U TOKU JE VELIKA SEOBA NARODA, ŠTITIMO SEBE I EVROPU: Ambasador Mađarske otvoreno o migrantima i ogradi na granici

Stav je Mađarske da se politički i ekonomski migranti moraju razdvojiti. Nije svejedno da li je neko krenuo na put u nadi da će bolje živeti, ili zato što je rat u njegovoj domovini, kaže za Telegraf Atila Pinter, ambasador Mađarske u Srbiji

Mađarska je, zbog migrantske krize i haosa koji je ona donela sa sobom, česta tema u svetskim i srpskim medijima, ali i u kancelarijama i kafanama širom Srbije. Zašto je zaista podignuta ograda, koji je krajnji cilj premijera Viktora Orbana, da li su nam Mađari iskreni prijatelji - na ova pitanja najpozvaniji je da odgovori ambasador Mađarske u Srbiji, gospodin Atila Pinter.

Preporučujemo

Pinter je, inače, ambasador Mađarske u Srbiji od kraja prošle godine, a pre ove funkcije bio je načelnik Ministarstva spoljnih poslova za Zapadni Balkan.

Gospodine Pinter, u Srbiji je bilo mnogo reakcija na podizanje zaštitne ograde na granici. Koji je tačno motiv podizanja ove barijere i daje li ona rezultate koje je vlada Mađarske priželjkivala?

- Cilj mađarske vlade je da izgradnjom ograde spreči ilegalni prelazak migranata preko granice, i želja da oni ubuduće ulaze na teritoriju naše države preko legalnih graničnih prelaza. Privremena prepreka na granici sprečava samo ilegalni prelazak preko granice, a legalni prelazi se mogu i nadalje koristiti. Izgradnja ograde nije usmerena protiv Srbije. U Mađarsku je ove godine do 9. septembra stiglo 175.868 ilegalnih migranata, a 99,5% iz pravca Srbije, gde su dospeli iz Makedonije, odnosno Grčke. Te cifre jasno ukazuju na to da se ne radi o migracionom talasu, nego o seobi naroda, a s tim mora računati na duge staze. U odnosu na GDP i na naseljenost, od članica EU, u Mađarsku stiže najveći broj ilegalnih migranata i tako nezamisliv pritisak Mađarskoj predstavlja teške tehničke probleme i poteškoće vezane za kapacitete. Verovali smo, naravno, da može biti doneto zajedničko evropsko rešenje za ovaj problem, ali u sadašnjoj prilici ne možemo čekati na to. Mađarska ima pravo i obavezu da štiti šengenske granice i da se pridržava evropskih propisa. Ako ih se ne pridržavamo, može nam se desiti da pre ili kasnije budemo isključeni iz Šengenskog režima, a to bi imalo između ostalog, i veoma ozbiljne ekonomske posledice. U Šengenskom kodeksu stoji da je obaveza Mađarske zaštita spoljnih granica, zadržavanje talasa migranata na spoljnim granicama i registracija imigranata na spoljnim granicama.

Koji je stav Mađarske po pitanju migranata? Da li će neki biti naseljeni u Mađarskoj, i po kom kriterijumu?

- Stav je Mađarske da se politički i ekonomski migranti moraju razdvojiti. Nije svejedno da li je neko krenuo na put u nadi da će bolje živeti, ili zato što je rat u njegovoj domovini. Mađarska je i do sada primala one koji su proganjani zbog političkih razloga, i to se neće menjati ni ubuduće. Za odlučivanje o tome, ko je politički, a ko ekonomski migrant, neophodno je sprovesti jedan postupak. Mađarska se dosledno pridržava šengenskih i dablinskih propisa, jer smatra da ako ih samo jedna država ne sprovodi, onda ostale članice dovodi u težu situaciju. Mađarske vlasti rade na tome da se u datim okolnostima bez problema obavljaju registracija i snabdevanje migranata. Migrante koji stižu u našu zemlji registrujemo i, ukoliko podnesu zahtev za azil, pokrećemo postupak za dobijanje azila. Na osnovu propisa u Evropskoj uniji, niko ko ne poseduje važeće putne isprave i vize ne može da putuje dalje u druge zemlje članice. Veoma često migranti ne sarađuju i to otežava rad organa, jer oni nisu spremni da se registruju i da im se uzme otisak prsta. Međutim, migrant koji odbije saradnju sa mađarskim vlastima, odbije da uđe u naznačeni objekat, ne želi da se registruje, o njemu mađarska država ne može da brine. S obzirom na to da je migracioni pravac preko Zapadnog Balkana danas već mnogo značajniji od svih drugih evropskih pravaca, mađarska vlada je inicirala sazivanje konferencije o migraciji, koja bi se održala u Budimpešti u oktobru. Konferencija, na koju bi bile pozvane zemlje članice EU, Savet Evrope, Spoljnopolitička Služba Evrope, nadležni organi UN i predstavnici zemalja zapadnog Balkana, stavila bi u fokus pravac preko zapadnog Balkana i pridonela bi pronalaženju rešenja.

