JA SAM HRVAT, CRNAC I GEJ SAM: I evo kako izgleda moj život na Balkanu!

Amerikanac Ričard Barbur postao je izuzetno popularna ličnost u Hrvatskoj u kojoj planira da započne i TV emisiju. On je u opširnom intervjuu za "Slobodnu Dalmaciju" ispričao šta misli o akciji "Oluja", tretiranju homoseksualaca u Hrvatskoj, Rusiji i Srbiji, kao i vojnoj paradi održanoj u Zagrebu

U poslednje vreme sve više hrvatskih medija izveštava o pojavi čudnih stranaca koji iz nekog razloga žele da rade i žive u toj zemlji. Jedan od njih je i 30-godišnji Amerikanac Ričard Barbur, finansijski pravnik koji je ostavio posao na Vol Stritu kako bi u Hrvatskoj pokušao da ostvari TV karijeru voditelja satirično-političkog šou-programa.

Preporučujemo

OVO JE SRPSKI GEJ KOJI SE UDAO ZA HRVATA: Njegova ispovest ostaviće vas bez daha! (VIDEO)

S momkom koji već mesecima živi u Zagrebu, razgovarali su novinari "Slobodne Dalmacije" uoči njegovog odlaska u Ameriku, gde planira da doradi koncept svoje buduće emisije, pre nego pto se na jesen vrati i počne da pregovara sa hrvatskim TV kućama.

- Dobro, crni Ričarde, zašto želite da živite u Hrvatskoj?

- Zato što mi je u Hrvatskoj super živeti. Nije meni ovo prvi put, već sam ja bio u Hrvatskoj i boravio po više meseci. Prvi put pre deset godina.

- Kako je došlo do toga da prvi put dođete?

- U Americi sam završio pravo na Stanfordu i slavistiku, učio sam ruski jezik i književnost. Potom sam radio u jednom advokatskom društvu u Njujorku, na Vol Stritu, gde je radio i jedan Hrvat, Ante Vučić. I ja sam u tom društvu shvatio da pravo nije moja strast. Otplatio sam studentski kredit i odlučio da ostvarim svoj san - da radim TV emisije. Sa Antom sam pomalo učio hrvatski jezik i tako sam pre deset godina odlučio da odem na razmenu studenata u Hrvatsku.

- A zašto ste učili ruski jezik? Zar je to u Americi fora?

- Kad sam bio klinac, svi su u mojoj porodici gledali su Olimpijske igre i pratili rivalstvo SAD-a i SSSR-a. I tako sam se zainteresovao za Sovjetski Savez, iako u SAD-u imamo užasnu propagandu protiv SSSR-a, komunizma, pa i današnje Rusije.

- Odrasli ste u Nešvilu, prestonici kantri muzike. Da li volite kantri?

- To mi definitivno nije najdraža muzika. Slušam puno hrvatske muzike. U SAD-u slušam Narodni radio, kako bih održao nivo hrvatskog jezika.

- A šta vam je najdraže od hrvatske muzike?

- Ne slušam narodnjake, to zaista ne mogu. Klape mogu da poslušam, ali jednu-dve pesme. Volim pop-rok, recimo Kinoklub i Prljavo kazalište. Obožavam Doris Dragović. A volim i stare pevače, poput Zvonka Špišića, on ima onu pesmu "Milioner", zar ne?

- Pre nekoliko dana ste izjavili kako su Hrvati ljubazni, otvoreni i tolerantni. Da li ste baš sigurni u to?

- Da, tako mislim. Sad, doduše, možda ovo poslednje više baš i ne.

- Mislite na toleranciju?

- Da. Sad vidim promenu.

- Kakvu promenu?

- Danas su Zagreb i Hrvatska znatno različiti u odnosu na situaciju pre deset godina. Hrvatska je kao celina manje tolerantna. Ili barem ima puno više nacionalizma nego pre deset godina. Ja ne kažem da je to nešto loše, ali nije baš ni nešto dobro. Pokušavam to da razumem, ali ne uspevam.

- Šta vam je najčudnije?

- Ne znam kako ljudi misle da je ok koristiti nacistički pozdrav "Za Dom spremni". To mi je neverovatno. Na RTL-u sam gledao godišnjicu Oluje, i novinarka izveštava iz Knina, a u pozadini ovi viču "Za Dom spremni". Nisam mogao da odvojim pogled s televizora. I novinarka se okrenula i jasno i hrabro rekla: "To nije pristojno, to ne valja." Bio sam ponosan na nju. Ne razumem kako ljudi misle da je to nešto dobro. Zamislite da Nemci počnu da viču "Hajl Hitler”.

