DOBRO ZAPAMTITE OVU IKONU: Na njoj je najveći hrišćanski heroj u borbi protiv islamizma (FOTO)

Jevgenij Rodionov je želeo da bude kuvar, ali pre nego što je mogao da ostvari svoj san regrutovan je u vojsku i poslat na granicu sa Čečenijom. Zarobljen je i odbrubljena mu je glava. Zašto? Zato što je odbio da pređe u islam i da sa grudi skine srebrni krst

Jevgenij Aleksandrovič Rodionov se rodio 23. maja 1977. godine u jednom selu na reci Volgi, u Penzenskoj oblasti današnje Ruske Federacije. Premda je želeo da postane kuvar, regrutovan je u rusku vojsku 1995. godine i poslat na granicu sa Čečenijom koja je tada bila otcepljena od strane islamističkih separatista.

Preporučujemo

13. februara 1996. godine krenuo je u patrolu zajedno sa Andrejom Trusovim, Igorom Jakovljevim i Aleksandrom Železnovim.

Na kontrolnom punktu zaustavili su ambulantno vozilo u kojem je brigadni general tzv. Čečenske republike Ičkerije, Ruslan Haihoroev, zajedno sa još tucetom vojnika, prevozio oružje. Tokom njihovog pokušaja da ispitaju šta se nalazi u vozilu bili su nadvladani i zarobljeni.

Nakon što je otkriveno da su nestali, ruske su ih vlasti isprva proglasile za dezertere, a vojna policija je došla u kuću majke Jevgenija Rodionova ne bi li ga našla. Međutim, kasnije je kontrolni punkt bliže ispitan, nađeni su tragovi krvi i borbe, i oružane snage su shvatile da su vojnici oteti.

Na njegov 19. rođendan, Rodionovu je odrubljena glava na periferiji čečenskog sela Bamuta. Ubice - koje su iskamčile novac od nesrećne majke ne bi li joj dali informaciju o mestu gde je telo njenog sina zakopano - priznale su da mu je glava odsečena zato što je odbio da se odrekne hrišćanske vere i da ukloni srebrni krst koji je nosio oko vrata.

- Tvoj sin je imao izbora da ostane živ. Mogao je da pređe u islam, ali nije želeo da skine krst. Pokušao je da pobegne - rekao je Ruslan Haihoroev majci u prisustvu posmatrača OEBS-a.

Rodionovljevi saborci su slično prošli; Trusovu je takođe glava odrubljena, dok su preostaloj dvojici pucali u glavu.

Jevgenij je posthumno odlikovan ruskim Ordenom za hrabrost, a u Ruskoj pravoslavnoj crkvi postoji snažan i sverastući pokret koji za cilj ima njegovu kanonizaciju i proglašenje za sveca i mučenika za veru.

Mnogi bivši ruski vojnici se mole pred njegovog slikom, a u poslednjih desetak godina vrlo su popularne i ikone sa njegovim likom; njegova majka ima svoju za koju veruje da ispušta parfem za koji tvrdi da je svetački i natače se njime (nadamo se da ni u jednom trenutku nećete pomisliti da mi verujemo da je to zaista tako).

Međutim, u samoj crkvi postoji i moćan pokret protiv koji je doneo odluku u skladu sa tim, pa Rodionov nije svetac. Pre svega zato što se kaže RPC nikada nije kanonizovala nekoga ko je poginuo u ratu, zato što se sve zasniva na svedočenju majke koja je od svog sina stvorila boga, i zato što se period novih mučenika završio sa rušenjem boljševičkog režima.

Druga strana odgovora: prvo, to što je narod eksplodirao u svojoj ljubavi prema Rodionovu je dovoljan dokaz njegovog mučenistva i njegove svetosti, drugo, nije poginuo u ratu već u zatočeništvu, a treće, reći da je doba mučeništva okončano se graniči sa jeresi.

(Telegraf.rs)