POLJOPRIVREDNICI OSTAJU BEZ POSLA: Evo kako Lidl uništava pijace!

Lidl i Kaufland su osvojili Rumuniju, a poljoprivrednici se upravo zbog toga žale

U Rumuniju je stiglo mnoštvo trgovinskih centara, ali su Lidl i Kaufland uspeli da osvoje ovu zemlju. Otvoreno je čak 186 trgovinskih centara, što je pravi skandal, upozorili su nemački novinari.

Preporučujemo

Novinari časopisa "Monitor" radili su reportažu sa poljoprivrednicima u Rumuniji. Posetili su pijacu u Bukureštu, štandovi su prepuni voća i povrća, ali kupaca skoro da uopšte nema, čak su i mnogi štandovi prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Više im se ne isplati, jer je nedaleko od trgovačkog centra Lidl u kojem je sve jeftinije, samo što niko ne pita odakle dolazi to voće i povrće.

Dolazak Lidla i Ikee u Srbiju je sada samo pitanje vremena!

-Prokleti Lidl - rekla je jedna od prodavačica novinarima.

Dolazak čak 186 trgovinskih centara ostvaren je uz kredit Internacionalne finansijske korporacije IFC, odnosno finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Nemački trgovački centar je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Komercijalni uslovi ovog kredita nisu preterano povoljni, naročito u vreme izuzetno niskih kamata.

 U OVOM VOĆU IMA NAJVIŠE OTROVA: A evo i šta je najsigurnije da jedete! (FOTO)

Lidl u Rumuniji nudi nešto i najsiromašnijima. Tako u ovom trgovinskom centru možete kupiti praziluk i salatu iz Poljske, šampinjone iz Mađarske, luk sa Novog Zelanda. Svih ovih proizvoda, naravno, ima u izobilju i kod rumunskih proizvođača. Lidl je za novinare Monitora rekao da 71 odsto namirnica koje imaju na policama ne dolazi iz Rumunije.

Novinari Monitora zaključili su da postoje dva skandala vezana za Lidl. Prvi je to što Lidl čini poljoprivrednicima zemalja u kojima se širi sa svojim filijalama, dok je drugi još veći: kako je firma iz Nekarsulma uopšte mogla da dobije taj kredit Svetske banke?

U statutima IFC-a piše da se krediti izdaju za projekte "manjih i srednjih" preduzeća, koji "ne mogu dobiti sredstva iz privatnih izvora". Vlasnik Lidla, Švarc Dinstlištung, sa svojim nebrojenim filijalama, teško se može ubrojiti u "malo i srednje preduzeće". On sledeće godine želi da ostvari promet od 100 milijardi evra i nipošto nije jasno kako je mogao da objasni Svetskoj banci da "nema pristupa privatnom kapitalu".

(Telegraf.rs/Izvor: seebiz.eu)