MA, KAKAV BOJ NA KOSOVU: Pravi SRBI znaju da se OVDE dogodila NAJVEĆA BITKA za OPSTANAK NACIJE! (FOTO)
Na ovim planinskim vrletima odigrala se jedna od najvećih bitaka u Prvom svetskom ratu, ali ujedno i najznačajnija za opstanak srpskog naroda i vojske koja je bila u izgnanstvu na Krfu
Svi Srbi znaju gde se odigrao i kakav je ishod imao Boj na Kosovu, dok mnogi (ne toliko svojom greškom) ne znaju da se na planini Voras (srpski naziv: Nidže) na današnjoj grčko-makedonskoj granici dogodila najveća bitka za opstanak srpskog naroda u Prvom svetskom ratu!
Preporučujemo
Đokovića Kinez pitao na srpskom, a onda je Novak oduševio 15 hiljada navijača u Šangaju! (VIDEO)
Igrala se sa ZMIJOM OTROVNICOM! Evo šta joj se dogodilo (VIDEO)
Na najvišem vrhu Vorasa, Kajmakčalanu, srpska vojska je u direktnom okršaju sa bugarskom armijom u septembru 1916. napravila proboj Solunskog fronta (među istoričarima iz Zapadne Evrope poznat i kao Makedonski front).
NEMAC JE VOLEO SRBIJU VIŠE NEGO NEMAČKU: Ovo je njegov TESTAMENT. Da li su ga Srbi poslušali?
Bitke na Ceru i Kolubari, sa početka Prvog svetskog rata (1914), značajne zbog toga što je naterana na povlačenje desetostruko brojnija Austrougarska vojska, ali one su mnogo bitnije srpskim nego svetskim istoričarima.
Za razliku od Cera i Kolubare, na Kajmakčalanu je Srbija uspela da povrati svoju nezavisnost (prodor u današnju Makedoniju bio je oslobađanje tadašnje Srbije) posle skoro dvogodišnjeg izgnanstva na Krfu posle "albanske golgote", ali i da pobedi u jednoj od najbitnijih bitaka u Prvom svetskom ratu.
Koliko je pobeda na Kajamakčalanu značajna za dalji tok Prvog svetskog rata najbolje svedoči telegram koji je kasnije nemački car Viljem drugi uputio Bugarskoj vrhovnoj komandi, a u kojem je stajalo: "Dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod rata. Sramota!"
Na ovim planinskim vrletima, srpski vojnici su se u septembru 1916. oglušili o naređenje francuskog maršala Franša Deperea i generala Morisa Saraja da se sa ofanzivom sačeka do proleća, jer je prvi proboj u julu iste godine doneo velike gubitke, te je prvobitni plan bio da se Savezničke snage do proleća dodatno ojačaju sa britanskim i italijanskim trupama.
Međutim, regent Aleksandar Karađorđević je posle dogovora sa načelnikom generalštaba Petrom Bojovićem naredio juriš pokličom: "Napred junaci, za mnom braćo!", posle čega su Srbi na čelu sa vojvodom Vukom, a zajedno sa albanskim pukom koji je predvodio Esad Baša, krenuli u nezaustavljivi juriš na bugarske snage, koje su držale najvišu planinsku tačku sa koje se mogao granatirati čak i Solun.
Zanimljivo je da je najviši vrh Vorasa pre srpskog napada bio na 2.550 metara nadmorske visine, ali ga je naša drinska divizija, koja ga je topovima tukla iz pravca Soluna, skresala na 2.524 metra. Franš Depere je posle srpskog juriša poslao saveznicima telegram u kome je pisao: "Srbi idu kao oluja, brže idu uzbrdo na Voras nego Savezničke trupe po ravnici kod Dobrog polja".
Na vrhu Kajmakčalana i danas se nalazi Crkva Svetog Ilije, koja je ujedno spomen kapela srpskim junacima koji su jurišali na Bugare, ali i doktoru Arčibaldu Rajsu, po čijoj je želji srce tu bilo pohranjeno u posebnoj kripti. Srce najvećeg prijatelja Srba nažalost su u Drugom svetskom ratu ukrali (i verovatno bacili na nepoznatom mestu) bugarski fašisti.
Potresna istina je da su Srbi zaboravili ovu svetinju, koja je još od raspada SFRJ praktično prepuštena sama sebi. Spomen kosturnicu i crkvu danas čiste samo članovi Planinarskih društava koji se trude da barem jednom godišnje obiđu ovu svetinju. Pomoć im često pružaju i zaposleni u grčkom ski centru "Kajmakčalan" kojima je takođe žao što gledaju kako ovaj spomenik istorije propada.
Gromobran na crkvi odavno je propao i sada postoji opasnost da se običnog udara groma ova kapela raspolovi. Mnoge relikivije su pokradene iz crkve, uključujući i Pupinovo zvono, koje je slavni naučnik Mihajlo Pupin iz SAD naručio da se specijalno napravi za vrh Kajmakčalana.
Srbe koji putuju u Grčku turističke agencije uglavnom vode na vojničko groblje "Zejtilnik" u Solunu ili u obilazak spomen-kosturnice i "plave grobnice" na ostrvima Krv i Vido, dok na Kajmakčalan, osim planinarskih, nema organizovanih tura.
Na vrh Vorasa morate otići u sopstvenoj režiji. Automobilom do parkinga ski-centra, a potom peške četiri kilometra uzbrdo, do crkve Svetog Ilije. Nemojte da vas put od "samo" četiri kilometra zavara jer treba da imate na umu da se ide strmim putem, za koji je potrebno najmanje tri sata da se savlada.
Na putu do vrha videćete jedinstveni prizor istorije uživo. Na padini na kojoj su se odigrali najžešći sukobi i dalje se mogu videti kameni bunkeri, ali i čaure od šrapnela. Iako su sve ove relikvije zakonom zaštićene kao kulturno dobro Grčke, te ih je zabranjeno uzimati, sumnjamo da će Srbi odoleti da ne ponesu kući neku uspomenu, ako ih niko ne gleda (mada vam zvanično upućujemo poziv da to ne radite).
Oni koje ne zanima istorija mogu da uživaju u pogledu sa vrha Vorasa na Makedoniju (po sunčanom danu vidi se čak i Prespansko jezero), ali i Grčku (pogled puca do Soluna). Zimi je Kajmakčalan najprofitabilniji ski centar Grčke, a snežni pokrivač počinje da se hvata već krajem oktobra, i traje sve do početka maja.
Od sada Telegraf pratite i na Vajberu
(V. Ž.)