Kako i zašto baš danas počinje JESEN i kakve veze SRBI imaju s tim?
Jesen, koja je počela danas tačno u 10 sati, 20 minuta i 33,26 sekundi, trajaće sve do 22. decembra do 5 sati i 49 minuta, kada nam stiže zima
Danas, 23. septembra je prvi dan jeseni, godišnjeg doba koje na severnoj Zemljinoj polulopti traje do 22. decembra.
Preporučujemo
IZBEGLICE, DOBRO DOŠLI STE: Trebinje sprema hranu i piće za migrante, ali smeštaja nema!
VUČIĆ PISAO EVROPSKOJ UNIJI: Traži HITNO REŠENJE problema sa Hrvatskom i reakciju EU!
LEPOTA SRBIJE: Jesenje rađanje dana na reci (FOTO)
Jesen nam je stigla tačno u 10 sati, 20 minuta i 33,26 sekundi. Danas 266. dana u godini, a do kraja godine ostaje još tačno 99 dana.
NAKON JESENI STIŽE JOŠ JEDNO LETO: Neverovatno vreme nas očekuje posle ove kiše!
Jesen počinje u trenutku kada Sunce preseče nebeski ekvator i krene na južnu hemisferu, a obdanica i noć su jednaki - traju po 12 sati. Taj dan se naziva i jesenja ravnodnevnica, a na južnoj polulopti počinje proleće.
U trenutku dolaska jeseni, naš jedini prirodni satelit Mesec, od Zemlje će biti udaljen 372.949,95 kilometara, a Sunce će baš tada biti nad Indijskim okeanom.
Mali trikovi da što lakše pregurate jesen i zimu
Jesen prestaje, a zima počinje, 22. decembra u 5.49 minuta.
Jesen je najtužnije doba godine, jer lišće s drveća opada, priroda se gasi, kiše su duge i dosadne, a nebo je skoro uvek prekriveno sivim oblacima.
Međutim, ona ume da bude i lepa, pogotovo kada se pogledaju prelepe bakarne nijanse lišča u šumama.
Inače, pri pomenu smene godišnjih doba, odmah nam na pamet pada jedan od najvećih srpskih naučnika - Milutin Milanković!
Da li ste znali da je Milutin Milanković bio u pravu o pomeranju Zemljine ose pri promeni godišnjeg doba, i da upravo to pomeranje Zemljine ose izaziva ledena doba?
Ovo otkriće ima velikih posledica po naše razumevanje klime na planeti, a moglo bi da bude ključno i za "predviđanje dugotrajnih promena klime u budućnosti".
Naime, prema njegovom otkriću, kod obrtanja Zemljine osovine postoje dva ciklusa, jedan koji traje 10.000, a drugi 40.000 godina, a kada se poklope, dolazi do galacijacije i deglacijacije, odnosno do nastanka i prestanka ledenih doba.
Ovu tezu je postavio Milutin Milanković pre čitavog veka, a tek ju je pre nekoliko godina potvrdio Piter Hjubers, geolog sa Harvarda.
Ako se oba ciklusa poklope, led se povlači velikom brzinom. Ako je to poklapanje prisutno, Sunčevo zračenje koje severna hemisfera tokom leta prima povećava se za više desetina vati po metru kvadratnom, a velike ledene mase na tim prostorima, ukoliko su prisutne, tope se i nestaju (faza u klojoj se zemlja trenutno nalazi).
Upravo zbog ovoga ne treba da čudi što nam je jesen toplija nego što je to ranije bio slučaj. Priroda sredila, a Srbin objasnio!
Od sada pratite Telegraf i na Vajberu!
(Telegraf.rs / Astronomija.co.rs)