O OVOME PRIČA CELA SRBIJA: Ovaj mladić je usred ambasade uradio nešto što je sve ŠOKIRALO! (FOTO)

"Kada nam je u poseti na izložbi bila televizija Pink sa svojim Jutarnjim programom, rekli su mi da su moje slike previše eksplicitne da bi bile snimljene za njihov prilog!"

Preporučujemo

Bilo je to jedno, na prvi pogled, sasvim obično popodne. Priznajem, kasnim na prijem upriličen u rezidencijalnoj vili u Švajcarskoj ambasadi.

Povod - izložba srpskog slikara Borisa Lukića... Ulećem na postavku misleći da ću napokon doći do daha, međutim sasvim neočekivano i suprotno - gubim ga!

Umesto impresionističkih pejzaža, ili, pak avangardnih (na prvi pogled vazda nerazumljivih simbola) na zidovima ambasade, dok u letu ispijam đus, dočekuju me - naga putena ženska tela u prilično provokativnim pozama!

OVO SU SVE KNJIGE KOJE JE MOMO KAPOR KUPIO ZA ŽIVOTA: Tajne top 5 ličnih predmeta čuvenog pisca (FOTO) (VIDEO)

"Uh, ovo nisam očekivala", pada mi na pamet... "Ne u rezidenciji neke ambasade".

Priznajem, eksplicitnost ovog umetnika me prilično iznenađuje, te se odlučno, davno "profesionalno izdeformisana" guram kraj nepoznatih diplomatskih lica ne bi li nekako došla do autora.

Na ustima mi lebdi "priprema" iz recenzije uz Borisove reči koje sam negde ranije pročitala kako je ova "serija slikarskih radova pod nazivom "Femen" zapravo umetničko istraživanje savremenih vidova i pojavnosti ženskog tela u vizuelnoj kulturi i komunikaciji, kao i u društvenom delovanju".

Boris me dočekuje s osmehom na licu, spreman za pitanje: Da li misli da je izlaganje slika sa motivima nagih ženskih tela u jednoj ambasadi u Srbiji nešto promenilo?

- Same slike ne znam da li su nešto puno promenile. Nije moguće to reći. Možda kod pojedinaca, sudeći po reakcijama. Međutim, ova izložba je imala i jedan drugačiji kvalitet. On se pre svega odnosi na organizovanje izložbe kao događaja. Na tome mogu da zahvalim mom menadžeru Davidu Lauferu i njegovoj sposobnosti da stvari postavi na pravi način. Kao i razumevanju i ljubaznošću švajcarskog ambasadora Žana Danijela Ruha koji je ugostio ovu izložbu i promovisao je bolje nego što bi to uradio veći deo kustosa koje ja poznajem - počinje priču vidno raspoloženi Boris nastavljajući u dahu:

- Izložba je bila polu-zatvorenog tipa, u smislu da se na otvaranje moglo doći samo sa pozivnicom, a da su naknadne posete morale biti najavljene i ugovarane. To je izazvalo bujicu nekih reakcija, kako onih kojima je to bilo nelogično, tako i onih koji su želeli da dođu na izložbu. Mislim da nismo dali nijedan intervju u kom razlozi takve organizacje nisu postavljeni kao pitanje. To je jako važno za budućnost domaće scene i mislim da je ovo samo dobar početak. Ljudi su kod nas navikli da odu na izložbe, uglavnom samo na one na kojima poznaju umetnika, misleći da ga samo tim činom časte, tapšuci ga po ramenu svo vreme čineći ga tako neizmerno srećnim. To nam govori i o našem odnosu prema umetnosti. Mislim da je ova izložba pokazala da može drugačije da se radi, i da mogu drugačiji standardi da se uspostave.

Kako se "branite" od eventualnih "puritanaca" i da li ste imali neke nezgodne susrete zbog svoje umetnosti?

