NEK POČIVAJU U MIRU: Održan parastos za ubijenu srpsku decu u Goraždevcu (FOTO)

Episkop Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski Teodosije služio je danas parastos Panteliji i Ivanu Jovoviću, uz sasluženje eparhijskog sveštenstva i monaštva

Svakog 13. avgusta, već 12 godina u malenom selu Goraždevac pored Peći sve zanemi, ne čuje se žagor dece ni poj ptica. I staro i mlado odlazi u seosku crkvu Rođenja Presvete Bogorodice, na parastos Panteliji Dakiću (12) i Ivanu Jovoviću (18). Mnogi koji su napustili svoje rodno selo jer ih kako kažu "sećanje na taj dan okuplja i pomaže da preživimo bol i tugu koja nas je povezala za ceo život".

Preporučujemo

Za ovaj zločin nad srpskom decom još uvek NIKO NIJE KAŽNJEN!

Pre 12 godina bio je vreo sunčan dan, osamdesetak dece je otišlo da se kupa na 500 metara od centra sela, majke i bake su branile, plašeći se da može nešto da se dogodi. Ali otišao je Pero, Nemanja, Vlasto, Miloje, Dragoljub, Dragana, Djordje, Panto, Ivan…pusti me majko…

Rafal smrti je pokosio detinjstvo, zlikovci su iz zasede zapucali na decu…vriska, kuknjava, pokušaj da se pomogne pokošenim, bežanija, deca su svojim telima od straha bežeći pokidala bodljikavu žicu…Perov otac je dovikivao sinu koji se zakačio za vrbu: drži se ne pomeraj se…I tako je Pero držeći se za koren vrbe bio u hladnoj Bistrici dva sata i spasio se ...trčala su ranjena deca, a na plaži su nepomično ležali Pantelija (12) i Ivan (18) njihove neostvarene snove znala je samo Bistrica…

I posle 12 godina, nepravde i bola, sećanja su živa, ostali su ožiljci u duši, od toga dana u selu više ništa nije kao pre.

U malenoj crkvi Rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu u rukama roditelja, braće i sestara, rođaka, kumova, drugova i drugarica gore sveće, sa dubokom verom da "niko ne može izbeći pravdu Božiju".

Episkop Raško-prizrenski i Kosovsko-metohijski Teodosije služio je danas parastos Panteliji i Ivanu Jovoviću, uz sasluženje eparhijskog sveštenstva i monaštva.

Vladika je prisutnima uputio reči utehe da "nikako ne smemo tugovati za nevino postradalim jer će oni naslediti carstvo nebesko i rajska naselja.

- Sa tom nadom i molitvom smo se sastali i molimo se za Ivana i Panta koji se pred Bogom mole za nas i poručuju nam da ih ne izneverimo, da i mi idemo istim putem da se da se ne desi da se naši putevi raziđu, da bude provalija izmedju nas – rekao je vladika Teodosije.

On je poručio prisutnima da po ugledu na pretke sačuvaju "ovu zemlju i svoja ognjišta, ono što smo nasledili od svojih predaka, da bi se na taj način odužili svim mučenicima koji su svoju krv prolili za veru i otačastvo".

- Ova zemlja je toliko skupa da se ne može proceniti i ne smemo je prodavati naročito onima koji su nam neprijatelji, ova zemlja je natopljena krvlju, suzama, znojem naših predaka i nema te cene koju nam neko može ponuditi da je kupi, ako smo svesni toga, onda ćemo sačuvati sebe, svoj narod i ovu zemlju. Ne smemo da budemmo kratkog pamćenja, nego da dobro sagledamo našu prošlost, da budemo trezveni u sadašnjosti i da imamo nadu za budućnost - poručio je vladika Teodosije.

Parastosu i pomenu na grobljima u Goraždevcu prisustvovali su zamenik direktora Kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije Željko Jović sa saradnicima i predstavnici Srba u Vladi Kosova, koji su još jednom zatražili da se pronadju i kazne i počinioci i nalogodavci.

- Pre 12 godina krivica je bila na zločincima koji su pucali i na zločincima koji su celu akciju osmislili i naredili, posle 12 godina krivica je na onima koji ne rade ništa ili rade sve da se počinioci ne pronađu i ne kazne, imaćemo strpljenja i nećemo nikada zaboraviti, insistiraćemo na pravdi – rekao je Jović.

Ogorčeni meštani nisu baš bili raspoloženi za razgovor, ali su insistirali da Euleks prizna da je potpuno nemoćan i da ne može da razjasni ni jedan zločin počinjen nad Srbima ili da ponovo otvori istragu o ubijenoj nejači, postavljajući pitanje zašto niko svih ovih godina EU misije nije došao bar da se pokloni senima nevine dece.

Sećanja su bolna, umesto na bazenu deca u Goraždevcu su danas bila na parastosu svojim pobijenim drugovima. Od ubistva i ranjavanja dece na Bistrici se više niko nije okupao. Meštani su revoltirani što je mesto ubistva deponija djubreta i nema nikakvog obeležja koje će da podseća i opominje na stravičan zločin.

Jedan od ranjenih toga dana Đordje Ugrenović je rekao da su slike i sećanja krvoprolića, zvuci rafala, vriska dece, koja bezglavo beže, beživotnog tela druga pored sebe, nemoći i griže savesti jer ništa nije mogao da uradi, a bio je stariji od sve te dece.

- Ostao nam je večni ožiljak u duši – rekao je Đordje Ugrenović, koji je tada imao 20 godina. U međuvremenu Đordje se zaposlio, oženio, postao otac i ostao da živi u Goraždevcu.

Dragana Srbljak ranjena devojčica je donela odluku da napusti svoje rodno selo, jer za nju nema posla. Završila sam farmaceutsku školu i zamišljala da će raditi u apoteci koja se nalazi pored njene kuće.

U Goraždevcu kod Peći na Kosovu i Metohiji 13. avgusta 2003. godine iz zasede na decu koja su se kupala rafalom iz puškomitraljeza ubijeni su Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19), a teško ranjeni Đorđe Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).

Pripadnici civilne misije Unmik su neposredno posle napada obećali da će prevrnuti svaki kamen da pronađu ubice nevine dece. Od obećanja je ostalo samo saopštenje da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz kalašnjikova.

Ubistvo dece osudili su svi medjunarodni zvaničnici, a povodom ovog teroristićkog akta održana je i sednica Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tokom istrage koja nije dala nikakve rezultate saslušano je 75 svedoka i pretreseno 100 lokacija.

Euleks je 25. decembra, 2010.god. usled nedostatka dokaza obustavio istragu.

(S. S.)