PAŠTETE I VIRŠLE SU NAJGORE, SLANINA I PRŠUTA NISU STRAŠNE: A najzdravije je - KONJSKO MESO!
Kobasice ne bi trebalo jesti više od jedanput nedeljno, sveže crveno meso može najviše dva puta, najzdravije je konjsko i meso divljači, a piletinu nikako ne treba kupovati u prodavnici
Svakodnevno prekomerno konzumiranje pašteta i viršli siguran je način da dobijete rak debelog creva, a domaća slanina i pršuta su daleko manje kancerogene. Ubedljivo najzdravije je meso konja i divljači, dok je svinjetina, uprkos predrasudama manje opasna od teletine, jagnjetine i piletine, piše Informer.
Nutricionista Milka Raičević smatra da su viršle i paštete ubedljivo najnezdravije namirnice, dok ostale mesne prerađevine nisu štetne ako se pravilno konzumiraju.
- Od viršli i pašteta nema gore hrane. U pašteti se nalazi sve ono najgore po zdravlje ljudi - kandže, kljunovi, nitrati, veštačke boje, so... Naravno, niko neće da dobije rak ako dobije jednu paštetu u 15 dana ali ako je konzumira svakodnevno, onda je vrlo verovatno da hoće - navodi Milka Raičević za Informer.
Ona preporučuje tri do pet šnita slanine i domaće pršute u toku jedne nedelje, jer u tom slučaju štetna dejstva ovih namirnica ne mogu da dođu do izražaja.
NE STOJMO ĆUTKE, ODBRANIMO BUTKE: Pravda za slaninicu i kobasicu ZAPALILA DRUŠTVENE MREŽE!
- Najbolje je da slaninu malo propržite kako bi se izvukao deo masnoće. Kobasice ne bi trebalo jesti više od jedanput nedeljno jer su one štetnije od slanine i pršute. Sveže crveno meso na stolu treba da se nađe najviše dva puta, osim u ishrani dece, kojoj se mesni obrok preporučuje tri puta. Najzdravije je konjsko i meso divljači, zatim domaća svinjetina, pa tek onda sve druge vrste mesa. Ne svetujem piletinu koje se može naći u našim prodavnicama jer je puno hormona, preporučujem piletinu koja se gaji u seoskim domaćinstvima - precizira Raičević.
Mesni proizvodi izazivaju RAK, ali ne svi! Evo koje SMETE DA JEDETE!
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović ističe da se zbog količine otpadaka, koji se stavljaju u paštete i viršle, ti proizvodi hitno moraju deklarisati kao opasni po život.
- Upravo u njih se stavlja otpad koji se u Evropi koristi za ishranu životinja. U toku prošle godine uvezli smo 35.000 tona masnog otpada, od kojeg se u Evropi uglavnom pravi hrana za životinje. To je završilo u viršlama, paštetama i salami, koje mi sada jedemo i trujemo sebe polako ali sigurno - rekao je Papović.
(Telegraf. rs / Izvor: Informer)