- Nisam siguran koga sam sve šokirao sa mojim slikama na toj izložbi. Mene često šokira kad ljudi imaju takvu reakciju na moje slike. Nisam siguran da li im je ta reakcija iskrena ili im je u tom trenutku izgledala kao najpromenljivija. Slike uopšte nisu imale za cilj da šokiraju... Pre su tu da ukažu na nešto, zapitaju, daju priliku za jedno drugačije iskustvo gledanja nagog ženskog tela i sl. Mada, možda je to danas šokantno, ne znam. Znam na primer, kada nam je u poseti na izložbi bila televizija Pink sa svojim Jutarnjim programom, da su mi rekli da su moje slike previše eksplicitne da bi bile snimljene za njihov prilog. Tako da smo intervju morali da snimimo u nekoj drugoj prostoriji, posle čega me je novinarka zamolila da se fotografiše sa mnom ispred slika. To dosta govori o odnosu prema temi kojom se bavim. Ne trudim se da se branim ni od koga. Volim da pratim reakcije ljudi i pokušavam da nešto naučim od njih, što se često i dešava. Umetnik često balansira između racionalnog i nesvesnog. To mu je u opisu posla, tako da se dešava da nekad pogodite u suštinu više nego što ste toga bili svesni. Reakcije ljudi vam na to ukažu, ili vas vrate iz neke lažne iluzije, što je vrlo neprijatan, ali koristan osećaj.

Pri pogledu na ova naga tela samo se nameće pitanje gde i kako pronalazite modele?

- Ove slike su rezultat mojih razmišljanja, osećaja i afiniteta. Rađene su isključivo kao lična potreba. Nisam sklon verovanju u nešto što zovemo trenutna inspiracija. Osnova ideje može da se javi u određenom trenutku, ali posle toga preživljava ozbiljnu razradu, pripremu i proveru. Modeli su uglavnom moji lični prijatelji. To mi je jako važno. Mnogo mi više znači da poznajem životnu priču modela, ili ono što nosi u sebi nego kako izgleda. Pre početka rada sa modelom mi prolazimo seriju razgovora i intervjua koji uglavnom odrede to kako će ta slika posle izgledati i koju će ideju nositi.

Da li su konzervativnije delegacije koje su imale prilike da dođu u ambasadu tražile možda da se slike sklone?

- Ne znam za to. Mada, moram priznati da me takva pomisao pomalo i zabavlja. To govori o važnosti načina na koji gledamo nago žensko telo. Zbog toga sam počeo rad na ovoj seriji slika. Nago žensko telo kao tema deluje obično i svakodnevno, ali kao što vidite, govori mnogo više o društvu u kom živimo. To je platforma na kojoj može da se kaže mnogo više nego što to deluje na prvu loptu. Kao što bi rekao Slavoj Žižek: "Sve što je seksualno je i političko".

Svojevremeno ste izjavili da prikazi nagih ženskih figura donekle imaju veze sa feminizmom?

- Na ovim radovima ne želim da se bavim feminizmom, iako on može donekle da se iščita, već više efektima proisteklim iz njega. Nešto kao uzročnim posledicama, ako to možemo nazvati tako. Ja preuzimam neke forme od aktivnih feminističkih grupa, ali mene tu mnogo više interesuje promena ugla gledanja na temu i rezultat svega toga, nego feminizam sam po sebi. Ipak mislim da je to sve zajedno važno i da nosi primat u civilizacijskim promenama za koje imamo sreće da smo svedoci. Tako je bilo i u prošlosti. Način prikazivanja Adama i Eve na počecima hrišćanstva nije govorio samo o dvoje nagih ljudi, nego je nosio poruku ogromne civilizacijske promene koja je s tim usledila.

Trenutno radite na novim slikama iz ove serije?

- Izložba u rezidencijalnoj vili Švajcarske ambasade mi je pomogla, kao i svaka izložba, da malo bolje sagledam šta sam to do sada uradio. To izoštri misli i da bolju sliku kako nastaviti dalje. Od budućih projekata imamo zakazanu izložbu u galeriji "Nest" u Ženevi, početkom oktobra, i to je za sada prva stvar na koju se koncentrišem. Postoje mnogi ambiciozni planovi za narednu godinu ili dve, ali ono što sam naučio od Švajcaraca jeste da stvari razvijam korak po korak, misleći samo na onaj na kom se trenutno nalazim.

Od sada možete pratiti Telegraf i na Vajberu!

(Katarina Vuković)