On krijumčari izbeglice i zarađuje 80.000 evra MESEČNO!

- U početku nisam uzimao nikakvu proviziju, ali kasnije mi je zatrebao novac kako bih preživeo i kako bih mogao da izdržavam svoju porodicu. Tada sam počeo ovaj posao - rekao je Abu Mahmud, čovek koji je nekada bio lekar u Siriji, a koji je do sada organizovao transport oko 9.000 ljudi iz te zemlje u Evropu

Nekad je bio doktor, a sada krijumčari izbeglice iz Sirije i mesečno zarađuje više od 80.000 evra. Sirijac Abu Mahmud je zbog izbegličke krize mnogo bogatiji nego kada je radio kao lekar u Alepu. Ipak, njegov posao nije uopšte lak, prenosi britanski "Telegraf".

Preporučujemo

POSLE BODLJIKAVE ŽICE: Mađari postavili ČELIČNA VRATA na granici sa Hrvatskom!

List je napravio intervju sa njim u jednom kafiću u Istanbulu. Razgovor s njim trajao je satima jer je svaki čas bio prekidan telefonskim pozivima. Kafić se nalazi u prometnom delu Istambula gde se nalazi i mnogo izbeglica koje se okupljaju oko stanice metroa i u obližnjem parku.

Abu Mahmud se ne skriva. Čak i konobari poznaju sve krijumčare, a park je neslužbena stanica minibuseva koji izbeglice prevoze do Izmira, grada odakle se kreće za Grčku.

Abu prima mnogo poziva: neki su od klijenata, a neki od saradnika. Upravo stiže vest da je autobus pun izbeglica zaustavila policija i vraćen je nazad u grad. "Reci im da u Istambulu neće morati da provedu niti jednu noć, odmah ćemo ih poslati nazad", kaže Abu svom sagovorniku.

Jedan poziv je od porodice koja ga preklinje da ih pošalje u Grčku. "Ne dok mi ne platiš i za tvog brata", odgovara Abu misleći pritom na rođaka koji je već stigao u Evropu, ali još nije platio čitav iznos od 1.100 dolara.

Događaju se i racije. Dan pre, policija je došla do njegove kancelarije tražeći 1.000 dolara mita da ga puste na miru.

Ti svi problemi za njega su beznačajni. Najveća kriza na Abu Mahmuda - što mu i nije pravo ime - bila je pre mesec dana, kad mu je javljeno da je njegovo ime na Interpolovoj poternici. Proverio je tu informaciju sa svojom vezom u sirijskoj policiji i ona se pokazala kao tačna.

U to vreme baza mu je bila u turskom gradu Mersin, na jugoistoku zemlje, što je bilo mnogo bliže Siriji i na samom rubu morskog pravca iz Libana kojim se služe brojne izbeglice koje žele da dođu do Evrope. Tada je organizovao prevoz mnogo većim brodovima, ali tu je operaciju morao da zaustavi.

Nakon što je otplatio sva potraživanja i vratio novac onima koji nisu uspeli da otputuju, ostao je gotovo bez ičega i morao je da počne ispočetka.

Ipak, to nije bila prava katastrofa.

Prava katastrofa je rat u Siriji i događaji koji su pretvorili hiljade ljudi poput njega u kriminalce.

Kad su pobunjenici zauzeli pola grada Alepa 2012. godine, Abua su tražile obe zaraćene strane. Asadov režim želeo je da ga uhapsi jer je kao lekar pomagao ranjenim aktivistima i pobunjenicima. Zato je pobegao.

Odlučio je da preko Turske pođe u Evropu, pa je zajedno s dvojicom rođaka rezervisao mesta na brodu. Ali, taj brod je potonuo. Na svoje je oči video ženu i dete kako se utapaju, bez obzira na sve pokušaje da ih se spasi.

On i njegovi rođaci su ipak došli do obale nakon što su u moru proveli čak 11 sati.

Ponovo je krenuo da organizuje izbegličke rute i nakon početnih neuspeha, u Turskoj je stvorio uspešnu mrežu međusobno povezanih kontakata, krijumčara i sirijskih izbeglica.

- U početku nisam uzimao nikakvu proviziju, ali kasnije mi je zatrebao novac kako bih preživeo i kako bih mogao da izdržavam svoju porodicu. Tada sam počeo ovaj posao - rekao je Abu, koji je u početku uzimao samo proviziju, a kasnije je organizovao i sopstveni posao.

- Ljudi mi veruju jer sam lekar - kaže Abu.

U Mersinu je kupovao brodove, ali njih je mogao da koristi samo jednom jer bi ih sve zaplenila italijanska policija kad bi stigli do obala Italije. Cena takvog putovanja bila je 5.000 dolara po izbeglici, pa je s takvom tarifom mogao i da priušti da izgubi brodove.

U Istambulu se povezao s turskim bandama koje su sve povezane s turskom mafijom koja kontroliše posao. Ima 15 zaposlenih koji pronalaze klijente i prate ih do obale, ali onaj teži deo posla, upravljanje brodovima, obavljaju bande koje uzimaju oko 850 od 1.100 dolara po osobi, što Abuu ostavlja 250 dolara po glavi.

Sveukupno, kaže da je dosad do Italije i Grčke prevezao između osam i devet hiljada ljudi i to bez ijedne nesreće ili utapanja.

Posljednji veliki talas izbeglica Abu povezuje s politikom evropskih vlada i odlukom Grčke da otvori granicu na severu, ali takođe kaže kako je, uprkos iljadama dolara mita isplaćenih turskoj policiji, njegov posao u zadnje vreme postao još opasniji. Ipak, izbeglice znaju da će im put prema bogatijim zemljama na severu biti mnogo lakši kad se jednom dokopaju Grčke.

- Lakše je prokrijumčariti se dalje iz Grčke jer su sad otvorene granice - kaže Abu.

Za prelazak u Grčku naplaćuje 1.100 dolara po čoveku, a odlazak do Nemačke košta do 2.000 evra, a do Švedske i Norveške, koje imaju najdarežljiviju politiku prema azilantima, košta oko 4.000 evra

I sam Abu, u dogledno vreme, svoju budućnost vidi u Evropi. On je tamo već poslao svog 11-godišnjeg sina koji živi s njegovim prijateljem u Holandiji. Nada se da će kao maloletnik bez pratnje pre dobiti pomoć, pa će i ostatku porodice kasnije biti lakše da dođe.

Od sada pratite Telegraf i preko Vajbera!

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)