ANA UBIJA SA UDALJENOSTI OD 1.300 KILOMETARA: Ona upravlja dronovima i seje smrt među teroristima! (VIDEO)

- Sećam se da sam pomislila: "Sada ću ispustiti bombu na ovog tipa" - Kada to uradiš pet-šet, ili deset puta, to postaje posao kao i svaki drugi - objašnjava ova žena koja je pukovnik američke vojske

Amerikanka Ana je pukovnik ratnog vazduhoplovstva SAD i senzor operator letelica sa daljinskim upravljanjem. U vazduhoplovnoj bazi Krič u Indijan Springsu (Nevada) zadužena je za misije dronova iznad Iraka i Avganistana.

Preporučujemo

Ono što je ovaj dron snimio ne viđa se svakog dana, a potpuno je veličanstveno! (VIDEO)

Te 2009. američki predsednik Obama poslao je vojne snage u ofanzivu na Avganistan, a Ana, koju kolege zovu "Sparkl" (Iskra) pripremala se za 24-časovnu smenu tokom koje će locirati pobunjenika, gledati kako ga ubija projektil "Helfajer" i pratiti njegovu sahranu.

Uprkos velikoj pažnji koju privlače dronovi, muškarci i žene iza oružanog sistema 21. veka koji izaziva najveće podele, uglavnom su skriveni od javnosti.

U toj ponoćnoj smeni 2009. “Iskra” je "letela" s Patrikom, bivšim pilotom bombardera B-1 koji je bacao bombe na Avganistan, ali pošto nije želeo da bude odvojen šest meseci od porodice, 2009. se dobrovoljno prijavio da upravlja bespilotnom letelicom MQ-9 Riper. Na taj način je mogao da bude kod kuće, a da ipak učestvuje u vazduhoplovnim borbenim misijama.

Malo je oružja u američkom arsenalu koje je toliko neumoljivo kao flota letelica sa daljinskim upravljanjem (remotely piloted aircraft -RPA), poznatih i kao dronovi.

Više od deset godina američke bespilotne letelice nadleću Avganistan i Irak, obezbeđujući kopnenim snagama pogled sa neba radi otkrivanja terorista i pobunjenika, a u većini slučajeva i oružanu snagu za njihovo uništavanje.

Iskra je volela da leti sa "Spejdom", kako su Patrika zvali drugovi, jer je bio opušten i davao joj sigurnost. Pre nego što se pridružila Američkom ratnom vazduhoplovstvu radila je u kockarnici u Lujzijani da bi finansirala studije. Počela je kao analitičar satelitskih snimaka, na kojima je tražila znakove neprijateljske vojne aktivnosti. Posle toga je premeštena u program za daljinsko upravljanje letelicima. Nadimak “Iskra” je dobila zato što je njen hendsfri uređaj bio ukrašen svetlucavim kamenčićima.

- Koristim ga da oduzmem neprijatelju muškost u zagrobnom životu - kaže ona. "Mnogi radikalni džihadisti veruju da neće dospeti u raj ako ih ubije žena. S obzirom na to kako se odnose prema svojim ženama, sasvim je u redu da im stavljam so na živu ranu" kaže ona.

Svaka smena je počinjala u glavnoj prostoriji za brifing, velikoj sali sa PowerPoint projektorom koji ukazuje na nove informacije o vremenu, području u Avganistanu koje će biti gađano, kao i status “Ripera” i “Predatora” koji učestvuju u različitim misijama. Posle kratkog informisanja, pristupaju zadatku za taj dan. Pridružila im se još jedna posada “Ripera”.

Cilj je bio vođa talibana srednjeg ranga. Njihova eskadrila ga je pratila poslednjih nekoliko nedelja, a sada im je naređeno da napadnu. Obaveštajni analitičari postavili su seriju slajdova na ekran na kome se nalazio dijagram napada. Na ekranu je uvećana slika terena. Na istočnoj strani je groblje, na zapadnoj objekat u kome živi meta napada. Ispred zgrade je bio parkiran njegov motocikl kojim je svakodnevno odlazio na sastanke.

Pošto su ga pratili nedeljama, znali su da mu je potrebno 12 sekundi da sedne na motocikl i stigne do ugla zgrade. Plan je bio da ga pogode na delu puta između zgrade i groblja.

Spejd i drugi pilot su kružili letelicama, pri čemu je jedan “Riper” uvek bio okrenut prema cilju. Kada se vodeći “Riper” isključi, prateći “Riper” će biti u poziciji da puca.

- Prikupljajući sve te informacije, osiguravamo se da ćemo pogoditi pravu metu i svodimo na minimum mogućnost kolateralne štete - kaže Spejd. “Hteli smo da pucamo u njega između tačke A i B kako ne bi bilo kolateralne štete. Nije bilo šanse da bude povređena pogrešna osoba, a loši momak će umreti”.

Posle brifinga, Spejd i Iskra su otišli do Zemaljske kontrolne stanice (GCS), pilotske kabine RPA, koja se nalazi ispred zgrade baze. GCS ima dimenzije metalnog transportnog kontejnera i vrata na jednom kraju. Tu su i mnoštvo monitora i dve stolice. Svetla su prigušena kako bi pilot i senzor operator mogli jasno da vide monitore.

U GCS druga posada je bila spremna da se isključi. Riper je već bio u vazduhu i leteo iznad područja u kome se nalazila meta. Jedinice bespilotnih letelica su jedinstvene u vazduhoplovnim snagama. Piloti dronova koji lete u SAD nikada ne poleću sa zemlje. Posade stacionirane u inostranstvu zadužene su za poletanje i sletanje. Na monitoru je cilj sa slajdova na brifingu ispunio ekran.

