JEZIVA SUDBINA: Trudna migrantkinja pobegla iz pakla Sirije, a još ne zna da je zbog pešačenja izgubila bebu!
- Ta beba mi je poslednja uspomena na stradalog muža. Imam i ćerkicu, a on je želeo da drugo dete bude sin. Mislim da će biti i nazvaću ga po suprugu - priča Amina, koja je pešaćila čak dva dana, zbog čega, pored bolova u stomaku, ima i rane na nogama
Mlada Sirijka Amina (25) je samo jedna od 900 izbeglica koje su juče do 16 sati stigle u gradić kod granice sa Mađarskom.
Preporučujemo
NEBOJŠA STEFANOVIĆ: Srbija je bezbedna, svaki migrant se kontroliše!
ON TREBA DA BUDE UZOR SVIMA: Od malena je bez obe ruke, a zbog onog što radi danas ćete ostati bez komentara! (FOTO)
SAMO 8 AZILANATA OD NJIH 90.000 BI OSTALO DA ŽIVI U SRBIJI: Ostalih 89.992 BI DA NASTAVE DALJE!
- Pobegla sam iz Sirije da spasem ćerku, sebe i bebu koju čekam - rekla je Amina koja je u kampu za migrante u Kanjiži čekala Hitnu pomoć da je pregleda. U kampu u kom svakog dana boravi oko 1000 migranata, nema dežurnog lekara, već Hitna pomoć dolazi po pozivu. Ovaj je bio hitan. Amina se žalila na mučninu i bolove u stomaku, a bila je u četvrtom mesecu trudnoće.
- Ta beba mi je poslednja uspomena na stradalog muža. Imam i ćerkicu, a on je želeo da drugo dete bude sin. Mislim da će biti i nazvaću ga po suprugu - priča Amina, koja je pešaćila čak dva dana, zbog čega, pored bolova u stomaku, ima i rane na nogama.
U roku od pet minuta je došla Hitna pomoć. Dve doktorke, Mađarice, koje inače slabo govore engleski i srpski. Aminu su pregledale u maloj kancelariji radnika u kampu, na stolu pored kompjutera.
- Ovde više nema bebe. Ona skoro da uopšte i nema stomak. Neuhranjena je, nije smela toliko da pešači. Najbolje je da potraži lekarsku pomoć čim pređe mađarsku granicu - rekla je doktorka, očekujući od novinara da prevedu Amini, koja je već počela da plače.
- Da li sam izgubila bebu? Reci doktorki da osećam neke pokrete u stomaku - plakala je Sirijka, koja se uputila lekarima u Mađarskoj.
Najviše porodica sa bebama i decom je bilo u kampu. Međutim, tu su se zadržavali samo dva do tri sata, koliko im je trebalo da odmore pod razapnutim šatorom i operu na obližnjoj česmi. Na svakih pola sata ispred kampa stizali su autobusi za prevoz do mađarske granice. Čim bi vozač svirnuo, nastajao bi stampedo.
- Mađarski policajac istukao me je iz čista mira. Kada sam ga pitao zašto, on me je pogledao i rekao: ''zato što podržavam Hitlera'' - ispričao je Avganistanac Fahim Mažid, koga su vratili sa granice.
(Telegraf.rs)