OVO JE ISTINA O NAPADU NA MOJU ĆERKU LARU: Ekskluzivna ispovest Vuka Rosandića (FOTO) (VIDEO)

"Jedan šamar je bio toliko jak da sam glavom udarila o zid. Rekle su mi da kleknem na kolena. Od straha nisam smela ni da pisnem i dozovem pomoć", kaže mala Lara

Lara Rosandić (11), ćerka Vuka Rosandića, nekadašnjeg pevača pop grupe "Ruž", prošle subote doživela je fizički napad starijih devojčica M. S. (15) i S. S. (15), tvrdi njen otac.

Preporučujemo

Incident se dogodio ispred njene zgrade, tvrdi on, kada su je devojčice išamarale i otele joj mobilni telefon.

- Izašla sam ispred zgrade da se prskam vodom sa drugaricom kada su me njih dve bez ikakvog razloga napale. Ošamarile su me pet puta. Posle drugog šamara usledilo je pitanje "Šta je p*čkice, je l boli? Nemoj slučajno da plačeš". Jedan šamar je bio toliko jak da sam glavom udarila o zid. Rekle su mi da kleknem na kolena. Od straha nisam smela ni da pisnem i dozovem pomoć. Srećom, naišla je komšinica koja me je pozvala da krenem sa njom i sprečila da me devojčice i dalje maltretiraju - rekla nam je vidno potresena Lara.

Njen otac Vuk Rosandić bio je šokiran incidentom. Kada se uputio sa ćerkom da pronađe devojčice i pita ih zašto su je napale, pored niza uvreda dobio je i udarac daskom od jedne devojčice i počeo da krvari.

- Prvo je preda mnom rekla mojoj ćerki da će "naj*bati" a onda je to isto ponovila i meni, zatim je podigla letvu sa zemlje i udarila me svom snagom. Refleksno, u samoodbrani, šutnuo sam je po nozi - kaže Vuk. 

Posle ovoga Rosandić je pozvao policiju.

Vuk se zahvaljuje komšinici Ivani koja je pristala da posvedoči o svemu što je videla i što je spasla Laru od daljeg maltretiranja, i nastavlja:

- Bez predrasuda prema tužiocu, nadam se da će uzeti u obzir sve činjenice vezane za incident i doneti odluku koja će biti pravična i jasna. Hvala i komšijama koje su pristale da svedoče da iste devojke već dve godine prave iste ili slične probleme, da su nekoliko puta na identičan način zlostavljale drugu decu.

- Na moje pitanje zašto o tome ćute, oni bi odgovorili "ne vredi ". Sada ih delom i razumem jer se i sami kao porodica osećamo nemoćno pred ovakvom vrstom brutalnog maloletničkog nasilja, koje je ostavilo duboku traumu na naše dete, nadam se od sveg srca ne i trajnu. Kao porodica, apelujemo na sve roditelje i njihovu decu, da prijave svako maloletničkoo nasilje, bez straha. Jedino, ponavljam jedino tako postoji nada da bezumno nasilje koje smo nažalost na svojoj koži doživeli moja ćerka i ja bude adekvatno sankcionisano i sprečeno - rekao je Vuk.

Pogledajte potresne izjave Vuka Rosandića i njegove ćerke Lare:

Pročitajte i celo saopštenje za javnost porodice Rosandić:

"Nikada u životu nisam dobio niti krivičnu niti prekršajnu prijavu, moja ćerka Lara je završila 5. razred i za sada je odlikaš i nikada do sada nije učestvovala ni u jednom incidentu koji je uključivao fizičko ili verbalno nasilje.

Prošle subote oko 18 časova u naš stan ušla je vidno potresena komšinica Ivana sa mojom ćerkom koja je bila potpuno crvena u licu, plakala je i bila dezorijentisana. Dve devojke od 15 godina su nakon neke Fejsbuk prepiske uhvatile moju ćerku, naterale je da kleči, uhvatile za kosu, sabile uza zid i počele da joj udaraju šamar po šamar. Posle drugog šamara usledilo je pitanje "Šta je p*čkice , je l boli? Nemoj slučajno da plačeš". Posle trećeg šamara su zastale držeči je za kosu i rekle "A šta ćemo još da joj radimo? Nemoj slučajno da si zaplakala samo p*čke plaču, je l jasno?". Četvrti šamar je bio toliko jak da je Lara udarila levom stranom glave o zid. Sve to je gledala komšinica i pre nego što se osmelila da priđe Lari i pokuša da joj pomogne, udarili su joj i peti šamar i rekli da joj da ne sme ovo nikom da priča i pritom joj ukrale mobilni telefon, naglasivši da ako nekom ispriča sta se desilo, proći će još gore."

