HITLER SE USPANIČIO ZBOG PISMA OVOG SRBINA: Neverovatna priča o Svetoliku Dragačevcu iz Paraćina (FOTO)
Sve je počelo 25. marta 1941. godine kada je vlada Cvetković-Maček potpisala pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, nastavilo se 9. aprila kada je Vermaht umarširao u Paraćin, a završilo 9. jula naredne godine. Ovo je možda najneverovatnija priča iz perioda okupacije
Nemci su svetski poznati po pedantnosti, ali nekada zaista u tome znaju da preteraju i da iznenade svakog iole normalnog čoveka. Kad kažemo normalnog ne mislimo na to da je normalno biti aljkav i nemaran, već da je normalno imati nekakav balans i ne biti baš takva cepidlaka kakva Nemci znaju da budu.
Ništa bolje ne ilustruje ono o čemu pričamo kao što to radi slučaj Svetolika Dragačevca, tada penzionisanog sreskog načelnika iz Paraćina, kome se ove godine navršava 132 godine od rođenja i 73 od pogubljenja.
Naime, 25. marta 1941. godine, na dan kada je vlada Cvetković-Maček potpisala pristupanje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu (ne bi li spasila zemlju od sigurne propasti koja je došla zahvaljujući britanski motivisanim i plaćenim državnim udarom dva dana docnije, kada smo zbog braće Francuza i braće Engleza, slično kao i sada što hoćemo zbog braće Rusa, izabrali i dobili grob), seo je Dragačevac za astal i napisao besni telegram nemačkom fireru Adolfu Hitleru.
Telegrafista u paraćinskoj pošti je prvo primio tekst od Svetolika, ali kada je video na koga je adresiran i kada je video šta u njemu piše, odbio je da ga pošalje. Međutim, penzionisani načelnik nije odustajao pa je na kraju nekako službenika privoleo da odradi svoj posao. Ipak, pošto mu nije verovao, otišao je kući, seo za svoj radni sto, napisao pismo pa i njega poslao put Berlina.
Šta je to pisalo u pismu, kada je telegrafista odbio da radi svoj posao?
Prenosimo vam ga u integralnoj verziji:
"Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.
Krvožedni Hitler hita da nijedna njiva na ovozemaljskoj kugli ne ostane nezasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćena Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku, ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije-gaziš nam slobodu i čast, gaziš nam ponos.
Tebi, Hitlere, Kainov sine, mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo: Dosta! Ne slušaš li, naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti, aždajo, stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.
Svetolik M. Dragačevac, sreski načelnik u penziji".
Slanje pisma Dragačevac je proslavio uz muziku u kafani, a muzikanti su mu sve vreme svirali marševsku muziku i neprestano ponavljali refren "Hitler obrao bostan".
Obrao ga tada nije, to se desilo tek kasnije, ali je svakako upamtio, kao što ga je Svetolik i zamolio. Da li zastrašen Svetolikom (sumnjamo), da li zastrašen kletvom (sumnjamo), da li Srbima (sumnjamo), tek Svetolik Dragačevac je uhapšen čim su Nemci ušli u Paraćin 9. aprila iste godine, možda dve nedelje nakon slanja pisma. Moglo bi se nagađati i da je možda neka jedinica specifično jurišala na Paraćin, direktno na Svetolika, samo da bi ga lišila slobode.
Navodno, potkazao ga je folksdojčer Jozef Paulus koji je u Paraćinu imao malu tkačku radionicu i koji je odmah potom postao okupacioni gradonačelnik Paraćina. Dragačevac je prvo završio u zatvoru u Gracu, a potom je prebačen u logor Mathauzen.
U ovom logoru je i umro 9. jula 1942. godine. Depeša koju je Operativnoj komandi Bezbednosne policije i Državnoj bezbednosti u Beogradu poslao kriminalistički savetnik Vajs, piše da je Svetolik preminuo od zapaljenja trbušne maramice. U istoj se depeši traži i da se o tome obavesti pokojnikova supruga Jelena, te da joj se kaže da je leš kremiran.
Opet ta stravična nemačka pedantnost.
Bilo kako bilo, Svetolik Dragačevac je proglašen od strane SUBNOR-a žrtvom nacističkog terora, a u Paraćinu ima i svoju ulicu.
Konačno, njegova je kletva zaista i stigla Hitlera. Ko zna, možda mu je ono Svetolikovo "upamti" prošlo kroz glavu tren pre nego što će sebi pucati u lobanju, u berlinskom bunkeru proleća 1945. godine, skoro tačno četiri od kako je pismo primio.
(Telegraf.rs)