KINESKO TRŽIŠTE UNIŠTILO EVROPSKE BERZE: Evo koje države će najviše patiti nakon ekonomske katastrofe
Spisak takođe pokazuje uticaj "crnog ponedeljka" na berze širom Evrope, poredeći njihov dosadašnji učinak i situaciju nakon devalvacije kineske valute juana
Multinacionalna investiciona kompanija "Goldman Saks" objavila je tabelu koja pokazuje koliko na evropske berze utiče finansijski krah koji se u ponedeljak dogodio na kineskom tržištu.
Preporučujemo
BALKANSKA RUTA JE NAJOMILJENIJI PUT MIGRANATA DO EU: Evo zašto izbeglice BEŽE baš preko Srbije!
LEKARI OTKINULI BEBI GLAVU I OSTAVILI JE U MAJČINOJ UTROBI: Stravična smrt žene i njenog deteta na porođaju!
"Goldman Saks" je svojim klijentima u utorak poslao obaveštenja da se situacija popravlja i neće doći do nove globalne recesije, uz tabelu koja pokazuje da je nemačka berza bila najizloženija krizi na kineskom tržištu akcija.
To je zbog toga što je Nemačka, koja važi za velikog izvoznika, učestalo poslovala sa Kinom za vreme ekonomskog buma koji je najmnogoljudnija zemlja sveta doživela tokom poslednjih deset godina.
Spisak takođe pokazuje uticaj "crnog ponedeljka" na berze širom Evrope, poredeći njihov dosadašnji učinak i situaciju nakon devalvacije kineske valute juana.
Na listi se nalazi deset indeksa različitih evropskih berzi od kojih je indeks nemačke berze DAX na prvom mestu sa dobicima od početka godine do kraha 17,2 odsto. Nakon kraha došlo je do gubitka od 12,8 odsto. Zatim slede Holandija, Švajcarska, Velika Britanija, Evropa, Evrozona, Francuska, Švedska, Italija, Španija i Norveška.
Ono što je neobično jeste neproporcionalnost posledica berzanskog kraha u Kini. Primera radi, berza u Norveškoj u redu je onih koje najmanje posluju sa Kinom, i time je najmanje izložena uticaju kineskog tržišta. Logično bi bilo da norveška berza pretrpi najmanje posledice kraha u Aziji, ali se desilo upravo suprotno, s obzirom da su njeni godišnji dobici gotovo izbrisani, te je sada na gubitku od 1 odsto od početka godine.
Ovo se desilo zbog propratnih faktora. Iako norveška berza kao takva nije trgovala kineskim deonicama, deoničari na berzi su trgovali sa pojedinim kompanijama koje su imale dodirnih tačaka sa azijskim tržištem, te se stvorio svojevrsni domino-efekat.
(Telegraf.rs / Izvor: Blic)