Pošto se druga posada isključila, u GCS je zavladala tišina. U prvih nekoliko minuta Spejd i Iskra su još jednom analizirali plan napada. O željenoj tački udara i gde će projektili udariti kada ga ispale. Ponovili su kuda će Iskra usmeriti projektil ukoliko budu morali da odustanu od napada. Ceo proces je trajao 15 minuta, a onda su se pripremli da sačekaju cilj.

Ubrzo im je dosadilo. Vrebanje cilja “ne trepćući” jedna je od tipičnih misija RPA, ali i jedna od najdosadnijih. Posade ponekad satima posmatraju jednu kuću. Da bi ostali koncentrisani, izmišljaju igre da ubiju vreme. Raspravljaju o restoranima u Las Vegasu, prate sportske rezultate i sl. Posade kažu da su bezbroj puta gledali borce kako vrše nuždu i imaju seks u šumi, ponekad sa životinjama.

Dva sata nakon što im je počela smena, Iskra i Spejd su konačno ugledali cilj kako izlazi iz kuće u izlizanoj majici i pantalonama tipičnim za taj region.

“Evo ga”, rekla je “Iskra”, a nišan se okrenuo kako bi se cilj našao na sredini ekrana. Nišan ga je pratio kad je stao pored zida da urinira. Pošto je zaršio, vratio se u kuću. To se dešavalo satima, pre nego što je najzad seo na motocikl.

Hendsfri na glavu. Muzika se gasi. Niko ne sme u sobu. Veoma je tiho.

Iskrini prsti su počeli da podrhtavaju kada je usmerila nišan na cilj. Uvek joj se to događalo uoči napada. Prilikom prvog napada, šaka joj je utrnula od straha neposredno pre nego što je usmerila bombu sa laserskim navođenjem na grupu od 15 boraca u Avganistanu.

- Sećam se da sam pomislila: "Sada ću ispustiti bombu na ovog tipa" kaže Iskra. - Kada to uradiš pet-šet, ili deset puta, to postaje posao kao i svaki drugi -  objašnjava ona.

Pored nje je Spejd održavao visinu Ripera i krenuo prema cilju, koji je upalio motor i izašao na neasfaltirani put. Dok je Iskra pratila cilj nišanom, Spejd je proveravao putanju leta i računao u glavi. Ako nastavi ovom brzinom, pobeći će mu. Druga posada će ga pogoditi. Četrnaest godina nakon što je jedan američki dron prvi put ispalio projektil na operativca Al Kaide, moralnost i zakonitost “daljinskih udara” i dalje je predmet kontroverzi. Ranije ove godine američka vlada je otkrila da je dron slučajno ubio jednog njenog državljanina taoca koga je držala Al Kaida pokrenuvši novi talas rasprava o opravdanosti korišćenja letelica na daljinsko upravljanje za napade.

U utorak je "Intercept" objavio nove dokumente o misijama RPA u Avganistanu, Somaliji i Jemenu. Oni odslikavaju poražavajuću situaciju kada je reč o RPA, pri čemu je interna američka vojna studija otkrila “značajne nedostatke” u identifikaciji ciljeva. Zbog oslanjanja na mobilne telefone, ubijena je pogrešan cilj. Novi dokumenti takođe dovode u pitanje preciznost RPA. “Intercept” navodi da je u Avganistanu od januara 2012. do februara 2013. ubijeno više od 200 ljudi, od kojih su samo 35 bile izabrani ciljevi.

Iskra i Spejd nisu imali vremena da brinu zbog toga što će propustiti metu. Morali su da budu spremni za slučaj da prvi pogodak promaši. “Uvek se nadate da će onaj drugi pogrešno proceniti vreme kako bismo mi mogli da pucamo”, kaže ona.

Spejd je napravio krug i počeo da se vraća prema meti kada je druga posada pucala. Par projektila "Helfajer" poletelo sa Ripera i palo neposredno ispred motocikla, poprskavši cilj šrapnelom. Dok je drugi Riper “odlazio”, Spejd se približio cilju od pozadi. Iskra je nišan držala na oblaku dima i šrapnela posle udara. Na njima je bilo da procene štetu i suoče se sa osećanjima koja prate oduzimanje života sa udaljenosti od više hiljada kilometara.

- Kada pogodite kamion pun ljudi, ruke i noge se razlete na sve strane. Gledala sam tipa kako se posle napada izvlači iz olupine bez donjeg dela tela. Umirao je polako. Morate to da gledate. Ne možete se baviti ovim poslom ako ste nežna žena u tradicionalnom smislu. Ovo su ljudi koji će imati košmare - kaže ona.

Međutim, ono što najviše progoni operatore RPA nije samo ispaljivanje projektila, već ono što se događa nakon toga. Za razliku od pilota lovaca, piloti i senzori RPA često ostaju u okolini posle napada da bi se uverili da je misija uspešno obavljena i prikupe dodatne informacije.

Iskra je videla obilje "vrućih tačaka" na zemlji, verovatno delova tela. Cilj je bio mrtav, što nije uvek slučaj. "To je samo mrtvo telo" kaže Iskra. "Uradili smo ono što smo morali da uradimo. Mrtav je. Sada ćemo gledati njegovu sahranu".

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs / Izvor: Blic)