Evo kako je hrvatska voditeljka ućutkala Hrvate koji su uzvikivali ustaške pozdrave (VIDEO)

- Pretpostavljam da ljudi s kojima se družite u Zagrebu ipak ne viču takve stvari?

- Moji zagrebački prijatelji uglavnom su s Filozofskog fakulteta, a znate kakvi su to ljudi, liberalniji od proseka.

- Oni vas podržavaju?

- Moji prijatelji u Hrvatskoj su najbolji prijatelji na svetu. Odmah na početku otvorili su mi vrata svojih kuća i primili me kao deo ekipe, iako sam crnac i homoseksualac, potpuno drugačiji od većine. Odmah sam se osetio kao član društva. To su ljudi s Filozofskog, ali kad upoznajem druge ljude na ulici, oni su takođe ljubazni. A to se ne događa u Rusiji. Rusija je prokleta zemlja, stvarno.

- Kako to mislite?

- I Hrvati misle da je Hrvatska prokleta zemlja, ali nije, ima još nade za Hrvatsku. A o Rusiji govorim iz iskustva, bio sam tamo.

- Jeste li, obzirom na rasu i seksualnu orijentaciju, doživeli u Hrvatskoj nešto neugodno?

- Blokirao sam ta pamćenja. To je bilo nešto sitno. Imao sam možda jedan, dva, tri, maksimalno četiri ružna doživljaja, ali u Srbiji i Rusiji bilo bi još gore.

- Kakav nam to satiričko-politički TV šou spremate?

- Zasad još definišem projekt. Mislim da je ta ideja nešto novo, sveže za Hrvatsku.

- Nešto kao Dejvid Leterman?

- Pre kao Stefan Kolbert, on je zamenik Letermana, koji sada ide u penziju pa će Kolbert biti sledeći Leterman. Zapravo, ciljam negde između Kolberta i Džona Olivera sa HBO-a.

- Jeste li gledali naš "News Bar"?

- Upoznao sam ljude koji rade "News Bar" - zanimljivi su, pametni i uspešni. Oni rade lažne vesti, a razlika je u tome što bih ja komentarisao prave vesti, ali na satiričan način.

- Kako biste, recimo, komentarisali vojnu paradu u Zagrebu? Znate da smo imali paradu?

- Bio sam na paradi. Zapravo sam već i napisao članak o tome i ovih dana ću ga objaviti na svom blogu "II. Izvještaj" (www.thesecondreport.com), gde povremeno komentarišem vaše domaće vesti. Taj blog je jezgro za buduću TV emisiju.

- Bili ste na paradi?

- I uživao sam. Nisam tako kritičan prema tome kao moji prijatelji liberali. Oni kažu: "Šta nama treba vojna parada?" Ja sam razumeo zašto: to je bio patriotizam, zar ne? Shvatam zašto je Oluja važna za Hrvatsku. Nisam baš video potrebu za paradom, ali izvrsno su to izveli, vrlo profesionalno. Video sam da su građani bili oduševljeni.

SRAM DA VAS BUDE! Ovako Zagreb proslavlja 20. godišnjicu od akcije "Oluja"! (FOTO)

- Jeste li u SAD-u bliži republikancima ili demokratima?

- Nisam zadovoljan ni s jednima ni s drugima. Nije tajna da naginjem više na stranu demokrata, a republikanci su mi... ne želim da kažem "odvratni", to je preteška reč, ali ne želim ih trpeti. Međutim, demokrate su previše nesposobne. Republikanci imaju jaču organizaciju i sposobniji su.

- Koja je najveća razlika u političkoj kulturi između SAD-a i Hrvatske?

- U Hrvatskoj sam primetio da svi unutar stranke moraju da imaju isti stav, inače budu izbačeni iz stranke. U SAD-u to nije slučaj. Recimo, postoji frakcija gej-republikanaca, koji se ne slažu u svemu s ostatkom stranke, jer republikanci su inače protiv gej ekipe.

- Čekajte, to bi bilo kao da u Hrvatskoj postoji gej-frakcija HDZ-a?

- Da, otprilike. To je dobra stvar za svaku stranku. Nisam baš zadovoljan s tim sistemom, ali je bolji nego vaš u Hrvatskoj, jer mi dopuštamo i podstičemo različitost.

- Završna ocena o Hrvatskoj?

- Volim Hrvatsku, ovo je super zemlja. Sad vidim vlastitim očima kako je teško živeti ovde, kako je teško Hrvatima, i volim njihov duh. Ja sam optimističan čovek, ali zato što nisam odrastao u ovom podneblju. Da sam odrastao ovde, bio bih još pesimističniji od vas. Ali optimizam je važan: dok je optimizma, ima nade.

(Telegraf.rs / Izvor: Slobodnadalmacija.hr)