DELE ZAJMOVE BEZ KAMATE: Ako ne znate kako da pokrenete posao, ovo bi moglo da vam pomogne!
"Kiva" je neprofitna organizacija koja omogućava ljudima u 86 zemalja da putem interneta pozajmljuju malim i srednjim preduzetnicima i studentima malu količinu novca koju bi inače potrošili na nešto nebitno
Zamislite sledeću situaciju: imate izvrsnu poslovnu ideju, ali nemate novac da je pokrenete; šta više, zbog vašeg kreditnog rejtinga nijedna banka ne želi da vam posudi novac; ili, niste baš radi da uzimate novac od banke pod užasnim uslovima i da već u startu svom poslu sasečete svaku mogućnost napretka.
Preporučujemo
Uskoro skuplji sokovi i voda: Ova odluka se donosi po hitnom postupku
Čuvena zgrada Beograda konačno prodata: Dali za nju 4,25 miliona evra, a na računu imaju samo 100 dinara
Ukoliko NISTE uradili jednu stvar, čeka vas 2.100 dinara, samo treba da ih podignete!
Ako ste u takvoj situaciji, na pravom ste mestu. Telegraf danas donosi priču o "Kivi", neprofitnoj organizaciji koja omogućava ljudima da putem interneta pozajmljuju malim i srednjim preduzetnicima i studentima u 86 zemalja po 25 dolara, a njena misija je da "poveže ljude putem davanja zajmova sa ciljem uništenja siromaštva".
Sistem funkcioniše slično kraudfandingu; vi na njihovom sajtu predstavite svoj projekat i samoga sebe, a potom ljudi koji su voljni i kojima se sviđa vaša zamisao vama uplate 25 američkih dolara (naravno, možete i vi da budete taj koji će nekome pozajmiti novac). Vi im, posle određenog ugovorenog vremena, vratite njihovih 25 dolara bez kamate.
Najsiromašnijima u 2017. PREPOLOVLJENO PRAVO da besplatno dobiju struju ili gas!
Od 2005. godina kada je osnovana, Kiva je kraudfandovala više od milion zajmova, što je ukupno više od pola milijarde dolara, a stopa naplate zajmova je 99 odsto. Krajem 2013. godine Kiva je skupljala oko milion dolara svaka tri dana, a u svetu postoji više od milion zajmodavaca koji je koriste.
Postoje dva različita modela po kojima Kiva radi. Prvi se oslanja na mrežu partnera na terenu koji predstavljaju lokalne preduzetnike i potom im dostavljaju zajmove; to mogu biti mikrofinansijske institucije, društvene grupe, NVO, škole ili druge neprofitne organizacije.
Drugi model ide direktno preko mobilnih uplata i "PayPal-a", sa 0% kamate. Kiva ne uzima nikakvu proviziju za svoje aktivnosti i opstaje isključivo zahvaljujući donacijama korisnika, korporacija i nacionalnih institucija, kao i zahvaljujući zajmovima koje sama uzima kod banaka.
Sedište joj je u San Francisku.
E sad, što se tiče mogućnosti da ovo posluži za podizanje srpske ekonomije. Kiva izgleda ne operiše u Srbiji; u Evropi radi u Albaniji, Jermeniji, Gruziji, Moldaviji, Ukrajini i na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
Što se njih tiče, naša je zemlja (sa izuzetkom KiM) dovoljno razvijena da joj to ne treba (to što operiše u SAD ne znači ništa posebno, s obzirom da je smeštena u SAD).
Međutim, to ne znači da sistem ne bi mogao da bude pokrenut u Srbiji, a ne znači ni da neko naš, opremljen tehnološkim znanjem, ne bi mogao isti servis da razvije samo za domaće tržište. U pitanju bi bile pozajmice od 2.500 dinara. Pitanje je samo da li bi to zaživelo u našem narodu.
(Telegraf.rs)