Kako ocenjujete napore Srbije u borbi sa migrantskom krizom?

- I Srbija, kao i Mađarska, u ovoj krizi kojoj se ne vidi kraj, postiže rezultate koji prevazilaze njenu snagu. Srpska vlada i lokalne uprave koje su pogođene krizom čine nezamislive napore, dok su do sada jedva mogli da računaju na pomoć sa strane. Moram ovde pomenuti ogromno ulaganje od strane gradonačelnika Kanjiže i njegovih saradnika u rešavanju problema. Saradnici UNHCR-a su bili potpuno iznenađeni kad su videli da je grad iz svojih resursa stvorio uslove za migrante, za koje bi i ove međunarodne organizacije bile pohvaljene. Uveren sam da Srbija ne sme da se ostavi bez podrške u ovim naporima, jer bi suprotno imalo nesagledive posledice. Mi sad u Mađarskoj usmeravamo sva sredstva u ove svrhe, ali nedavno sam inicirao mađarskoj vladi, da koliko možemo, pomognemo bar ovom najugroženijem naselju u Srbiji.

Kakva je saradnja mađarske i srpske policije, kad je reč o migrantskoj krizi?

- Naša ministarstva unutrašnjih poslova i policije tesno sarađuju, dva ministra unutrašnjih poslova susreli su se i razgovarali poslednji put pre nedelju dana. Kao rezultat kontinuirane saradnje sa srpskim organima i aktivni kontakti na dnevnom nivou pomogli su u uspostavljanju poverenja u međusobnim odnosima. Organi unutrašnjih poslova Srbije mađarske organe ubrajaju u partnere sa kojima najaktivnije sarađuju. U rešavanju situacije zbog migracije u regionu pomažu naše zajedničke granične službe na srpsko-mađarskoj granici na osnovu dogovora ministara unutrašnjih poslova Srbije, Mađarske i Austrije u junu. To je prošireno 4. septembra i na makedonsku stranu, što omogućuje zajedničku kontrolu i na makedonsko-grčkoj granici. U borbi protiv ilegalne migracije postigli smo zajedničke rezultate, i zahvaljujući njima u Srbiji uhapšeno je više osoba osumnjičenih za krijumčarenje ljudi. Ovih dana uspostavljena je zajednička austrijsko-mađarsko-srpska grupa istražitelja koja će efikasno suzbijati međunarodne kriminalne grupe koji pomažu legalnu migraciju.

Da li postoji nešto što Srbija i zemlje u regionu mogu da urade po tom pitanju, a još nisu?

- Srbija i zemlje regiona jugoistočnog Balkana isto su žrtve ilegalne migracije kao Mađarska. Migrantima na putu ka zapadnoevropskim zemljama mi smo samo prolazne zemlje. Ako saznaju da ih u nekim zemljama članicama Evropske unije čekaju raširenih ruku, ne postoji policijska snaga koja bi mogla da ih zadrži. Makedonska policija je to pokušala krajem avgusta, ali posle dva dana je bila prisiljena da ih propusti. Napominjem, međutim, da su događaji na makedonsko-grčkoj granici bili dosta nadrealni, jer su migranti tamo izlazili iz šengenske zone. Suština je: ako ne postoji sveobuhvatno evropsko rešenje za ovu situaciju, nemojmo čekati rešenje od zemalja zapadnog Balkana, i njih pozivati na odgovornost.

