TRAŽILA SAM DA ZAGRLIM SVOJU MRTVU BEBU: Danas, posle 44 godine, ZNAM DA JE MOJ SIN ŽIV!

"Rekli su mi da mi je beba umrla. Kad sam tražila da je vidim, nisu mi dali. Onda su mi matičari, posle 33 godine, rekli da mi je sin živ...", priča Pašija Rustemov, koja sumnja da joj je beba ukradena u porodilištu davne 1971. godine

Krađa novorončadi u Srbiji datira još iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

Preporučujemo

Mnogo je ucveljenih majki porodilište napustilo praznih ruku uz objašnjenje da im je dete umrlo.

OSEĆAM DA JE MOJA BEBA I DALJE ŽIVA: Od ispovesti ove majke zalediće vam se krv u žilama

Međutim, retko koja majka je videla to svoje "mrtvo" dete, što dodatno unosi sumnju u to da su sva ta deca živa.

Priča ove žene je slična hiljadama priča drugih žena, a opet jedinstvena, i ima drugačiju tragičnu notu od svih ostalih.

Pašija Rustemov je imala 21 godinu kada je prvi put ostala u drugom stanju nakon pet godina braka tokom kojih je željno iščekivala dete.

Kada je krenuo porođaj, otišla je 27. jula daleke 1971. godine u porodilište u ulici Narodnog fronta. Od tog dana njen život više nije isti...

- Porođaj je krenuo. Doktor je rekao da će brzo da me porodi ostavivši me u jednoj prostoriji. Tu sam provela čitavu noć. Bolovi su bivali sve jači. Ustala sam sa stola i krenula da tražim lekara. Srela sam ga na hodniku i tek kad sam ga pitala zašto čekam toliko dugo, odveli su me u porođajnu salu - počinje priču Pašija Rustemov.

Posle višesatne agonije, rodila je muško dete.

- Dete je bilo modro, a nije odmah ni zaplakalo. Odmah sam pitala doktora šta je sa detetom i zašto se nije čulo. Zatim je došao drugi lekar i stavio mu kiseonik i tek tada sam čula plač svoje bebe - priča ona.

Suze radosnice nove majke!

Odmah zatim, kao grom iz vedra neba, strašna vest - njena beba je preminula. Ovo su joj lekari, kako kaže, drsko saopštili.

Pašija Rustemov kaže da je to saznanje bilo strašno za nju. Odmah joj je pozlilo. Njena dugoočekivana radost i nada bile su ugašene ovim strašnim saznanjem.

- Doktoru koji mi je saopštio da mi je dete umrlo rekla sam da pet godina nisam imala dece. Tražila sam da mi daju dete da ga zagrlim mrtvog - nastavlja svoju potresnu ispovest očajna majka.

Kako kaže, ubrzo su joj dali injekciju za smirenje i probudila se tek nakon nekoliko sati. Nisu joj dali da vidi svoje mrtvo dete.

- Kad sam se probudila, krenula sam ka boksu sa bebama, Međutim, nisu mi dozvolili da uđem. Prislino su me vratili i ponovo mi dali nešto za smirenje - prepričava svoju dramu Pašija Rustemov.

Dok je bila u bolnici došla je matičarka koja joj je tražila podatke o detetu. Dala mu je ime Sihran i očajna izašla iz bolnice.

Godinama je nju razdirala sumnja da joj je dete živo, a prvi znak koji je ukazivao na to je odlazak u opštinu 2004. godine. Kada je tražila izvod iz matične knjige rođenih, rečeno joj je da je sin živ.

Ona je takođe utvrdila da je dete upisano u knjigu rođenih mesec dana nakon rođenja. Naša sagovornica se pita kako je to moguće ako je dete navodno umrlo.

Nakon tog saznanja u opštini, Pašija Rustemov se uputila u bolnicu Naroni front da traži obdukcioni nalaz i informaciju o tome gde je sahranjeno dete. Međutim, dobila je samo porođajni protokol koji, kako kaže, nije bio verodostojan.

Umrlica ne postoji, kao ni bilo kakv podatak o smrti deteta. Štaviše, na jednom od dokumenata koji je dobila u bolnici piše da joj je dete živo.

Drugi razlog koji ju je naveo da posumnja da je njen sin ipak živ bio je poziv da ide u rat. Kada su došli po njenog drugog sina, rekli su im da ona i njen muž imaju još jednog sina.

Agonija ove žene trajala je godinama, sve dok se nije pojavio tračak nade.

Naime, uspela je da pronađe čoveka za koga sumnja da je njen sin. Stupila je sa njim u kontakt i otvoreno mu rekla za svoje sumnje.

- Kada sam mu saopštila da sam možda ja njegova biološka majka, on je najpre pristao da uradimo DNK test, međutim, kasnije se predomislio. Nisam želela da insistiram i više se ne čujemo - priča ona.

Kako kaže, ona samo želi da pronađe svoje dete i da sazna da li je čovek za koga sumnja da je njen sin, zapravo njeno dete. Plačnim glasom nam je rekla bi volela da ga pronađe i da sazna gde živi.

- Plašim se da živi u nemaštini, a volela bih da mu pomognem. Volela bih da već jednom saznam istinu. Teško je živeti sa tim teretom godinama - očajna je naša sagovornica.

Pašija Rustemov je, nažalost, samo jedna od mnogo majki koje traže istinu o svojim bebama.

Iako sada ima brojnu porodicu, ona kaže da nema dana, a da ne pomisli na svog prvog sina, za koga oseća da je živ.

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(Jovanka Tetiković)