnere, je da UNHCR redovno ne uspeva da skupi dovoljno sredstava, najblaže rečeno, kako bi odgovorio na potrebe onih u krizi. Mislim da je ta cifra koja izražava nedostatak oko 60 odsto, u skorašnjim krizama. I napori da se premosti taj jaz će imati mnogo efekta na stvaranje situacije u kojoj ljudi neće morati da beže toliko daleko od domova da pronađu sigurnost i budu u stanju da prežive. Tako da, duboko smo uključeni u ovo. Prepoznajemo ozbiljnost izazova sa kojima se susreću evropske vlade. Pričali smo s mnogima o tome kako možemo da pomognemo. Ali SAD su na frontu i u centru, na terenu, kad je reč o odgovoru na humanitarnu krizu, i nastavićemo da predvodimo, u ovom smislu.

Moderator: Hvala vam svima.

(Igor Ćuzović)