NIKAD VIŠE KNJIGA, A NIKAD MANJE PISMENIH: Otvoren 60. beogradski međunarodni sajam knjiga

Pre nego što je održao besedu koju je nazvao "pismenim radom" Kusturica je priznao da ima tremu, iako je već govorio pred daleko većim auditorijumom, jer je za njega knjiga mnogo veća svetinja

Najveći sajam knjiga u Srbiji i u regionu danas je svečano otvoren u Hali II Beogradskog sajama po 60. put, na radost svih knjigoljubaca, koji će narednih osam dana moći da uživaju u najbogatijoj književnoj trpezi koja im se podastire samo jednom u toku godine.

Preporučujemo

TELEGRAF NA LICU MESTA: Sve što treba da znate o ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu

U ime Rusije, zemlje počasnog gosta, učesnike Sajma je pozdravila dr Natalija Naročnickaja, direktor moskovske Fondacije za istorijsku perspektivu, priređivač serije knjiga o istorijskim vezama Rusije i Srbije, autor brojnih naučnih radova o nacionalnoj istoriji, međunarodnim odnosima i savremenoj politici, uključujući i njen najznačajniji rad: Rusija i Rusi u svetskoj istoriji.

Dr Naročnickaja je "drage prijatelje i kolege" odmah obavestila da je "za nas, Ruse, to ove godine posebno radostan događaj, jer je Rusija počasni gost Beograda!"

Podsetivši da "u slovenskoj kulturi knjiga zauzima posebno mesto", ona je kazala da su "knjige reke koje Vaseljenu preplavljuju mudrošću", a zatim je citirala letopisca Nestora iz XI veka koji je u "Povesti minulih leta" napisao da je "u njima nepregledna dubina, one su nam uteha u tuzi…"

- U istoriji južnih Slovena književnost, hrišćanstvo i državnost izrastali su iz istog korena i neraskidivo su povezani - konstatovala je Naročnickaja i citirala našeg patrtijarha Pavla: "Nama Bog nije dao ni mač, ni pušku da prisiljavamo ljude da nam priđu, da postanu hrišćani. Dao nam je reč..." i podsetila da je govorio: "u naše vreme često se može čuti da knjige postaju prošlost, da digitalno doba diktira svoja pravila, život, međutim, svedoči o nečem drugom. Snaga reči postaje sve veća, kao što postaje veća i odgovornost za izrečenu, a tim pre i štampanu reč".

Sa ponosom gošća iz Rusije je konstatovala da su "i njena domovina i Srbija i dalje zemlje koje čitaju, i naš je zadatak pre svega da pomažemo proces međusobnog upoznavanja. Više ruskih knjiga treba da se prevodi na srpski, više srpskih autora treba da nađe put do srca ruskih čitalaca. Mi treba da čuvamo i uvećavamo neprocenjivo blago naše slovenske pravoslavne kulture, našu Bogom danu ćirilicu!"

- Za Ruse i Srbe podjednako su draga imena Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Šolohova kao i Petra Petrovića Njegoša, Branislava Nušića, Dobrice Ćosića, Ive Andrića. Neka se ovaj niz slavnih imena nikada ne prekine, neka se popunjava novim imenima - poručila je Naročnickaja i dodala da će možda baš na ovom sajmu posetioci naći za sebe nove autore, nova dela koja će im otkriti Rusiju.

Čast da otvori jubilarni Sajam knjiga ove godine pripala je reditelj i piscu Emiru Kustirici, dvostrukom dobitniku Zlatne palme na filmskom festivalu u Kanu, dobitniku Zlatnog lava na Venecijanskom festivalu i nacionalnom ambasadoru UNICEF-a u Srbiji.

Pre nego što je održao besedu koju je nazvao "pismenim radom" priznao je da ima tremu iako je imao prilike da govori pred daleko vecim auditorijumom, jer je za njega knjiga mnogo veća svetinja.

Kusturica je rekao da mu je velika čast što je dobio poziv da otvori ovu smotru i dodao da mu mnogo znači što su on i ovaj Sajam knjiga vršnjaci.

Kusturica se u svojoj besedi "Biti pismen", koja je prevođena na ruski, jezik počasnog gosta, vratio u 19. vek kada je pismenost u našim krajevima donosila posebno mesto u društvu i "kada bi neko za nekoga rekao on je pismen, glasno bi izrazio prema toj osobi uvažavanje". Pismeni nije bio savršen, ali mu je to bila namera", rekao je Kusturica.

Evo kako je Kusturica dočarao pismenog čoveka po njegoj meri: "pismeni je težio ka istini, dobroti i uzvišenosti. Nije imao nikakve veze sa antijunakom koji postaje oličenje vremena u kojem živimo. Nikada nije bio do kraja stvaran, a rukovali smo se sa njim. Izgledao je kao lik koji je iskoračio iz neke knjige, banuo pred nas kao i sama istina da bez upamćenih slika i čitavih poglavlja knjiga nema pismenog čovjeka!" "Pismeni je bio čovek vrlina, neobuzdan, ostrašćen kao Oskar Vajld, ali je rečju kao sabljom znao da razdvoji ukus od neukusa i pokaže nam put i način kako da mislimo. Sve drukčije od ovovremenog antijunaka, selfi čoveka samozaljubljenog, onog koji ne veruje u istoriju, prihvata korporacijski kapitalizam kao sudbinu i vredno radi na dokazu kako njegov komšija ali i čitav narod ne vrijedi pišljiva boba! On pravi selfi snimke svojim ajfonom i sa velikim uzbuđenjem prati razvoj svake bubuljice na licu".

Kusturica se poetično zapitao: "kako je pusta mladost koja nije otkrila Antona Pavlovića Čehova!?" Šta bi bilo da nam dušu nisu preplavile Tolstojeve rečenice u kojoj je svetlost padala i na najsitniji detalj! Znali smo boju dugmeta na mundiru Vronskog a lik Ane Karenjine je bio jasniji od upečatljive glumice na filmskom platnu. Sve to, dok nas je vodio stranicama gđe smo bili grijani plemenitim odmah zatim talasima svirepe ljudske osjećajnosti, a tek u sjeni krupnih riječi razvijao je zaplete snažne i moderne. Da nije bilo Bulgakova kako bi osjetili apsurd i paradoks. Malo je vremena da se nabroje svi pisci koji su ako ne jednaki, ali ne manje važni bez kojih pismeni nije mogao da nastane", a potom sa žaljerm konstaovao da "nikada nije bilo ovoliko knjiga, nikada čovek nije imao pristup ovolikoj gomili ispisanih stranica i nikada nije bilo manje pismenih".

Otvaranju su prisustvovali ambasador Rusije Aleksandar Čepurin, zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović, ličnosti iz javnog i kulturnog života.

Na otvaranju je nastupila primadona Jadranka Jovanović koja je otpevala pesmu "Što se bore misli moje" za koju je reči napisao knez Mihailo, a muziku Kornelije Stanković.

Od sada pratite Telegraf i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Izvor: Tanjug)