ONA JE PRVA NOSILA SAKO NA GOLO TELO: Danas se sećamo NAJLEPŠE JUGOSLOVENSKE GLUMICE! (FOTO) (VIDEO)

- Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili, bojila sam tušem nokte u crno zato što takvog laka nije bilo - govorila je Sonja Savić

Preporučujemo

Na današnji dan 1961. godine, rodila se jedna od najboljih jugoslovenskih glumica, koja je bila ikona osamdesetih godina i simbol lepote tog doba - Sonja Savić.

Ova pesma povezuje Balaševića i Sonju Savić! (VIDEO)

Ljudi koji su je poznavali opisivali su je kao dobru osobu koja zrači harizmom, a s tim se slagala i publika koja je imala priliku da je gleda u legendarnim ostvarenjima jugoslovenske kinematografije, u periodu kada su sazrevali zajedno s njom, ali i dan-danas.

LEPOTICE 80-IH: Od princeze novog talasa do arijevske fatalne žene (FOTO) (VIDEO)

Diplomirala je 1982. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Minje Dedića.

Debitovala je u "Leptirovom oblaku" 1977. godine, a igrala je i u mnogo filmova i televizijskih serija, a jedna od najpoznatijih uloga s početka njene karijere je bila u filmu "Šećerna vodica" Bate Prelića.

Osim toga, obeležila je i filmove: "Davitelj protiv davitelja", "Una", "Život je lep", "Mi nismo anđeli", "Uvod u drugi život", "Ni na nebu ni na zemlji", "Urnebesna tragedija", "Tango je tužna misao koja se pleše", "Hleb i mleko", "Od groba do groba", "Jug jugoistok", "Vratiće se rode" itd...

Osim na filmu, Sonja je ostavila dubok pečat i u drugim sferama umetnosti, te je kreirala radove izuzetnog umetničkog kvaliteta, kao što je "Pleja", film koji je posvećen beogradskim studentima, omaž bendu Šarlo Akrobata "Šarlo te gleda" i "Čekajući Gododa", koji je ocenjen kao njen rekvijem.

Ne čudi, s obzirom da se bavi ljudima koji čekaju Boga, i ovisnicima koji svesno priželjkuju smrt, koja im je u stvari jedino izbavljenje.

Dobila je veliki broj priznanja, među kojima su i Zlatne arene u Puli, nagrade Carica Teodora za najbolju žensku ulogu za film "Živeti kao sav normalan svet" i Gran pri nagrade Ćele kula za ulogu u "Šećernoj vodici" na filmskim susretima u Nišu, Specijalne nagrade žirija u Veneciji za ulogu pevačice u filmu "Život je lep".

Pripadala je novom talasu umetnika u Beogradu uz Milana Mladenovića i Ivicom Vdovićem Vdom iz legendarnog sastava Ekatarina Velika (ranije Šarlo akrobata).

- Ovde sam sve vreme pokušavala da održim urbanu kulturu, ali to niko ne primećuje. Znam i da se reforma kostima, šminke mizanscena na filmu osamdesetih može pripisati Sonji Savić, pa opet nikom ništa. Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili, bojila sam tušem nokte u crno zato što takvog laka nije bilo. I još nešto: do 45. godine ja još nisam dobila ozbiljan honorar za svoj rad. Mada, u stvari, u alternativi i ne može da seočekuje novac - rekla je ona za nedeljnik Vreme 2006. godine.

Njena prva i najveća ljubav bio je Vlajko Lalić, džez muzičar. Maštala je da se uda za njega i da s njim ima decu. Ipak, njegova smrt 1990. godine ih je razdvojila.

- Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom - ispričala je ona magazinu Story 2007.

Sonjin život je bio okarakterisan kao život eksperimentalnog umetnika. Živela je tako da nijedna tema za nju nije bila tabu. Mnogi je nisu razumeli za vreme njenog života, a i dan danas, sedam godina od njene smrti, će to isto reći.

Njeno beživotno telo je pronađeno u stanu u Kursulinoj ulici 23. septembra 2008. godine. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica, a prema rečima komšija, niko sem Dare Rančić od njenih kolega nije došao da je isprati na večni počinak.

Život Sonje Savić, ali i njenu tragičnu smrt, verovatno je najbolje opisao srpski filmski režiser i scenarista Puriša Đorđević rečima:

"Ni Bog ni Srbija nisu imali razumevanja za Sonju."

(M. Bojić / Telegraf.rs)