Koji su sledeći potezi mađarske vlade, kad je reč o postavljanju prepreka na granici sa Srbijom?

- Cilj izmene zakona koji je usvojio Mađarski Parlament jeste da svako uđe u šengensku zonu, na prostor Evropske unije preko zvaničnog graničnog prelaza, jer se samo tako mogu sprovoditi propisi Evropske unije i tako se može pružiti humanitarna pomoć. Na osnovu izmena koje je usvojio Parlament, ilegalni prelazak preko granice i oštećenje bezbednosne prepreke na granici povlači za sobom zatvorsku kaznu i proterivanje iz zemlje. Nadležni organi i sudije sprovodiće ubrzan postupak u kojem će se odlučivati o tome ko može da stupi na tlo Mađarske, a ko ne može.

Ceo svet je osudio postupak mađarske snimateljke koja je šutirala migranta. Ovakve scene štete imidžu Mađarske u svetu. Koji je vaš stav prema ovome?

- Mislim da je ovaj događaj pogodio svakog dobronamernog čoveka, i ja to maksimalno osuđujem. Roditelja koji svoje dete nosi u naručju fizički povređivati jako je podlo, i ne postoji situacija u kojoj se to može opravdati. Želim takođe na kažem, da se radi o neodgovornom ponašanju jedne jedine osobe, a ne o tome da svaki Mađar isto misli i da bi bio spreman da se tako ponaša. Znate da ogroman broj civila pomaže ugroženima. Nadam se da ovaj slučaj ne utiče na sliku o Mađarskoj kod ljudi koji realno razmišljaju.

Kako vidite konačno rešenje migrantske krize? Ima li ga, uopšte, ili će se ovo nastaviti još jačim tempom?

- Svaki se problem može rešiti ako probamo da nađemo njegov stvarni uzrok i to pokušamo da rešimo. Trenutno po mom viđenju odgovori na migracionu krizu su za sada samo odgovori na simptome, a ne na pravi uzrok problema. Rešenje za taj problem nije u Evropi, nego van granica kontinenta. Tamo treba stvoriti dostojne uslove za život, gde su ovi ljudi rođeni i treba im pomoći da zbog političkih ili ekonomskih razloga ne moraju da napuštaju svoj rodni kraj. S tim u vezi smatram da EU – pored svoje aktivne uloge u nalaženju političkih rešenja (specijalni komesar glavnog predstavnika) – nastoji da i instrumentima razvojne politike pruži odgovarajuću podršku. Voleo bih da kažem, da je mađarska vlada posvećena rešavanju glavnih uzroka problema, i da je zato učestvovala u mirovnoj misiji u Afganistanu, a sada sa 120 vojnika u Iraku.

Kako biste ocenili trenutne odnose Srbije i Mađarske? Šta treba učiniti da bi se oni poboljšali, koje su najveće razlike?

- Mađarsko-srpski bilateralni odnosi su izvanredni, možda nisu nikada bili tako dobri i uravnoteženi kao danas. To je potvrdila zajednička sednica dveju vlada u Budimpešti, koja je održana 1. jula, na kojem je srpska vlada bila prisutna skoro u potpunom sastavu. Smatram da sporazumi koji su tom prilikom potpisani, pre svega memorandum o namerama u vezi s harmonizacijom infrastrukturnog razvoja ili sporazum koji će omogućiti stipendiranje 50 studenata iz Srbije na studijama u Mađarskoj, služe daljem učvršćivanju tih odnosa. Dve vlade su u stalnoj vezi, veoma tesno sarađuju. Sve te aktivnosti značajno olakšava činjenica da je između više članova vlada uspostavljen ne samo dobar poslovni, nego i lični kontakt. Mislim da je bitno da uprkos raznim spoljnim uticajima održimo dobar odnos među našim zemljama, da u svim okolnostima očuvamo rezultate koje smo postigli tokom proteklih godina.

Zna li se koliko je državljana Srbije tražilo, a koliko je dobilo pasoš Mađarske, po sporazumu o dvojnom državljanstvu? Da li ljudi iz Srbije i dalje masovno konkurišu, ili je ovaj broj u opadanju?

