Regionalna saradnja kao investicija u budućnost Zapadnog Balkana i Evrope

I budući da je region sada u centru pažnje, pravi je momenat za to i u tom kontekstu konferencija koju Privredna komora Crne Gore organizuje u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije i Savezom ekonomista Crne Gore, predstavlja odličan i konkretan korak ka inteziviranju ekonomske saradnje i prepoznavanju modela jačanja regionalne konkurentnosti

Berlinska inicijativa i  tekuća izbeglička kriza pokazale su da je Zapadni Balkan bitan fator stabilnosti i današnje i buduće EU. A mi kao regija najbolje prepoznajemo najefikasnije načina našeg udruživanja i ukoliko ih na pravi način valorizujemo, možemo postati bitan faktor evropske realnosti.

Preporučujemo

Tri ekskluzivna mesta u Crnoj Gori u kojima biste bez razmišljanja proveli odmor! (FOTO) (VIDEO)

I budući da je region sada u centru pažnje,  pravi je  momenat za to i u tom kontekstu konferencija koju Privredna komora Crne Gore organizuje u saradnji sa Savezom ekonomista Srbije i Savezom ekonomista Crne Gore, predstavlja odličan konkretan korak ka inteziviranju ekonomske saradnje i prepoznavanju modela jačanja regionalne konkurentnosti.

Crna Gora i Srbija predstavljaju jedan od najjočiglednijih primera takve međuzavisnosti i uticaja koje ona ima na prosperitet obeju zemalja. Crna Gora najviše uvozi iz Srbije, automobili proizvedeni u Fiatu u Srbiji u  Italiju stižu preko železničke pruge Beograd Bar i Luke Bar.

Isto  tako  po završetku izgradnje energetskog kable između Italije i Crne Gore, struja proizvedena u  Srbiji  na evropsko tržište moćiće se izvoziti preko Crne Gore. Preko Crne Gore u  Srbiju su došli investitori iz UAE , sada  vrlo bitni za ekonomiju ove zemlje. Turizam predstavlja 20% GDPa Crne Gore,   a  najviše turista ove sezone bilo je iz Srbije.

U meri u kojoj dalje jačamo pozitivne aspekte  ekonomske međuzavisnosti i regionalnu konkuretnost, u toj meri zavisi  i ekonomski  prosperitet  pojedinih zemalja. Koordinirani razvoj strateških privrednih i infrastrukturnih projekata , razvoj preduzetništva i zajedničke inicijative u  privlačenju direktnih stranih investicija, veća integracija finansijskih tržišta predstavljaju nedovoljno iskorišćene potencijale regionalnih integracija.  Turizam, hrana, energetika i  finansijska tržišta su  polja koja u  cilju konkurentnosti  na evropskom i globalnom tržistu  traže  veći  stepen udruživanja između zemalja našeg regiona.

Dodatne vrednosti za ekonomije pojedinih zemalja ostvarili bi i formiranjem zajedničke berze , integrisanom  promocijom regionalnih turističkih kapaciteta i prehrambrenih brendova.

Takođe, veći stepen saradnje na nivou obrazovanja, regionalna strategija i  nostrifikacija akademskih zvanja, formiranje regionalnih centara izvrsnosti kao i veća mobilnost radne snage pomogla bi smanjenju sve većeg jaza između  kadrova koje proizvode obrazovne ustanove i potreba  tržištu rada.

Postoji vise inicijativa iz biznis sektora koje podstiču intezivniji i brže povezivanje u ovom kontekstu, "Samit 100" je jedna od najreprezentativnijih.

Iskustva sa okupljanja "Samita 100" pokazuje da privrednici regiona prepoznaju  velike i izmerljive mogućnosti koje otvara veća ekonomska saradnja  u regionu i spremni su da ulože u njihovu aktuelizaciju.

Uz adekvatnu podršku državnih administracija time se može stvoriti značajna dodatnu vrednost  za sve građane regiona. Ta volja državnih  organa je evidentna  i to pokazuje i berlinska inicijativa kao  i intezivniji dijalog na liniji Beograda i Podgorice i predstojeća konferencija u Budvi.

Treba nam međutim egzekutivniji i brži pristup administracija da tu volju za podrškom regionalnih ekonomskih integracija i povećanje regionalne konkurentnosti konkretizuju kroz konkretne zakonske akte, smanjenje biznis barijera  i stvaranje uslova za brži protok kapitala u regiji.

I na nivou pojedinih država kao i regionalnih tržišta, razvoj preduzetništva i priliv direktnih stranih investicija još uvek usporavaju suviše duge administrativne procedure,  nepredvidivost u procenama oporezivanja i regulative o svojinskim praviam, fleksibilnost propisa koji se tiču tržišta rada.

Sve su to rešivi izazovi i skuupovi kao predstojeća konferencija Privredne komore Crne Gore, dijalog između privrednika i vlada, kao i razmena najboljih regionalnih iskustava značajno doprinose njihovom rešavanju.

Velika međuzavisnost  zemalja Zapadnog Balkana je realnost i neminovnost, a zadatak svih nas, i iz biznis I javnog sektora, je da strateški pristupamo toj međuzavisnosti i jačamo njene pozitivne aspekte koji su najevidentniji upravo na polju ekonomije.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Telegraf.rs)