MUSLIMANI MASOVNO PRELAZE U HRIŠĆANSTVO: Islam, izgleda, ipak neće vladati svetom (VIDEO)
Prema nekim podacima, na Zapadu svake godine u hrišćanstvo pređe nekoliko desetina hiljada muslimana, u Rusiji je od raspada Sovjetskog Saveza to učinilo 2 miliona, dok je ovaj trend najžešći u Africi: libijski šeik Ahmed Al Katani tvrdi da svake godine u Crkvu uđe 6 miliona afričkih muslimana
Redovno slušamo o tome da veliki broj evropskih hrišćana prelazi u islam poslednjih decenija, i da se taj broj umnogome uvećava kako vreme odmiče; čak se i Telegraf bavio ovom temom, kada smo pokušali da obrazložimo razloge zbog kojih se to dešava.
Međutim, ne slušamo mnogo o muslimanima koji prelaze u hrišćanstvo, a njih itekako ima: u Evropi je veći svakako broj onih koji postaju pripadnici islamske veroispovesti od onih koji tu religiju napuštaju, ali je daleko od zanemarljivog, a kao što ćemo videti, u nekim delovima sveta trend je dramatično obrnut.
Sada, naime, ne samo da se povećava broj bivših evropskih muslimana koji se pokrštavaju, nego je sve veći broj onih koji to rade javno uprkos pritiscima, opasnosti odstranjivanja iz svog dotadašnjeg društva i porodice, pa čak u nekim slučajevima i pretnjama po život, piše "India Times". Povećava se i broj onih koji postaju agnostici i ateisti, bez formalnog primanja hrišćanstva.
Mlada (i vrlo lepa, ako smemo da kažemo) francuska rediteljka Šejen Karon prošle je godine izbacila nagrađivani film "Apostol" koji se bavi upravo ovom tematikom: mladi musliman koji ima nameru da postane imam, podstaknut spletom okolnosti kreće na put konverzije u hrišćanstvo, sve vreme pod silnim napadima svoje porodice.
Ako mislite da je u pitanju fikcija koja nema nikakve osnove u realnosti, grešite. Uzmimo na primer pastora Saida Uđibua (46) koji je uradio nešto nemoguće: od radikalnog islamiste postao je evangelistički hrišćanin.
- Vreme je da prestanemo da se krijemo - kaže on, sugerišući da postoji veliki broj bivših muslimana poput njega koji ne smeju javno da kažu šta su uradili, od straha od gubitka svih veza sa porodicom i prijateljima.
To nije šala. Otpadništvo od vere je zabranjeno u islamskoj kulturi i premda Kuran ne govori ni o kakvim kaznama za one koji napuste islam, hadisi (verbalno prenošene pa zapisane priče i izjave proroka Muhameda) pozivaju na ubistvo.
Izgleda da je muslimanima od svih hrišćanskih konfesija najprimamljiviji protestantizam, konkretno gorepomenuti evangelizam. Međutim, u Zapadnoj Evropi ima dosta i onih koji prelaze i u rimokatolicizam, posebno u Francuskoj gde se u tu konfesiju godišnje od 15.000 bivših muslimana preobrate dve trećine.
Najviše ih međutim "prelazi" u ateizam, kao što je slučaj sa svim religijama.
- Islamski radikalizam i globalni džihadizam su glavni faktor u rastu ovog nadolazećeg obrnutog radikalizma - objašnjava jedan drugi novohrišćanin, Raduan Atija, koji predaje islamske studije na Univerzitetu u Ližu, u Belgiji.
Ahmed, belgijski inženjer, kaže da je napustio islam jer mu se smučila "totalna kontrola" koju njegova bivša religija ima nad životom svakog svog pojedinačnog sledbenika, a smučila mu se i "sveprisutnost fundamentalista" i ono što on sam naziva "licemerje islama".
Sada se bori protiv "muslimanske indoktrinacije" u sklopu grupe koja okuplja ljude iste verske prošlosti i sadašnjosti, a koja je prošle godine pozivala na proteste protiv islamista u Nemačkoj gde su ovi potonji u pojedinim mestima sebi dali za pravo da se proglase za "šerijatsku policiju", i da tuku ljude koji krše šerijat usled Nemačke gde mu mesto nije.
