TUGA: Golubovići sa devetoro dece strahuju od zime i u mraku čekaju izvršitelje da im zaplene stvari! (FOTO)

Strah je pritisnuo Vesnu i Gorana Golubovića, roditelje devetoro prekrasne dece, dok u mraku, kad zađe sunce (a dan je sve kraći) razmišljaju o trenutku kad im na vrata zakuca izvršitelj da im popiše stvari zbog neplaćenog duga za struju

Više od pet meseci porodica iz Popovca kod Paraćina, sa devetoro školske dece, živi bez struje. Počela je škola, dolazi zima, a malim Golubovićima nedostaje sve – od namirnica, tople odeće i obuće, do drva za ogrev.

Preporučujemo

Strah je pritisnuo Vesnu i Gorana Golubovića, roditelje devetoro prekrasne dece, dok u mraku, kad zađe sunce (a dan je sve kraći) razmišljaju o trenutku kad im na vrata zakuca izvršitelj da im popiše stvari zbog neplaćenog duga za struju.

U mraku su već više od pet meseci. Raspust je prošao, pa će i deca morati da se priviknu da uče uz sveću. Ali, izvršitelj nije i jedini jad koji kao mač visi nad glavama Golubovića.

Još strašnija je panika od zime i svega onog što čeka roditelje čija deca idu u školu. Pa sve to puta devet, koliko je đaka u sirotinjskom domu Golubovića.

Oni žive u stanu u zgradi za socijalno stanovanje u Popovcu kod Paraćina u koji ih je, pre više godina, smestio Centar za socijalni rad. Kakav-takav, vlažan i previše visokih plafona da bi se mogao zagrejati , porodica Golubović ipak ima neki krov nad glavom.

Sve ostalo im nedostaje. Posao za roditelje pre svega.

Otac Goran kaže da stalno zaposlenje ne može nigde da dobije. Preživljavaju od pomoći koju im daje država, dečjih dodataka i para koje on uspe da zaradi baveći se svim i svačim kad je sezona takvih poslova.

-To je i moj najveći strah, da nikakvog posla za mene neće biti. Da neću imati čime decu da prehranim, odenem i ispratim u školu. Leti ima šta da se radi. Poljoprivreda, ljudi kupuju drva, ja cepam, radim i na građevini.

Pomažu i sinovi koliko mogu, a leti nema škole pa fizikališemo zajedno. Zima nam je, međutim, pred vratima. Svi sad imaju obaveze u školi. Knjige smo nekako skrpili, ali treba topla garderoba, jakne, drva... I hrana će nam uskoro nestati a koliko samo hleba treba za jedanaestoro usta – očajava najstariji Golubović.

Kad je rađala, majka Vesna nije ni slutila da će doći vreme kada će da se plaši da li će moći da im pruži zdrav obrok i da ih site i odevene pošalje u školu.

Goran je tad radio, a mladi Golubovići rađali su se redom, godinu za godinom. Prvo dve sestre, pa sedmorica braće.

Najstarija Tijana upisala je studije i od oktobra je brucoš na Višoj hemijskoj školi u Kruševcu.- Na budžetu je jer drugačije ne bi ni mogli da je školujemo, ali je i ovako pitanje jer u Kruševcu ne postoji studentski dom pa ćemo morati da joj nekako plaćamo sobicu – kaže otac.

Pored Tijane, Vesna i Goran imaju još tri srednjoškolca i petoro osnovaca. Marijana (18), Miloš (17) i Nikola (16) idu u Saobraćajnu školu, dok su Kristijan, Aleksandar, Nemanja, Luka i Mateja osnovci. Najstariji je Kristijan u osmom, a najmlađi Mateja u četvrtom.

Na pitanje kakva im je pomoć najpotrebnija, Golubovići kažu da im je zlata vredno praktično sve. Od osnovnih namirnica čije su se zalihe istopile, preko toplije odeće i jakni, sredstava za higijenu, do drva za ogrev.

Važno im je da nekako prebrode zimski period koji predstoji.

Dobri ljudi i do sada su pomagali ovoj siromašnojj, ali vrednoj porodici koja je jedna od najbrojnijih u ovom delu Pomoravlja. Nije ih teško naći. Popovac je selo poznato po fabrici cementa, a put do Golubovića zna svaki stanovnik tog kraja.

Od sada pratite Telegraf i na Vajberu!

(Z. R. P.)