- U Mađarskoj je od 2011. podneto ukupno 750 hiljada zahteva za sticanje državljanstva, a od toga je preko 700 hiljada ljudi već položilo zakletvu. Po našim saznanjima, u Vojvodini ima preko 130 hiljada onih koji su zatražili i stekli mađarsko državljanstvo. I dalje je veliko interesovanje u oba mađarska diplomatska predstavništva u Srbiji, i u Ambasadi u Beogradu, i u Generalnom konzulatu u Subotici, međutim više nije tako velik broj podnosilaca zahteva kao pre godinu-dve.

Postoje li neka otvorena pitanja između Srbije i Mađarske, koja bi trebalo rešavati?

- Među našim državama trenutno ne postoji otvoreno pitanje. Ako mislite na to, da li se pitanje ilegalne migracije smatra otvorenim pitanjem u mađarsko-srpskim odnosima, moj je jasan odgovor da nije. Mi smo sa mađarske strane u više navrata razjasnili, da mađarske mere koje se na to odnose nisu uperene protiv Srbije, tako da ne mogu biti ni otvorena pitanja u našim odnosima. Želeo bih ujedno da ukažem na to da je pre nekoliko meseci još postojalo jedno otvoreno pitanje u našim odnosima. To je, međutim, zahvaljujući gospodinu premijeru Aleksandru Vučiću i njegovoj vladi, rešeno u oktobru 2014. Naime, Vlada Srbije donela je uredbu 30. oktobra 2014. o ukidanju ranije vladine uredbe koja je početkom 1945. proglasila kolektivnu krivicu za mađarsko stanovništvo u tri šajkaška sela. Smatram da su gospodin premijer Vučić i njegova Vlada prošle godine u jesen učinili veoma hrabar korak. Sa mađarske strane veoma cenimo taj korak i našu zahvalnost za taj gest izrazili smo u više navrata prilikom bilateralnih pregovora. U predstojećem periodu moramo nastojati da jačamo odnose u oblasti privrede, kulture i prosvete.

Koji je status izgradnje pruge Beograd-Budimpešta? Šta će značiti izgradnja ove pruge za odnose dve zemlje?

- Pripreme za početak rekonstrukcije teku po planu. Početkom septembra Mađarska je od kineske strane dobila ponude za finansiranje projekta železničke pruge Beograd- Budimpešta. Naša je čvrsta odluka da se svi ugovori o finansiranju potpišu u novembru na Kinesko- Istočno- i Srednje-evropskom samitu. Nakon toga može početi rekonstrukcija, koja će na 166 kilometara dugoj deonici u Mađarskoj koštati 472 milijardi forinti, što je oko 1,5 milijardi evra. Modernizacija železničke pruge Beograd-Budimpešta predstavlja tako ogroman razvojni poduhvat između dve države, za koji do sad nije bilo primera. Realizacija investicije može doprineti znatno bržem transportu robe iz Srbije preko Mađarske u Srednju i u Zapadnu Evropu, a mađarskih proizvoda u Južnu Evropu. Rekonstrukcija železničke pruge, skraćenje vremena putovanja i puštanje u promet modernih železničkih vagona može da unapredi i turizam, a povećanjem putničkog saobraćaja može smanjiti obim ogromnog automobilskog saobraćaja.

Kako ocenjujete privrednu saradnju Mađarske i Srbije? Vidite li prostor za značajan napredak, i gde, ako ga vidite?