- Istina je da se nekako i mi sami uključimo povremeno u te desničarske atake na islamske fanatike, ali islam je takođe ekstremna desnica. Na nama je da očistimo kuću - kaže on.
25-godišnji Imtiaz Šams koji za sebe kaže da potiče iz "veoma konzervativne" muslimanske porodice u Londonu nije aktivista protiv svoje bivše religije, ali jeste član jedne grupe koja se međusobno ispomaže i koja trenutno broji oko 300 ljudi. Šams kaže da postoji nekoliko takvih grupa. Takođe napominje koliko je teško porodici reći šta si uradio.
- Ljudi se osećaju povređeno jer se osećaju kao da nešto odbacuješ, kao da im pljuješ u lice čak i ako poštuješ njihovu veru. Moja majka takođe ima strah da će joj dete goreti u paklu - kaže on.
Ako je to tačno, Imtiaz neće biti jedini u "večnoj vatri". Neki podaci iz 2012. godine pokazuju da je u godinama koje su prethodile oko 200.000 muslimana na Zapadu prešlo u hrišćanstvo, te da je u poslednje dve decenije više muslimana primilo hrišćanstvo nego u celoj istoriji ukupno.
Situacija u Rusiji je još dramatičnija. Nećete verovati, ali prema podacima Romana Silantijeva, bivšeg izvršnog sekretara Međureligijskog veća Rusije, u toj je zemlji od raspada Sovjetskog Saveza pa do 2010. godine islam napustilo preko dva miliona ljudi, koji su prešli u pravoslavno hrišćanstvo.
Uprkos tome što se u najvećoj zemlji na svetu neprestano govori o tome da će do 2050. godine muslimani postati većina, Silantijev je to nazvao mitom koji nije potkrepljen podacima. Šta više, on napominje da je samo 2-5.000 pravoslavnih hrišćana primilo islam, u istom periodu.
Podaci kojima potkrepljuje svoje tvrdnje su neverovatni. Primera radi, nakon masakra u Beslanu, broj muslimana u Severnoj Osetiji je pao za 30 odsto, a u samom Beslanu za pola; broj stanovnika se nije promenio.
Ovaj trend se objašnjava ne prozelitizmom već uticajem dominantne ruske kulture, koja je prevashodno pravoslavno hrišćanska. Usled porasta ugleda Rusije poslednjih godina i novog položaja koji ima u svetu, posebno nakon početka intervencije u Siriji, svi su izgledi da se taj broj dodatno poveća.
Afrika je kontinent sa svakako najvećim brojem ljudi koji napuštaju islam. Ako je verovati istaknutom libijskom šeiku Ahmedu Al Kataniju, koji je 2012. godine dao intervju Al-Džaziri (koji je kasnije skinut sa njihovog sajta), svakog sata u Africi 667 muslimana postaju hrišćani, svakoga dana 16.000, a svake godine šest miliona.
Šeik Al Katani takođe tvrdi da su sve priče o velikom broju ljudi koji prelaze u islam zapravo "tablete za smirenje" koje muslimane trebaju da umire i ušuškaju "da se ne bi dosetili".
Nije nemoguće da se ovaj trend proširi i na Evropu, posebno ako se ima u vidu da se poslednjih meseci veliki broj izbeglica i imigranata sa prostora Bliskog istoka pokrštava da bi lakše dobili azil.
Ali, sve to sa sobom nosi dosta veliku opasnost. Opšte je poznato da su preobraćenici veći vernici od onih kojima je to u porodici (zbog velikog broja faktora kojima se sada nećemo baviti).
Evropljani se dve stotine godina bore za svoja građanska prava nakon mraka srednjeg veka u kome je Crkva i na Istoku i na Zapadu dozvoljavala samo jednu seksualnu pozu i odbijala da krsti decu ako su začeta u dane posta (dve činjenice koje nam samo služe kao ilustracija za taj period).
Ako se građanske slobode u nekom trenutku u budućnosti budu ukinule, ima li razlike da li to rade muslimani ili hrišćani?
(O. Š.)