NEVEROVATNA ODISEJA ŠUMADIJSKE OVCE: Posle 5 dana drame, njena tužna priča ipak ima SREĆAN KRAJ!

Svi se razneže kada izgubljeni pas, posle mnogo muka i potrage, bude najzad vraćen vlasnicima, ali šta kada je u pitanju ovca?

Porodica Pavlović iz Lapova kod Kragujevca pet dana potrošila je, ni manje ni više, nego pokušavajući da udomi ovcu! Životinju su pronašli kako sama luta drumom!

Preporučujemo

Neobična avantura počela je u noći između prošlog utorka i srede. Vraćajući se autom sa rođendana, pola sata iza ponoći, Pavlovići su na glavnom putu "carigradskom drumu" u Lapovu, a u neposrednoj blizini svog imanja u Slatini, primetili životinju kako trči po sred puta.

- Nije znala kuda će, izbezumljena i zaslepljena farovima. Da ne bi izazvala saobraćajnu nesreću, zaustavio sam vozilo. Ona je takođe stala. Bila je izmorena. Jezik je isplazila i teško disala. Rešio sam da je povedem do našeg tora sa kozama. Tu je i prenoćila - kaže Mija Škvorc Pavlović, penzioner i preduzetnik.

O zalutaloj ovčici odmah su počeli da brinu, pored Mije, i njegova supruga Vesna, sin Slavko i ćerka Ivana.

- Ujutro smo je nahranili i napojili. Pre nismo smeli, da ne bi dobila upalu pluća. Ovčica je bila tako pitoma i mirna. Dali smo se u potragu za vlasnicima. Dva dana smo se raspitivali po komšiluku, ali nikome takva životinja nije nedostajala. Onda smo u petak objavili na fejsbuku da je kod nas nečija ovčica. Čekali smo do nedelje - kaže Mija.

I pored tišine od utorka do nedelje, sudbina ovčice je priča sa srećnim krajem. Za njen povratak kući zaslužan je Fejsbuk.

- Oglasio sam to na internetu jer ovca ima broj na uhu, vlasnik je onaj ko ima njen pasoš. Ipak, javila su mi se tri lažna vlasnika, od čega je jedan bio samo veliki šeret, čovek se javio iz Toronta. A onda su mi se obratili Slava i Vesna, ljudi koji imaju ranč daleko od puteva, u brdu, na oko pet kilometara od mesta gde sam ovcu pronašao. Pošto su imali dokaz o registraciji, a broj sa naušnice ovce se složio sa brojem iz dokumenta, nije bilo nikakvog spora, ovca im je vraćena. A kad su se srele mlada gazdarica i ovca bilo je tako dirljivo, toliko sam bio ganut. Devojka je ovcu milovala, a ova joj prosto šapatom blejala. Bilo je vredno pet dana truda da nađemo vlasnika ovčice - priča Mija.

O nadoknadi za uslugu i čuvanje ovce dve porodice su se lako dogovorile. Pavlovići će sa unukom biti gosti na imanju vlanika ovce.

- I to je to, srećan kraj priče, a ovca nije više životno ugrožena, jer neće završiti na ražnju povodom seoske slave Trnova petka - kaže uz osmeh Mija Pavlović.

Ono što je takođe zanimljivo je što Pavlovići poseduju stan u najurbanijem delu Kragujevca. Ipak, za život su izabrali slabo nastanjenu Slatinu kraj Lapova. Kažu, to im je jedna od najboljih odluka u životu.

(Marija Raca)