- Naši privredni i trgovinski odnosi jačali su konstantno i dinamično rasli tokom proteklih godina. U 2014. godini imali smo rekordne rezultate u bilateralnoj trgovinskoj razmeni, I to je po mađarskim podacima bilo preko 1,7 milijardi eura. Prvu polovinu 2015. smo takođe završili sa jako dobrim rezultatom. Za to je između ostalog veoma važno da mađarske kompanije u što većem broju uzmu učešće na raznim međunarodnim sajmovima, izložbama u Srbiji. Kao rezultat nastojanja naše Ambasade na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u maju u Novom Sadu 45, a u Subotici na vašaru u junu 20 mađarskih firmi je bilo prisutno. I u oba slučaja došlo je do ugovaranja poslova, i to potvrđuje i moju prethodnu misao. Za širenje trgovinskih odnosa pored mađarskog učešća na vašarima, bitan je i rast investicija i njihova razmera. Najvažnije mađarske firme su već godinama prisutne na tržištima u Srbiji, i po informacijama kojima raspolažem oni planiraju i dalja ulaganja. Cilj mi je da se ubuduće pojave u Srbiji i druge kompanije iz Mađarske i nadam se da će se tokom mog ambasadorskog mandata ostvariti i prva značajnija srpska investicija u Mađarskoj. Za nastavak razvoja neophodno je i to, da tačno odredimo oblasti, u kojima saradnja može biti od obostrane koristi. Mislim da to može biti pre svega poljoprivreda, turizam i energetika. Mišljenja sam da je važno istaći da će se u jesen 2015. u Beogradu otvoriti predstavništvo Mađarske trgovinske kuće i, izvesno je da će početi sa radom krajem oktobra. Beogradska kancelarija Exim banke takođe će se otvoriti ove jeseni. Očekujemo da će oba predstavništva doprineti daljem razvoju naših ekonomsko-trgovinskih odnosa.

 Mađarska je podržala evropske integracije Srbije. Kakva je vaša ocena, koliko to brzo ide, koji su glavni problemi?

- Mađarska je godinama maksimalno privržena integraciji Srbije u Evropsku uniju. To nije samo na verbalnom planu tako, nego smo u interesu toga učinili ozbiljne korake. Od 1. marta 2015. rad srpske vlade pomaže dr Ivan Gabor koji ima veliko iskustvo u predpristupnim pregovorima sa Evropskom unijom i iskustvo sa načinom funkcionisanja kada zemlja postane članica unije. Njegovim aktivnostima zadovoljne su i srpska i mađarska vlada. Mađarska diplomatija je do 21. januara 2014. radila na tome da Srbija što pre započne pregovore sa Briselom, a potom, da se što pre otvore prva poglavlja u pregovorima. Po mom mišljenju Srbija se pripremila za otvaranje poglavlja, što se mora desiti do kraja ove godine. Trajanje pregovora ne zavisi međutim samo od pripremljenosti državne uprave Srbije, nego i od toga, kada će Evropska unija biti pripremljena na prijem novih članica. U tome nema ničeg novog, jer je bila ista situacija i u slučaju Mađarske, a i drugih zemalja. Vladu Srbije i javnost mogu da uverim, da se stav mađarske vlade u vezi s priključenjem Srbije Evropskoj uniji neće menjati. Naš je osnovni interes da Srbija što pre postane punopravna članica EU, i u tom cilju spremni smo da pružimo svu moguću pomoć srpskoj vladi i ubuduće.

Kakav je položaj mađarske nacionalne manjine u Vojvodini? Da li ste zadovoljni, šta bi još trebalo uraditi?

- Situaciju mađarske zajednice u Vojvodini u proteklom periodu bitno je odredio ulazak u vladu njene najznačajnije političke organizacije, Saveza vojvođanskih Mađara, u aprilu 2014. Ranije pomenuta vladina uredba koja je stavila van snage nekadašnju uredbu o kolektivnoj krivici mađarskog stanovništva u tri šajkaška naselja, koji sam ranije pomenuo, bilo je veliko zadovoljenje za vojvođanske Mađare. Uveren sam, da je tome znatno doprinelo, da je ZVM ušla u vladu. Po mom mišljenju položaj vojvođanskih Mađara znatno mogu poboljšati razvojni poduhvati koji će se uskoro realizovati: rekonstrukcija železnice Beograd-Budimpešta, obnova pruge Segedin-Subotica-Bacsalmas-Baja, otvaranje novih graničnih prelaza. Ove investicije ne služe samo interesima vojvođanskih Mađara, nego svih državljana Srbije koji žive u toj oblasti. Unapređenje položaja Mađara u Vojvodini nije moguće ako dve vlade ne vode suštinski dijalog ili ako mađarsko i srpsko stanovništvo Vojvodine, kao i razne političke, kulturne, obrazovne organizacije nemaju odgovarajuću međusobnu komunikaciju. Za dalji napredak bilo bi neophodno da Mešovita komisija za manjine što pre održi sledeće zasedanje. Mađarski kopredsednik komisije, Ferenc Kalmar, imenovan je krajem jula.

(Igor Ćuzović)