"Moja ćerka nije neka kmeza, ali možete zamisliti koliko je bila paralisana strahom, da kada je komšinica Ivana prisla da je pita da li je u redu, Lara je pritiskajući suze odgovorila da jeste. Ivana je, hvala dragom Bogu, uzela za ruku i povela u naš stan. Sišao sam liftom sa Larom, van sebe i pronašao dve devojke koje su uzgred duplo veće i više od moje ćerke. Upitao sam prvu devojku "Ko mi je tukao ćerku? Ko joj je ukrao mobilni telefon?"

Ta devojka mi je doslovce odgovorila "Šta te briga gde je mobilni, naj*baćeš kao tvoja ćerka", zatim se okrenula ka Lari koja je stajala iza mene i srdito joj prstom pripretila "naj*baćeš!". U tom trenutku sam je izrevoltiran gurnuo, da bi me sekund, dva posle toga ova druga devojka udarila svom snagom nekom daskom u glavu i rascepala mi čelo. Refleksno, u samoodbrani sam je šutnuo po nozi.

U Urgentnom centru su mi konstatovali nagnječenje lobanje, tetanogenu ranu i naravno primio sam antitetanus.

Posle udarca sam viknuo "stanite", i uzeo neki telefon koji je bio na zemlji tvrdeći da neću da im ga vratim dok ne vrate ćerkin. Krenuli smo do nekih cigala, nekog šuta odakle su izvukle Larin mobilni. Tada sam otišao u školsko dvorište i zahtevao da obe devojke pozovu roditelje i da pod hitno idemo u policiju. Sačekao sam majku, otac se pojavio u policiji posle nekih pola sata kasnije.

Epilog na današnji dan je ovakav, moja ćerkica već sedam dana sama ne izlazi napolje, dešava se da odjednom u stanu krene da plače, bukvalno da rida. U prisustvu majke ili mene izađe na 15 min. Naše dete bez daljnjeg nije isto dete kao od prošle subote, turobna je, ćutljiva, tužna i povučena u sebe. I u celoj priči najveća sramota medija je činjenica da su bacili akcenat na moje ponašanje, koje je predstavljeno lažno, tendenciozno i na generalno jedan odvratno izvitopren način. Akcenat treba da se stavi na sadističko i brutalno fizičko i psihičko maltretiranje naše ćerke od strane dvoje maloletnih prestupnika."

"Nije toliko strašno što su devojke, zajedno sa majkom bestidno lagale prilikom davanja svojih izjava, već su time potvrdile da uopšte nisu svesne svog postupka. I kako mi sada kao porodica da se zaštitimo? Ne možemo da ih tužimo jer su maloletne. Verovali ili ne, ne možemo da podnesemo bilo koju vrstu prijave.

Ja sada govorim svojoj ćerki, da će sve biti u redu, ali zaista ne znam da li će sve biti u redu. Ako su mogle da joj prete da će je prebiti još više ako prijavi nasilje, otkuda da znam da joj se neće osvetiti? Iako nisu iz našeg kraja, posle incidenta obe su se šetale po kraju, izigravale pobednice i hvalile se kako su pretukle i oca i ćerku. Na kraju krajeva, otkud znam da mene neće sačekati noću u ulazu i recimo gađati me ciglom u glavu?

Hvala Ivani koja je pristala da svedoči o svemu što je videla, i hvala joj bezgranično što je spasla Laru daljeg zlostavljanja. A ja sam duboko ubeđen u jedno, ove devojke su upravo ponašaju ovako zašto su svesne da im u suštini niko ne moze ništa.

Bez predrasuda prema tužiocu, nadam se da će uzeti u obzir sve činjenice vezane za incident i doneti odluku koja će biti pravična i jasna. Hvala i komšijama koje su pristale da svedoče da iste devojke već dve godine prave iste ili slične probleme, da su nekoliko puta na identičan način zlostavljale drugu decu. Na moje pitanje zašto se ćuti o tome, oni bi odgovorili "ne vredi". Sada ih delom i razumem zbog takvog odgovora jer se i sami kao porodica osećamo nemoćno pred ovakvom vrstom brutalnog maloletnog nasilja, koje je ostavilo duboku traumu na naše dete, nadam se od sveg srca ne i trajnu.

Kao porodica, apelujemo na sve roditelje i njihovu decu, da prijave svako maloletničko nasilje, bez straha. Jedino, ponavljam jedino tako postoji nada, da bezumno maloletničko nasilje koje smo nažalost na svojoj koži doživeli moja ćerka i ja, bude adekvatno sankcionisano i sprečeno.

Na kraju bih dodao da svaku reč ovog teksta potpisujem kao doslovnu istinu isped moje supruge, ćerke, svojih prijatelja i pred samim sobom.

Sa poštovanjem,

Vuk Rosandić"

Od sada Telegraf pratite i na Vajberu!

(S. K.)